Nova imena, stari problemi

Mnogo puta sam govorio i pisao da postoji niz stvari koje mogu da se urade u medijskoj sferi a da se ne čeka formalni početak primene Medijske strategije zbog čega smo već izgubili ovu kalendarsku godinu.

Zato sam i pozdravio prvi gest nove ministarke Maje Gojković koja je odmah po ulasku u Ministarstvo kulture i informisanja počistila difamatorska saopštenja sa zvaničnog sajta ministarstva i povukla krivične prijave.

U skladu sa tezom da ova Vlada, a naročito Ministarstvo kulture i informisanja, ne mogu da očekuju da imaju tih „prvih“ 100 dana, početkom ove nedelje se pojavio novi izazov koji će zahtevati precizno i brzo određenje nove ministarke.

U pitanju je Regulatorno telo za elektronske medije koje je u ponedeljak odbilo predlog da se rijaliti programi emituju isključivo noću.

Ništa novo, rekli bi mnogi. Ne slažem se sa ovom tezom.

Ovo je trebalo da bude prva bitna, drugačija odluka novog saziva REM-a, obnovljenog po formuli “3+2”. Optimizam je imao uporište u činjenici da je na prethodnoj sednici Saveta REM-a pet od osam članova ovog tela glasalo za usvajanje nacrta pomenutog pravilnika.

Rascep unutar REM-a je nastao sukobom dva pravna tumačenja o tome da li treba doneti pravilnik koja su, po rečima Slobodana Cvejića, „oba imala pravnu zaleđinu“. Moralna odgovornost i savest je, prema njegovim rečima, bila presudna za opredeljenje članova Saveta koji su se očekivano podelili u blokove novih članova: Popović, Simjanović, Aranđelović i Cvejić za usvajanje pravilnika, i starih članova Saveta: Janković, Petrović, Kujović, kojima se pridružio novi član Vitković sa argumentacijom da nije hteo da glasa za dokument koji nije „pravno validan“.

To znači da je stopirana procedura po kojoj je nacrt pravilnika trebalo da se uputi Ministarstvu kulture i infomisanja, a zatim na javnu raspravu i konačno usvajanje.

Drugim rečima, i pored gromoglasnih najava, rijaliti programi nastavljaju da se emituju u dnevnim terminima nacionalnih televizija.

Sticajem okolnosti, najnovija događanja u REM-u koincidiraju sa imenovanjem nove ministarke, koja je nasledila ministra Vukosavljevića. Interesovanje za medije sada bivši ministar pokazao je jedino kada se založio za ograničenje „rijaliti programa“, u čemu ga je podržala javnost a kritikovala vlast, koja ga je postavila na to mesto, i vlasnici medija koji emituju ovakve programe.

Ministarstvo kulture i infomisanja može da se umeša na nekoliko načina u rešavanje ovog problema – Ministarka Maja Gojković mora da se javno založi za što brži izbor nedostajućeg člana REM-a, zato što kao bivša predsednica skupštine i sama snosi odgovornost što od januara nije pokrenuta procedura za izbor nedostajućeg, devetog člana REM-a, koji bi možda predupredio ishod glasanja o nacrtu spornog pravilnika.

Sada je na potezu vladajuća koalicije i skupštinski Odbora za kulturu i infomisanje, koji treba da radi brzo, inkluzivno i transparentno.

Ministarstvo kulture i informisanja treba da se javno odredi prema ovakvom ponašanju REM-a, koji predstavlja „četvrtu granu vlasti“ ali još uvek funkcioniše na osnovu javnih ovlašćenja poverenih od strane Ministarstva kulture i informisanja. To je i razlog što je nacrt pravilnika u narednoj instanci trebalo da bude upućen na razmatranje resornom ministarstvu. To što dokument nije i bukvalno „prešao ulicu“ između ove dve institucije, ne znači da ministarka Gojković ne treba da upotrebi zakonom zasnovane ministarske ingerencije u slučaju ponašanja REM-a koji godinama, po različitim osnovama, opstruira primenu pojedinih odredbi Zakona o elektronskim medijima.

Znam da će mnogi ustati u odbranu REM-a i njihove nezavinosti, ali pristalica sam stava da prethodnih šest godina primene ovog zakona pokazuje da status državnih službenika koji imaju zaposleni u REM-u (ovo se ne odnosi na članove Saveta koji donose odluke!), kao i često isticana nemogućnost izricanja novčanih kazni nisu ključni razlozi zbog kojih je, prema istraživanju Fondacije Slavko Ćuruvija, „od stupanja na snagu Zakona o elektronskim medijima 2014. godine pa do kraja septembra 2020. godine, dakle za šest godina, REM pružaocima medijskih usluga izrekao ukupno 67 mera, od čega 33 opomene, 30 upozorenja i četiri privremene zabrane emitovanja programa“.

Problemi su negde drugde. I njih na taj način treba adresirati. Toga treba da bude svesna i nova ministarka, koja je na novom poslu zatekla predlog Zakona o rijaliti programima prema kom treba da se javno odredi.

U protivnom sve ćešče će se čuti glasovi poput neprijatne dobrodošlice koja nije sačekala da prođe ni 48 sati od ministarske primopredaje.

Dokaz više da se mora raditi brzo i efikasno. Ivan Tasovac je usvojio i sporovodio reformske medijske zakone, Vladan Vukosavljević se distancirao od informisanja i sa svima se posvađao na kraju mandata.

Maja Gojković treba da pronađe svoj put, koji bi morao da donese pozitivne rezultate koji bi se krajem iduće godine jasno videli u izveštaju o napretku Evropske unije i rangiranjima sloboda medija međunarodnih organizacija. Ne zbog njih već zbog poboljšanja kvaliteta medija u Srbiji, profesionalizacije odnosno detabloidizacije, pozdizanja nivoa medijske pismenosti, i naravno bezbednosti novinara i medija.