Novi pravilnik REM-a: Stvaranje dodatne konfuzije tokom predizborne kampanje

Uprkos brojnim kritikama stručne javnosti i apelima relevantnih organizacija i pojedinaca koji se bave medijskom regulativom, Savet REM-a nije odustao od svoje namere da obavezujućim dokumentom uredi samo ponašanje javnih medijskih servisa tokom predizborne kampanje, a ne i svih ostalih komercijalnih radio i televizijskih stanica.

Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) prošle nedelje je usvojio konačan tekst Predloga pravilnika o načinu izvršavanja obaveza javnih medijskih servisa tokom predizborne kampanje i uputio ga Ministarstvu za kulturu i informisanje na ocenu zakonitosti i ustavnosti.

Veliki propust REM-a je to što u tekst novog pravilnika nije uneo odredbe koje se tiču sprečavanja „funkcionerske kampanje“, tj. zloupotrebe medijskog prostora tokom predizborne kampanje od strane državnih funkcionera sa ciljem njihove političke promocije

Najveći deo novog pravilnika prepisan je iz prethodnog Pravilnika o obavezama medija tokom predizborne kampanje, koji je važio za sve elektronske medije, i komercijalne i javne, a koji je bez obrazloženja povučen u februaru 2019. godine. Odredbama prethodnog pravilnika dodata je jedna nova, doduše veoma sporna, formulacija.

Povučeni pravilnik je sadržao brojne manjkavosti i nije na adekvatan način regulisao pitanja kao što su funkcionerska kampanja, poštovanje principa ravnomerne zastupljenosti učesnika izborne trke u programima elektronskih medija, obaveze javnih medijskih servisa tokom predizborne kampanje, transparentno političko oglašavanje itd.

Povlačenje ovog dokumenta bilo je dobra prilika da se donose unapređena verzija u kojoj bi se otklonili uočeni nedostaci i obezbedilo ravnopravno medijsko predstavljanje izbornih lista i kandidata.

Međutim, umesto da u skladu sa svojim zakonskim obavezama donese kvalitetan pravilnik, koji će omogućiti da politički akteri tokom predizborne kampanje budu zastupljeni bez diskriminacije u programima elektronskih medija, REM donosi dokument koji, slično prethodnom, sadrži nedovoljno precizne, pa čak i kontradiktorne odredbe. Pritom, novim pravilnikom iz svoje nadležnosti izuzima veći deo elektronskih medija u Srbiji.

Novi pravilnik REM-a nije uvažio sugestije stručne javnosti

Da stvar bude još apsurdnija, u finalni dokument nisu unete sugestije koje su tokom javne rasprave dali eminentni stručnjaci i relevantne organizacije, a kojima bi tekst pravilnika bio znatno unapređen.

Javna rasprava je održana od 10. do 24. decembra 2019. i uključivala je dva sastanka i mogućnost da se komentari upute pismenim putem. U javnoj raspravi su učestvovali NUNS, Asocijacija onlajn medija, Lokal pres, NDNV, CRTA, Transparentnost Srbija, BIRODI, CESID, kao i profesor Rade Veljanovski, a svi navedeni akteri dostavili su i pisane komentare koji su objavljeni na sajtu REM-a.

Potreban pravilnik za sve elektronske medije, ne samo za javne medijske servise

Pozivajući se na zakonske odredbe i čvrstu argumentaciju, učesnici javne debate bili su jednoglasni u stavu da je neophodno doneti pravilnik koji će uređivati rad svih elektronskih medija u vreme predizborne kampanje. Međutim, Savet REM-a je ostao pri svojoj nameri da komercijalne radio i televizijske stanice izuzme od obavezujućih pravila i najavio da će za njih doneti uputstva u vidu neobavezujuće preporuke.

REM je prihvatio nekoliko sugestija stručne javnosti.

Tako je u članu 4, kojim se zabranjuje prikazivanje „igranih, dokumentarnih, zabavnih…  programskih sadržaja u kojima se pojavljuje funkcioner ili istaknuti predstavnik podnosioca izborne liste ili kandidat“ ukoliko je program proizveden godinu dana pre raspisivanja izbora – ovaj rok produžen na četiri godine.

