(Ne)zavisnost i uloga regulatornih tela u medijima

Regulatorno telo za elektronske medije (REM), osnovano Zakonom o elektronskim medijima, ima svojstvo pravnog lica i funkcionalno i finansijski je nezavisno od državnih organa i organizacija, pružalaca medijskih usluga i operatora, navedeno je u Zakonu. Ipak, javnost nezavisnost ovog tela često dovodi u pitanje. To se najbolje vidi na primeru dodele nacionalne frekvencije.

U julu 2022. godine Savet REM-a dodelio je nacionalne frekvencije televizijama Pink, Prva, Hepi i B92. Tom prilikom Savet je rekao da je odluke „doneo na profesionalan i odgovoran način, u skladu sa demokratskom procedurom, ceneći sve okolnosti navedene u konkursnoj dokumentaciji, uvažavajući mišljenja struke, javnosti i svakog člana Saveta REM” i apelovao na najširu javnost „da se izbegne svaka vrsta manipulacije i politizacije u vezi sa odlukama koje su donete”, preneo je N1.

Televizije koje su dobile nacionalnu frekvenciju godinama ne poštuju minimum propisanih uslova za pružanje medijske usluge, ocenjuju Slavko Ćuruvija Fondacija i Crta, koje su i tužile REM. Ove televizije ne poštuju elaborate na osnovu kojih im je izdata dozvola, nemaju obavezne programske sadržaje, što se vidi u izveštajima samog REM-a. Tako se u Izveštaju o načinu ispunjavanja zakonskih i programskih obaveza komercijalnih PMU za 2020. godinu navodi da tokom posmatranog perioda na programu B92 nije zabeležen kulturno-umetnički program, na programu TV Prva nisu zabeleženi ni kulturno-umetnički ni naučno-obrazovni program, a na programima RTV Pink i Hepi TV nisu zabeleženi ni dečji ni program za maloletnike, ali ni naučno-obrazovni ni kulturno-umetnički program.

Jasno je da televizije koje nemaju zabeležen navedeni program ne mogu doprineti „podizanju opšteg kulturnog i obrazovnog nivoa građana”, što je dužnost pružaoca medijskih usluga propisana Zakonom o elektronskim medijima.

Programsku strukturu RTV Pink i Hepi TV, prema istom izveštaju REM-a, označila je dominacija rijaliti programa (38,06% RTV Pink, 38,21% Hepi TV). Tokom svih godina postojanja rijaliti programa na televizijama s nacionalnom frekvencijom svedoci smo nasilja, pornografskog sadržaja, promovisanja ljudi s margine društva kao i pogrešnih vrednosti. Dakle, ne samo da se kulturni i obrazovni nivo građana ne podiže nego se još i dodatno urušava.

Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije saopštio je nakon dodele nacionalne frekvencije da je u javnom interesu da REM detaljno objasni kojim kriterijumima su se članovi rukovodili pri glasanju za dodelu. REM je nakon toga na svom sajtu objavio integralni tekst Odluke o izdavanju dozvola 2022. godine.

Navedenu odluku analizirala je Cenzolovka, navodeći da je „prepuna lažnih i nepotpunih podataka, zaključaka koji mogu biti samo plod mašte, izvrtanja činjenica, a sve sa namerom da se obmane javnost i zadovolji forma”.

Među kriterijumima za izdavanje nacionalne frekvencije je i onaj da li podnosilac prijave poštuje propise i profesionalne i etičke medijske standarde. Iako su Pink, Hepi, Prva i B92 televizije koje su ih najviše kršile, istaknuto je da ih „nisu kršile u poslednjih godinu dana”, pisala je Cenzolovka. REM je uzeo u obzir samo godinu pre donošenja odluke. Sva rešenja o merama starijim od dve godine izbrisana su sa sajta REM-a i iz Registra medijskih usluga, u skladu sa članom 29 stav 9 Zakona o elektronskim medijima.

Politički pluralizam u medijima

Regulacija medija ima veoma važnu ulogu u zaštiti medijskog pluralizma. Jedan od njegovih aspekata je politički pluralizam. Monitoring medija koji je Crta sprovela u periodu od jula 2020. do juna 2021. godine pokazao je da je u centralnim vestima svih televizija sa nacionalnom frekvencijom dominantan nedostatak pluralizma. U procentima, stranke vlasti u centralnim vestima bile su prisutne 93%, a opozicija je bila prisutna 7%. Kada je opozicija bila prisutna u centralnim vestima, to je uglavnom bilo u negativnom kontekstu, pokazuje monitoring Crte.

Televizije s nacionalnom frekvencijom ne mogu omogućiti razvoj pluralizma mišljenja kada u njima dominiraju jednoumlje i favorizovanje jedne strane, a diskreditovanje druge.

