Niš daje 89 miliona dinara za medije, 4 više od Beograda

10 miliona dinara više nego prošle godine opredeljeno je iz budžeta Niša za sufinansiranje medijskih sadržaja, pa je ukupna cifra predviđena za 2020. godinu 89 miliona dinara. Inače konkurs raspisuju pred kraj godine, ali je sada raspisan znatno ranije, pa oni koji prate kažu da se novac ne dodeljuje za prijavljene medijske sadržaje, već vlast plaća predizbornu kampanju novcem građana, koji nisu ni pitani.

Grad Beograd je budžet za 2020. godinu projektovao na 143 milijarde dinara što je više nego 10 puta veće od budžeta Niša, koji je oko 11 milijardi dinara i za čiju se stabilnost, kako je govorio gradonačelnik Darko Bulatović, rukovodstvo borilo od 2012. godine.

Ipak, u Nišu su odrešili kesu i odlučili da za medijske sadržaje daju 89 miliona dinara, dok je Beograd za to opredelio, prema podacima UNS-a, 85 miliona.

Nema objašnjenja koja je finansijska logika, da li u Gradu baš vole medije ili udovoljavaju potrebama Nišlija, a da građane Niša o tome šta bi za svoj novac hteli da čitaju, slušaju ili gledaju na lokalnim medijima niko nije ni pitao.

Ranije su bile informarivne sesije, ni to više ne postoji. A daleko su od toga da zajedno sa građanima utvrde šta su teme od javnog interesa bitne za Grad Niš. Način na koji se lokalizuju teme može da se definiše samo kroz konsultacije sa građanima, a oni nisu pitani – kaže Dragan Đorđević iz Odbora za ljudska prava.

Đorđević je i član Komisije za žalbe Saveta za štampu i kaže da bi buduće komisije koje odlučuju o onima koji će dobiti novac, trebalo da konsultuju i upitaju i Savet za štampu o pojedinim medijima koji podnose projekte.

Podseća i na bitnu stvar, a to je evaluacija ili izveštaj o urađenom za novac koji je dobijen na prethodnim konkursima. Đorđević kaže da nova Medijska strategija od naredne godine predviđa da se naredni konkurs raspisuje na osnovu evaluacije prethodnog.

To još nije zakonska obaveza, ali trebalo bi da postane praksa. U praksi to znači da završetak jednog konkursnog ciklusa ne znači samo finansijsku evauaciju, već i programsku tj. da li su odrađeni medijski sadržaj u skladu sa onim za šta su dati novci, odnosno sa onim što piše u projektu – kaže Đorđević.

Konkurs u susret izborima, gornji limit veći nego kod Ministarstva

Za dopisnicu lista Danas Zoricu Miladinović nema sumnje da će ovaj konkurs poslužiti, pre svega, za finansiranje medija koji bi trebalo da pruže podršku u kampanji vladajućim strankama.

Rok za apliciranje skraćen je na 15 dana, sam konkurs raspisan je ranije nego pre, određena je velika cifra, skoro 90 miliona i to nam govori da uskoro idu izbori – kaže Miladinovićeva.

Još jedna stvar koju primećuje je gornji limit od 15 miliona dinara maksimalnog iznosa koje može da dobije samo jedan učesnik na konkursu, što je više od onoga što propisuje i Ministarstvo kulture i informisanja.

Naime, Ministarstvo ni u jednoj od tri kategorije (štampa, televizija, radio) nije predvidelo maskismalni iznos po mediju ili udruženju, veći od 3 miliona. Toliko mogu da dobiju televizije, maksimalno 2 miliona štampani mediji i agencije, a milion radio stanice.

To meni govori da je konkurs u Nišu napravljen tako da najveći niški mediji koji su osnivački, vlasnički, uređivački i finansijski povezani sa vlašću dobiju najveći iznos sredstava. Ovaj konkurs služi da se podrže najveći niški mediji bliski vlastima – kaže Miladinovićeva.

U Udruženju novinara Srbije kažu da ovo rano raspisivanje konkursa nije novina za 2020. godinu i da ih je u Srbiji već raspisano 100, što nije bio slučaj ranijih godina kada su pojedini konkursi oglašavani tek u avgustu ili septembru.

Podsetimo, na poslednjem konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja u Nišu skoro tri četvrtine novca otišlo je medijima bliskim ili naklonjenim vladujoćoj većini, a član Komisije je bio i Zoran Veličković iz Vranja, koji je prethodne dve godine bio predsednik ovog tela.