Monitoring je urađen za potrošnju u 2020. godini na uzorku od 20 gradova sa najvećim brojem stanovnika i obuhvatio je 110 lokalnih i republičkih institucija i javnih/ javno-komunalnih preduzeća, kao i 10 ministarstva/kancelarija. Mapirano je 87 ugovora ukupne vrednosti više od 83 miliona dinara. Suma je zapravo i veća, ako se uzme u obzir da se za medijske usluge putem javnih nabavki takmiče i marketinške agencije, nezavisne produkcije i agencije. Uzorak pokazuje da je na usluge marketinških agencija potrošeno 258,528,634.99 RSD što je četiri puta više novca u odnosu na medije.
10 najvećih dobitnika iz obrađenog uzorka:
Rade Đurić, pravnik NUNS-a i jedan od autora izveštaja, navodi da: „Lokalne samouprave i javna preduzeća sprovode javne nabavke kroz netransparentne postupke, koji su u skladu sa internim pravilima naručilaca. Na taj način oni tehnički pribave 3 ponude ili upute pozive na 3 adrese, 3 različita ponuđača, što nije ni blizu potrebne konkurencije. S obzirom na netransparentnost podataka, različite vrste i nazive medijskih usluga koje se pribavljaju, stvarni podaci o utrošenom veoma često ostaju skriveni“.
Izveštaj donosi i niz preporuka koje se odnose pre svega na unapređenje transparentnosti, preciznije uređivanje postupaka na koje se ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, kao i uvođenje kontrole kvaliteta pruženih usluga i njihova dostupnost javnosti.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.