Novinarstvo u doba korone: Ni Vlada se pred novinarima ne pridržava mera zaštite koje je propisala

Pandemija koronavirusa je proglašena, vanredno stanje je na snazi, a stotine novinara, foto-reportera i snimatelja svakodnevno su na ulicama širom zemlje, s ciljem da obaveste javnost o svim relevantnim informacijama.

I dok Vlada Srbije, u okviru mera tokom vanrednog stanja, zasad nije predvidela posebne mere koje se odnose na medije i njihovo izveštavanje, sami mediji čine ono što mogu da zaštite svoje radnike, na terenu i u redakciji.

Novinari sa maskama i rukavicama

Televizija N1 je prošle sedmice počela da primenjuje mere zaštite, a sada ih dodatno pojačava, ističe izvršni producent Igor Božić.

„Trudimo se da minimizujemo broj ljudi koji će fizički biti prisutni u prostorijama. Svima za koje postoji takva mogućnost, a tu pre svega mislim na veći deo veb-redakcije, omogućili smo da rade od kuće. Međutim, ovo je ipak televizija i da bi funkcionisala – moramo u redakciji imati urednika, voditelja, realizatora.“

Sama Vlada propisala je mere zaštite, a ne pridržava ih se. Tako vidimo konferencije za medije, sa po 20 snimatelja i foto-reportera koji stoje načičkani jedan do drugog, na minimalnom odstojanju i bez ikakve zaštite (Slobodan Krajnović, 021)

Zbog toga se, kako kaže, prostorije N1 nekoliko puta dnevno dezinfikuju, brišu se radne površine. Reporteri i snimatelji na pres konferencije Vlade poslednja dva dana odlaze sa zaštitnim maskama, a preporuka je da nose i rukavice.

„Ukoliko bilo ko od zaposlenih posumnja na bilo kakvu zarazu, sa tipičnim simptomima koronavirusa ili ne, nevažno je, odluka je da ta osoba 14 dana ostane u izolaciji. Na sreću, još nismo imali takav slučaj.“

Novinska agencija Tanjug preduzela je „naravno sve, pa i više od predviđenog na zaštiti zaposlenih i rada agencije“, potvrdila je za Cenzolovku direktorka te agencije Branka Đukić, ali nije želela da precizira šta to tačno podrazumeva.

S druge strane, glavni urednik agencije Beta Dragan Janjić objašnjava da u toj agenciji već imaju razrađen sistem rada na daljinu (što podrazumeva i funkcionisanje servisa na engleskom jeziku) i da od proglašenja pandemije u redakciju dolaze samo urednici i oni čije je prisustvo zaista neophodno.

„Događaja je u ovom trenutku nešto manje, zbog vanrednog stanja, ali u svakom slučaju moramo se prilagođavati situaciji. Recimo, na obraćanju predsednika Aleksandra Vučića večeras ćemo imati kameru, ali ne i reportera. Takođe, nabavili smo dezinfekciona sredstva i trudimo se da što manje boravimo u zatvorenim prostorijama.“

Lokalni mediji su po definiciji u neposrednijem odnosu sa svojom publikom. Direktor medijske kuće 021 iz Novog Sada, koja ima i radio i veb-portal, Slobodan Krajnović kaže da su ipak ukinuli sve posete i dolaske u redakciju, uključujući i nagradne igre, te tako eliminisali direktan fizički kontakt sa slušaocima i čitaocima.

Nedostatak zaštitne opreme bio je razlog zbog kojeg su Južne vesti iz Niša odlučile da ne pošalju ekipu na niški aerodrom, kada je tamo sleteo avion iz Italije. Bili su u dilemi, ali su prioritet dali bezbednosti novinara

„Kako su potvrđeni prvi slučajevi virusa, u našoj kući maksimalno smo se angažovali na zaštiti novinara. Odmah smo nabavili kontingent zaštitnih maski i rukavica. Koriste ih pre svih naši reporteri na terenu, jer su oni dodatno izloženi. Stalno su u gradu, na ulici, u kontaktu s ljudima. Kada se vrate s terena, odmah na ulazu sleduje im obavezna dezinfekcija.“

Krajnović dodaje da je na sastanku urednika i direktora medija u Vojvodini s predstavnicima Pokrajinske vlade predložio donošenje niza preporuka medijima kako da postupaju dok traje vanredno stanje, upravo da bi bili zaštićeni na pravi način i odgovorno se ponašali.

Takođe, predlog je i da državne institucije imaju obavezu da na konferencijama za novinare same obezbede zaštitne maske i rukavice za jednokratnu upotrebu.

„Sama Vlada propisala je mere zaštite, a ne pridržava ih se. Tako vidimo slike iz zatvorenih prostorija, s konferencija za medije, na kojima po 20 snimatelja i foto-reportera, po nekom svom nepisanom pravilu, stoje načičkani jedan do drugog, na minimalnom odstojanju i bez ikakve zaštite. Država bi trebalo da adekvatno odgovori i svojim primerom pokaže kako se možemo zaštititi.“

Na kraju, potrebno je, kako kaže, razumevanje da je posao koji novinari obavljaju u ovako specifičnoj situaciji – neprestano, u dugim smenama i u interesu javnosti – jednako važan kao i posao zdravstvenih radnika i organa bezbednosti.

Bezbednost na prvom mestu

Sagovornici Cenzolovke se slažu da veliki problem predstavlja nedostatak zaštitnih maski i rukavica. Najčešće se raspoređuju onima na terenu i onima u zatvorenim prostorijama, ali traju tek jednu smenu i posle toga su neupotrebljive.

Nedostatak zaštitne opreme bio je razlog zbog kojeg su Južne vesti iz Niša odlučile da ne pošalju svoju ekipu na niški aerodrom, kada je tamo 9. marta sleteo avion iz Italije, pojašnjava za Cenzolovku urednica Gordana Bjeletić. Bili su u dilemi, ali su prioritet dali bezbednosti svojih novinara.

„Već sledećeg dana odlučili smo da radimo od kuće. Rad na portalu omogućuje nam da se organizujemo na takav način. Takođe, jedan broj naših zaposlenih u redakciju dolazi javnim prevozom i nismo želeli da ih izlažemo dodatnom riziku. Pratili smo šta se događa u drugim zemljama s kritičnom situacijom i želeli smo da reagujemo na vreme.“