Nezdravo takmičenje

Tu već u samom začetku tog procesa vidim ugrađenu sistemsku grešku koja govori o nerazumevanju i zloupotrebi procesa projektnog sufinansiranja kojim se čini sve suprotno od promocije i zaštite javnog interesa. Nakon oglašavanja na pogrešnom mestu, sledi predvidljiv sastav konkursne komisije čiji sporni predlozi bivaju podržani od strane lokalnih moćnika koji se pojavljuju tokom godine u tim tablodiima.

Tako se krug zatvara, postaje začaran u drugoj godini postojanja Medijske strategije koja, ako se ovako nastavi, u domenu projektnog sufinansiranja preti da postane „mrtvo slovo na papiru“. Bivši državni sekretar za informisanje Saša Mirković je u pravu kada u jučerašnjoj intervjuu za novinsku agenciju Fonet kaže da ako postoji politička volja (koju za sada ne primećujemo u ovoj oblasti) vlast „ne treba ništa drugo da uradi nego da primeni ono što ta strategije propisuje“.

I već bi nam svima bilo bolje, jer bi to obeshrabrilo one medije koji zloupotrebljavaju svoju ulogu do te mere da neka  skorašnja istraživanja pokazuju da je „lažna svaka šesta vest sa naslovnica dnevnih listova u Srbiji“. Takva konstatacija je sama po sebi zastrašujuća.

Tabloidnu realnost koju živimo i koju, kao poreski obveznici, nevoljno nagrađujemo putem zloupotrebe projektnog sufinansiranja kroz pomoć tablodima, odlično oslikava Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu u konstataciji da se stiče utisak da „postoji jedno nezdravo takmičenje među medijima, pogotovo kada je reč o rubrikama koje se bave crnom hronikom“. Po njenim rečima, „tu je pravilo ko će gore, krvavije, sa što više odvratnih detalja“. Ta lestvica se stalno podiže, pa praktično nema bilo kakve tragedije, ubistva, saobraćajne nesreće, bilo čega sličnog a da možete da izdvojite pet tekstova o tome u kojima je poštovan Kodeks. I to i kada je reč o načinu izveštavanja i o žrtvama i o eventualnim počiniocima.

Ako je suditi po ishodu konkursa u Pirotu o kojem sam poslednjih nedelja pisao u par navrata – ne piše nam se dobro. Ni u pogledu sastava komisije u kojoj nije bilo mesta ni za jednog predstavnika nezvanične koalicije najstarijih novinarskih i medijskih udruženja, niti u pogledu projekata koji su podržani sa najvećim iznosima.

U takvim okolnostima, pažnja je usmerena na sastav budućih komisija Ministarstva kulture i informisanja za projektno sufinansiranje koje uskoro treba da budu obnarodovane.

One će odlučivati o raspodeli najvećeg budžeta za ove namene, ali to još uvek neće biti najveća sredstva koja se izdvajaju za medije. Rekorder u tom smislu je pokrajinska Vlada koja je medijima čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina nedavno podelila čak 312 miliona dinara.

Ne pitajte koja komisija je o tome odlučivala i koji kriterijumi su primenjeni.

Živimo u paralelnim svetovima.