Nadzor nad političkim pluralizmom u medijima vrši i sam REM. U januaru 2022. godine REM je objavio „Metodologiju praćenja izborne medijske kampanje” na osnovu koje bi posmatrala aprilske izbore te godine, a koja je nastala kao jedna od mera dogovorenih međustranačkim dijalogom o izbornim uslovima. Crta je analizirala metodologiju REM-a i izdvojila sledeće nedostatke:

• izostanak jasnih kriterijuma po kojima se vrši selekcija medija i programskih sadržaja za posmatranje;
• usko tumačenje medijske zastupljenosti političkih aktera, kojim se ne obuhvataju svi njeni bitni vidovi;
• onemogućavanje tačnog i doslednog određivanja tonaliteta u kojem su akteri predstavljeni.

Uočene nedostatke Crta je detaljno obrazložila, a u zaključku je iznela sledeće: „Ovakvim pristupom REM još jednom nagoveštava nameru da izbegne prikazivanje jasne i istinite slike rada medija, i načina na koji su zastupljeni i prikazani politički akteri u programima medija. Ne izveštavajući verodostojno i tačno o radu medija, REM dovodi u zabludu biračko telo”.

Kada je u pitanju spoljna politika, primetna je propaganda proruske orijentacije na Hepi televiziji, što je posebno primetno u emisiji „Aktuelnosti”.

Budući da se članovi Saveta REM-a biraju iz reda „uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Regulatora”, kako piše u Zakonu, nemoguće je da ti članovi ne primećuju sve navedene nedostatke u vezi sa televizijama koje su dobile nacionalnu frekvenciju. Pošto su njihov odabir, obrazloženja i metodologija kojom prate medije u toku izborne kampanje upitni, onda se u pitanje može dovesti i nezavisnost ovog regulatornog tela, jer ostaje skriveno šta leži u pozadini takvog njihovog postupanja.

Još uvek se čeka odluka o dodeli pete nacionalne frekvencije

Krajem jula Savet REM-a raspisao je konkurs za dodelu pete nacionalne frekvencije koja je upražnjena od 2012. godine, kada je dozvola oduzeta televiziji Avala, a odluka kome će ona pripasti još nije doneta.

Zbog odlaganja dodele ove frekvencije, umesto redovnog programa, televizije Nova S i N1 su tokom 6. decembra emitovale poruku „Mrak u Srbiji bez slobodnih medija” na crnom ekranu.

„Poslednji u nizu poteza u Srbiji, koji imaju za cilj pritisak na slobodne medije, jeste postupanje Regulatornog tela za elektronske medije koje ne donosi odluku o petoj dozvoli za nacionalno emitovanje iako su svi primenjivi rokovi prošli”, objasnili su svoj potez.

Ubrzo nakon toga REM je obustavio svoj rad, navodeći u obraloženju da je „godinama izložen pritiscima dela opozicionih političkih stranaka, nezavisnih medija i dela organizacija civilnog sektora”.

Da je nezavisnost REM-a ugrožena, smatra i sama članica Saveta REM-a Judita Popović.

Nakon hitne sednice na kojoj je odlučeno da REM obustavi rad, za N1 Popović je rekla da je „ugrožena nezavisnost REM-a, ali je pogrešna adresa. Pogrešna je adresa da su to civilni sektor, opozicione stranke i nezavisni mediji. Vrlo dobro se zna ko ugrožava nezavisnost REM-a, a to je prevashodno ova vlast”.

Kada je obustava rada prekinuta, Popović je za list Danas izjavila da je čitava priča oko štrajka regulatora „medijski mrak učinila tako jasnim i opipljivim”, a „potrebu ovog društva za medijskim slobodama i pluralizmom nedvosmislenim”.

Kako piše N1, gostujući u emisiji Hit tvit na TV Pink predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić izjavila je da je broj televizija sa nacionalnim pokrivanjem u Srbiji prevelik, čime je potvrdila da u Srbiji postoji prevelik broj medija u odnosu na medijski budžet, saopštio je Biro za društvena istraživanja (BIRODI). Odluka o broju televizija koje će dobiti nacionalne frekvencije bila je motivisana odlukom da se medijsko nebo premreži medijima – sredstvima promocije i propagande za potrebe vlasti i koji kao takvi neće biti održivi, ocenio je BIRODI.

Pregled postojećeg stanja u medijskoj strategiji

Da je nezavisnost REM-a narušena pokazuje i analiza i pregled postojećeg stanja Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period od 2020. do 2025. godine, gde je konstatovano da organizacionu nezavisnost ovog tela ograničava mogućnost političkog uticaja prilikom izbora članova Saveta REM-a, odugovlačenje sa izborom članova Saveta REM-a, nedavanje saglasnosti na Statut, primena propisa o položaju zaposlenih u državnoj upravi i propisa o javnim nabavkama.