Iako je produženjem roka donekle smanjena mogućnost „prikrivenog ili posrednog preporučivanja izbornih lista i kandidata“, ovakva odredba to neće sprečiti ukoliko kandidat dolazi iz sveta umetnosti, te je u javnom životu Srbije prisutan jednu ili više decenija.

Umesto da u skladu sa svojim zakonskim obavezama donese kvalitetan pravilnik, koji će omogućiti da politički akteri tokom predizborne kampanje budu zastupljeni bez diskriminacije u programima elektronskih medija, REM donosi dokument koji, slično prethodnom, sadrži nedovoljno precizne, pa čak i kontradiktorne odredbe

U skladu sa ovom odredbom, javni medijski servis će imati slobodu da prikazuje serije, koncerte, zabavne i slične emisije u kojima je dotični kandidat učestvovao pre pet, deset ili petnaest godina, a u zavisnosti od kvaliteta tih programa, oni bi mogli predstavljati još veću reklamu za potencijalnog učesnika na izborima od nekog njegovog skorijeg umetničkog ostvarenja.

Produženjem roka sa jedne na četiri godine REM je samo jednu odredbu učinio malo manje besmislenom. Bilo bi mnogo efikasnije da je uvedena potpuna zabrana prikazivanja zabavnih i dokumentarnih programa u kojima se pojavljuje funkcioner ili kandidat tokom predizborne kampanje.

REM je iz Nacrta pravilnika izbacio i formulaciju koja se ticala obaveze javnih medijskih servisa da poštuju „princip proporcionalne jednakosti“. Ona se nalazila u članu 5, koji se bavi informisanjem o predizbornim aktivnostima učesnika izbora.

Prema ocenama stručne javnosti, uvođenje ovakvog principa bilo bi suprotno duhu važećih zakona, koji propisuju jednako i ravnopravno predstavljanje svih učesnika u programima emitera tokom predizborne kampanje.

Iako je izbacio „princip proporcionalne jednakosti“, REM je u istom članu, stavu i rečenici pravilnika ostavio drugu, podjednako spornu formulaciju, za čije su se uklanjanje učesnici javne rasprave takođe zalagali. Ova sporna formulacija se odnosi na, novim pravilnikom uvedenu, obavezu javnih medijskih servisa da o predizbornim aktivnostima kandidata informišu „imajući u vidu značaj političkih stranaka i kandidata, odnosno značaj događaja u kojima oni učestvuju“.

Pravilnik REM-a, međutim, ne nudi kriterijume za određivanje značaja neke političke stranke i kandidata, kao ni za utvrđivanje značaja nekog događaja sa koga se izveštava. Važno je reći da se i u ovom slučaju radi o uvođenju obaveza koje ne samo što nemaju uporište u važećim medijskim zakonima već im u gore navedenom smislu i protivreče.

Ukoliko javni medijski servisi budu merili značaj političkih kandidata na osnovu proizvoljnih kriterijuma, pa shodno tome budu određivali prostor koji će politički akteri dobiti u njihovim programima, sva je prilika da će postupanje po novoj odredbi pravilnika javne medijske servise dovesti u koliziju sa obavezom da o predizbornim aktivnostima svih kandidata tokom predizborne kampanje izveštavaju „bez diskriminacije“, kako to nalažu Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim medijskim servisima.

I dalje bez odredaba koje sprečavaju funkcionersku kampanju

Veliki propust REM-a je to što u tekst novog pravilnika nije uneo odredbe koje se tiču sprečavanja „funkcionerske kampanje“, tj. zloupotrebe medijskog prostora tokom predizborne kampanje od strane državnih funkcionera sa ciljem njihove političke promocije.

Tokom prethodnih izbornih ciklusa prepoznato je da je funkcionerska kampanja jedan od ključnih uzroka neravnomerne zastupljenosti izbornih lista i kandidata u programima elektronskih medija.

I pored kvalitetnih i konkretnih predloga koje su ponudili učesnici javne rasprave, među kojima se nalaze i pisani komentari organizacija kao što su BIRODI, CRTA, Transparentnost Srbija itd., REM nije uvrstio njihove sugestije u finalni tekst pravilnika.

