Novo ministarstvo informisanja: Dobra ideja ili dodatna marginalizacija medija?

Dok Veran Matić, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predsednik Upravnog odbora ANEM-a, kao i Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka NUNS-a, navode da spajanje ova dva resora ima smisla, ali i da sve zavisi od budućeg ministra, Slobodan Ćirić, potpredsednik UNS-a, kaže da su mediji mnogo bliži kulturi, te da ovim novim spajanjem očekuje dalju marginalizaciju informisanja.

Pred poslanicima Skupštine danas će se naći predlog izmena Zakona o ministarstvima.

Ovim predlogom predviđeno je formiranje Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

Kako je navedeno u predlogu izmena, novo ministarstvo bi se bavilo poslovima koji se odnose na: sistem javnog informisanja, praćenje sprovođenja zakona u oblasti javnog informisanja, praćenje delatnosti stranih informativnih ustanova, stranih sredstava informisanja, dopisništva i dopisnika u Srbiji, informisanje nacionalnih manjina, registraciju stranih informativnih ustanova i pružanje pomoći u radu stranim novinarima i dopisnicima, učešća u regionalnim projektima kao i druge poslove određene zakonom.

Veran Matić kaže da nije iznenađen ovakvim predlogom ali da letimičnim pogledom na član kojim se predviđa formiranje novog ministarstva primećuje „da brojne dosadašnje aktivnosti iz portfelja sektora za informisanje nisu izlistane u ovom članu“.

– Tako da sam zapitan da li se sve one podrazumevaju pod formulacijom „…i druge poslove određene zakonom“. ili je nešto drugo u pitanju. Sa konačnim sudovima na tu temu bih sačekao okončanje predstojeće skupštinske rasprave i usvajanje izmena i dopuna Zakona o ministarstvima – kaže Matić.

Upitan da li predlog da se formira novo ministarstvo može imate veze sa oštrim kritikama koje stižu na račun Srbije iz EU povodom nedostatka medijskih sloboda, Matić navodi da se već mesecima unazad ovo ministarstvo pominje u stručnim krugovima kao moguća opcija.

– U tim internim razgovorima sam se neformalno zalagao da novo ministarstvo dobije ime Ministarstvo telekomunikacija i medija (MTM) i da i na taj način na simboličkoj ravni označi raskid sa arhaičnim nazivom „informisanje“. Ubuduće će novo ministarstvo pored poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) u mnogo većoj meri biti uvezano i sa pregovaračkim poglavljem 10 (Mediji i informaciono društvo). Pored niza aktivnosti predviđenih Medijskom strategijom i na osnovu preuzetih obaveza iz domena telekomunikacija, mišljenja sam će buduće ministarstvo moći da učini konkretne pomake na polju redefinicije uloge postojećih regulatornih tela iz portfelja nekada dva razdvojena ministarstva. Sve ovo pod uslovom da onaj ko bude bio na čelu tog ministarstva ima iskrenu političku podršku kako bi naredni izveštaj Evropske komisije izgledao bolje nego ovogodišnji – zaključuje Matić.

Tamara Filipović Stevanović takođe kaže da „prekombinovanje ministarstava kada je u pitanju javno informisanje i mediji nije loša zamisao jer mediji i telekomunikacije su vrlo povezani“.

– Logično je, ako već sa nečim informisanje treba da se nađe u paketu, da to budu telekomunikacije. Međutim, bojim se da se zakonodavac nije vodio tom mišlju već partikularnim i ličnim interesima, a to se da videti i iz predloga o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. Naime, u tom predlogu su samo prepisane nadležnosti bivšeg Ministarstva kulture i informisanja i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Pored toga, nejasno je zašto se ove izmene donose po hitnom postupku kad ideja o spajanju medija i telekomunikacija postoji već godinama unazad. Tako da predlog je dobar, ali sumnjam u motive i realizaciju – kaže Filipović Stevanović.

Za razliku od prethodnih sagovornika Slobodan Ćirić ne misli da je spajanje medija i telekomunikacija dobro rešenje.

– Mislim da rešenje kojim se oblast informisanja i medija izmešta iz sektora kulture i spaja sa telekomunikacijama nije dobro rešenje i da će to, imam utisak, doprineti da informisanje i mediji budu još manje uvažavani nego što je to sada slučaj. Mislim da je informisanje, ako već ne može ili neko ne želi da bude samostalan resor, po svojoj suštini bliže kulturi neko telekomunikacijama. Ovo mi liči na, u izvesnom smislu, svođenje informisanja na tehnička pitanja, a ono to nikako ne može biti. Zabrinjava i to što je u obrazloženju predloga zakona navedeno da izmenama u ministarstvima akcenat stavlja na razvoj nauke, tehnološkog razvoja, telekomunikacija… itd, ali se informisanje i mediji ne pominju – navodi Ćirić, dodajući da je ovo njegov lični stav te da UNS još uvek nije razmatrao najavljene izmene.

Prema predlogu izmena Zakona o ministarstvima, novo ministarstvo informisanja i telekomunikacija pored medija bi trebalo da se bavi i oblašću telekomunikacija, odnosno razvojem informacionih tehnologija.

Kako se navodi novo ministarstvo bi između ostalog trebalo da bude nadležno i za poslove elektronskih komunikacija i poštanskog saobraćaja, uređenja i bezbednost u oblasti elektronskih komunikacija i poštanskog saobraćaja, inspekcijskog nadzora, utvrđivanja strategija i politika razvoja elektronskih komunikacija i poštanskog saobraćaja…

Ono bi trebalo da se bavi i utvrđivanjem „predloga plana namene radio-frekvencijskih opsega i donošenje plana raspodele radio frekvencija, odlučivanjem o uslovima za izdavanje pojedinačnih dozvola za korišćenje radio-frekvencija, utvrđivanjem spiska osnovnih usluga elektronskih komunikacija koje treba da pruže operateri.“

– Ministarstvo informisanja i telekomunikacija obavlja poslove državne uprave koje se odnose na predlaganje politike i strategije razvoja informacionog društva, pripremu zakona i drugih propisa… mere za podsticanje istraživanja i razvoja u oblasti informacionog društva… primenu informacionih tehnologija, razvoj i funkcionisanje informaciono-komunikacione infrastrukture, zaštitu podataka i informacionu bezbednost… – stoji još u predlogu izmena Zakona o ministarstvima.

Podsetimo, predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić sazvao je novu sednicu parlamenta za utorak, 18. oktobar, a na dnevnom redu biće izmene i dopune Zakona o ministarstvima, koji je podnelo 148 narodnih poslanika. To će biti jedina tačka dnevnog reda sutrašnje sednice. Početak sednice zakazan je za 12 časova u Domu Narodne skupštine.