Takođe, upitna je i finansijska nezavisnost REM-a. Od početka primene Zakona o elektronskim medijima Narodna skupština je kasnila sa donošenjem odluke kojom se daje saglasnost na Finansijski plan, a to kašnjenje je nastavljeno i zaključno sa 2018. godinom. U decembru 2018. godine Narodna skupština je, prvi put od početka primene Zakona o elektronskim medijima, dala saglasnost na Finansijski plan pre početka godine na koju se taj plan odnosi, navodi se u Strategiji.

Regulator mora da bude nezavisan i u odnosu na subjekte koje reguliše. Eventualni problem može da predstavlja činjenica da se REM finansira isključivo iz naknada koje plaćaju elektronski mediji.

Iako se u strategiji navodi da je potrebno obezbediti organizacionu, funkcionalnu i finansijsku nezavisnost REM-a, upitno je koliko se stanje promenilo.

Uloga Saveta za štampu

Savet za štampu je samoregulatorno i nezavisno telo čiji je cilj da, između ostalog, obezbedi poštovanje Kodeksa novinara Srbije u onlajn i štampanim medijima, kao i da jača ulogu medija u Srbiji.

Telo okuplja izdavače, vlasnike štampanih, onlajn medija i novinskih agencija, i profesionalne novinare. Onome ko prekrši etička načela Kodeksa neće biti izrečena novčana kazna, ali dužan je da objavi odluku o kršenju u svom mediju. Onaj ko prekrši Kodeks moralno odgovara pred svojim kolegama i pred svojim čitaocima. Međutim, koliko to vredi u svetu u kome se sve svodi na borbu za materijalnim?

Dnevni listovi u Srbiji prekršili su Kodeks novinara Srbije u 2.715 tekstova od 1. oktobra 2022. godine do 31. januara 2023. godine, rečeno je na predstavljanju monitoringa dnevnih novina u Srbiji koji je sproveo Savet za štampu, o čemu je pisao Fonet.

Tamara Skrozza, predsedavajuća Komisije za žalbe Saveta za štampu, tom prilikom rekla je da su prvi po broju prekršaja Srpski telegraf sa 642 teksta, Alo sa 600 i Informer sa 540 tekstova.

Medji su najviše kršili poglavlje četiri Kodeksa – 1.394 puta, a to poglavlje obuhvata pretpostavku nevinosti, neoznačeno oglašavanje, objavljivanje neprimerenog i pornografskog sadržaja, poglavlje 1. koje se odnosi na istinitost izražavanja 1.003 puta i 7. poglavlje koje se odnosi na kršenje prava na privatnost i otkrivanje identiteta dece 722 puta, rečeno je na predstavljanju monitoringa.

Kako se lokalni mediji uglavnom finansiraju pomoću sufinansiranja projekata za ostvarivanje javnog interesa od strane lokalnih samouprava, lokalne samouprave bi trebalo da prilikom ocenjivanja predloga projekata učesnika konkursa u obzir uzmu podatake Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i Saveta za štampu, čime bi doprineli kvalitetnijem ostvarivanju javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

Ipak, organi javne vlasti koji su do sada organizovali konkurse, u velikom procentu nisu tražili od regulatornih i samoregulatornih tela podatke o poštovanju etičkih standarda novinarstva od strane učesnika konkursa, navodi se na sajtu Saveta za štampu.

Prema pisanju Cenzolovke, radna grupa za izradu zakona o javnom informisanju usaglasila se da jedan od uslova za učešće medija na konkursu za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa bude prihvatanje nadležnosti Saveta za štampu, samoregulatornog tela za štampane i onlajn medije, što znači da bi novi Zakonu o javnom informisanju i medijima i pravno dao veću ulogu ovom samoregulatornom telu.

Prilikom predstavljanja pomenutog monitoringa, Skrozza je rekla da su „mnogi nagrnuli da konkurenciju ili političke neistomišljenike ocrne pred Savetom“, jer je rečeno da će se reč Saveta slušati više kada je reč o medijskom sufinansiranju.

Na Nacrt Zakona o javnom informisanju i medijima još se čeka, a predstavljena je radna verzija Nacrta Zakona o elektronskim medijima

„Novi pravni okvir dodatno će povećati nezavisnost, samostalnost i odgovornost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i nacrt koji je izradila radna grupa, predstavlja značajan iskorak u odnosu na postojeći zakon, uz nastavak procesa harmonizacije sa EU Direktivom o audiovizuelnim medijskim sadržajima”, navodi se u saopštenju Ministarstva za informisanje i telekomunikacije.

Čak i ako nezavisnost i uloga regulatora novim zakonima budu jasnije definisane, stanje se neće promeniti ukoliko nadležni organi ne pokažu volju da se ti zakoni zaista i sprovedu, ne bi li smo obezbeđivanjem slobode medija zaista mogli da budemo demokratsko društvo.