Produženjem roka sa jedne na četiri godine REM je samo jednu odredbu učinio malo manje besmislenom. Bilo bi mnogo efikasnije da je uvedena potpuna zabrana prikazivanja zabavnih i dokumentarnih programa u kojima se pojavljuje funkcioner ili kandidat tokom predizborne kampanje

Tako je Biro za društvena istraživanja (BIRODI) predložio da se kroz odredbe pravilnika emiteri obavežu da tokom predizborne kampanje neće prikazivati programe koji su propagandni, partijski, koji imaju negativno etiketirajući ton prema učesnicima izbora, ili u kojima funkcioneri koriste javne resurse za promociju političkih ideja i subjekata.

Predlog Transparentnosti Srbija bio je da se u član 4 pravilnika doda odredba kojom će se emiteri obavezati da neće prenositi izjave javnog funkcionera koje se neposredno ili posredno tiču podnosioca izborne liste ili kandidata.

Organizacija CRTA, koja je i sama izradila svoju verziju pravilnika i ponudila je REM-u, predložila je odredbu kojom bi se zabranilo emitovanje programa u kojima funkcioneri obavljaju svoje redovne aktivnosti i „koriste ih za partijsku ili predizbornu promociju“.

CRTA predlaže i da se informisanje o redovnim aktivnostima funkcionera, koji su i učesnici izbora, vrši samo tekstualno, bez audio i video snimka, što je bio predlog koji su izneli i neki drugi učesnici javne rasprave.

Po mišljenju stručne javnosti, novi pravilnik ne samo da ne suzbija mogućnost funkcionerske kampanje nego je kroz pojedine odredbe i podstiče. Zbog toga su NUNS, Asocijacija onlajn medija i Lokal pres između ostalog zatražili od REM-a i da izmeni odredbu člana 4 stav 2 kojom se javnom medijskom servisu dozvoljava da u informativnim programima, izvan programa koji se odnose na predizbornu kampanju, izveštava o aktivnostima državnih funkcionera, a kako bi se izbegla mogućnost da oni u tim situacijama promovišu svoju političku stranku, koaliciju ili kandidata. Ni ovi, kao ni prethodno navedeni predlozi stručne javnosti, nisu naišli na pozitivnu reakciju REM-a.

Posledice donošenja pravilnika

Usvajanjem pravilnika koji sadrži kontradiktorne i nedovoljno precizne odredbe otvara se prostor za proizvoljno tumačenje zakonskih obaveza i proizvoljno ponašanje elektronskih medija, što će sve uticati na stvaranje dodatne konfuzije u već haotičnom medijskom prostoru u Srbiji.

Donošenje obavezujućeg dokumenta samo za javne medijske servise, ali ne i za komercijalne elektronske medije, ostaviće ozbiljne posledice na izveštavanje elektronskih medija u vreme predizborne kampanje, što će se negativno odraziti i na stvaranje uslova za fer i poštene izbore.

Izuzimanjem komercijalnih medija iz podzakonske regulative koja uređuje informisanje tokom predizborne kampanje, REM i sam sebi oduzima mogućnost da reaguje kada ovi emiteri budu postupali suprotno zakonu, što je već dobro uhodana praksa ovog regulatornog tela. U brojnim kritičnim situacijama REM se za svoje nečinjenje opravdavao svojom nenadležnošću i nepostojanjem adekvatne regulative, iako sam predstavlja telo koje je nadležno za donošenje obavezujućih propisa za emitere, kao i za davanje inicijativa za izmenu i donošenje zakona i propisa kako bi efikasno mogao da obavlja svoj posao regulacije, kontrole i sankcionisanja medija.

Komercijalni elektronski mediji, posebno oni sa nacionalnom frekvencijom, godinama prednjače u kršenju zakonskih i podzakonskih akata – kako onih relevantnih za redovno informisanje tako i onih namenjenih izveštavanju u vreme izborne kampanje. Izuzimanje komercijalnih elektronskih medija od obavezujućih pravila u vreme izborne kampanje dovešće do daljeg udaljavanja od zakonskog standarda koji propisuje jednaku medijsku zastupljenost svih učesnika izborne kampanje bez ikakve diskriminacije.