Obradović o izmeni strategije: Vlast ne da kontrolu nad elektronskim medijima (VIDEO)

U izveštaju Evropske komisije kritike su se nizale i u oblasti medija. Jedna od retkih pohvala odnosila se na rad Radne grupe koja je u saradnji sa Vladom pripremala Nacrt medijske strategije. Međutim, novinari koji su pripremali taj dokument kažu da mesta pohvalama nema, jer je Vlada u poslednjem trenutku Nacrt strategije, bez prethodnih konsultacija sa članovima Radne grupe, izmenila i takav dokument poslala u Brisel.

Izveštaj jeste kritički i u mnogo čemu odražava realno stanje na srpskoj medijskoj sceni, kaže Obradović o tom delu evropskog dokumenta.

On navodi da je Medijska strategija jedan dokument koji nema dominantan uticaj na stanje na medijskoj sceni, ali da je važan strateški – da pokazuje pravac u kom će se mediji kretati. Međutim, nije zakon koji može da promeni neke bitne odnose u praksi, ocenjuje.

Obradović dodaje da je to što je doneta Medijska strategija očigledno bilo za Vladu Srbije jedan način da se osiguraju pozitivni poeni kod EK, jer su, kako kaže, smatrali da će to, kao 2010. kad je doneta prva, izazvati lavinu pohvala, ali – nažalost to nije bilo tako. Obradović dodaje da je registrovano (u izveštaju EK) donošenje Medijske strategije, ali uz to i one stvari koje pokazuju da nema napretka u medijskoj sferi i da postoji zabrinutost s tim u vezi.

„Kao član Radne grupe osećam se izigranim… Radili smo šest meseci na jednom tekstu, usaglašavali ga sa predstavnicima države i predstavnicima drugih udruženja, a onda je država, ne znamo ko i na osnovu kojih kriterijuma, izmenila znatno tekst i poslala u Brisel“, kaže Obradović.

On navodi da sada ne znaju kakav će to dokument biti na kraju, jer su „sva iznenađenja moguća nakon ovog“. Čemu služi Radna grupa, u kojoj se slože o nacrtu strategije predstavnici države, a onda u nekom kabinetu, neko izmeni neke od ključnih odredbi, pita gost emisije „360 stepeni“. Navodi da je u pitanje dovedena autonomija izrade i dodaje: „Plašim se da taj naš rad nema nikakvog smisla“.

Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa navodi da su u nacrtu ostavili neke mere koje su u vezi sa REM-om, „a koje su toliko načelne da se shvata da Vlada ne vidi ozbiljnost svega što se dešavalo s REM-om u poslednje vreme, da taj savet ne funkcioniše, da je predsednik UO v.d.“ itd. Kaže da je u onim oblastima u kojima je radna grupa detaljno radila, gde je najviše problema bilo primećeno – da je taj rad gurnut u stranu, čime je država pokazala da nema bilo kakvu želju da omogući potpunu nezavisnost REM-a, onako kako i treba. „Mislim da smo se vratili na početak“, kaže Stojanović.

Obradović navodi da se, kada se vidi šta je suštinski promenjeno u delu koji se tiče REM-a, izvodi samo jedan zaključak – da vlast želi, po svaku cenu, preko REM-a, da održi kontrolu nad elektronskim medijima.

„Iz ove Medijske strategije je izbačen upravo taj deo koji se odnosi na monitoring predizbornog procesa i izveštavanje o radu emitera“, kaže Obradović. Poenta je da se kroz ove izmene jasno vidi da država ne želi da se odrekne kontrole nad REM-om, a samim tim ni kontrole nad elektronskim medijima, koji predstavljaju najuticajniji medijski segment u Srbiji, ocenjuje gost N1.

Upravni odbor Saveta za štampu (SzŠ) uputio je protest ranije danas što je to telo izbačeno iz Nacrta Strategije.

Komentarišući to, Obradović na to gleda ovako: „Pretite da ćete stvoriti sutradan neko novo samoregulatorno telo koje neće biti smetnja tabloidima da dobijaju državni novac“. I podseća da tabloidi koji najviše krše Kodeks, dobijaju najviše novca.

„Vlast koristi svaku prazninu ne bi li pomogla one medije na koje ima uticaj“, ocenjuje Obradović.

Obradović o državnim operatorima: Dobro što je primećeno u Izveštaju

U izveštaju EK se, pored ostalog, kaže da „generalno, povlašćen tretman operatora u državnom vlasništvu na tržištu ne doprinosi postizanju ciljeva politike konkurentnosti, ni usklađivanju sa pravnim nasleđem Evropske unije (acquis)“.

„Mi govorimo o izlasku države iz vlasništva u medijima, a sa druge strane, to je jedan od najboljih primera kako država zapravo jača svoj uticaj na medijskom tržištu – Telekom, kupovina operatera – to je ono na šta ukazuje Izveštaj i to je ono što je jačanje uloge države i kontrole na ovom delu tržišta. Mislim da je to jako dobro i korisno što je to primećeno u Izveštaju, a videćemo kakva će biti reakcija. U svakom slučaju, zabrinjavajuće su razmere kojima se Telekom širi, ne iz ekonomskih razloga, već zbog toga što to nosi određenu vrstu programskog sadržaja koji nije u skladu sa principima slobodnog tržišta i slobodnih medija“, ističe Obradović.

Stojanović: Izveštaj EK kritičniji, a reakcija premijerke neprimerena

Govoreći o Izveštaju EK, Stojanovićeva kaže da bi rekla da jeste kritičniji u odnosu na raniji. Ima više podataka i konkretnih informacija o tome šta se dešavalo, dodaje. Stojanovićeva navodi i da je u ovom Izveštaju malo drugačiji rečnik, a da su primeri dati u vezi sa nekim oblastima – konkretniji. Najvažnija stvar u izveštaju je što se jasno vidi da nema podele vlasti, što je ključna stvar za demokratiju, dodaje.

Obradović kaže da se veliki broj konstatacija u Izveštaju poklapa s kritikama na unutrašnjem političkom planu, koje se najčešće izriču u krugovima civilnog društva do opozicionih stranaka. I to je iziritiralo reakciju premijerke i predsednika države, ocenjuje. Ovakav jedan neprimeren odnos prema izveštaju može da se čita na više načina, a čini se da je osnovni problem u tome što je ova vlast shvatila da se u toj argumentaciji čuje ono što se čuje na domaćoj sceni, dodao je.

U skupštinskoj sali nema debate, opozicioni poslanici bojkotuju klupe, a zastupnici naroda koji dolaze na sednice suštinski ne kontrolišu vladu – tako rad skupštine vidi Evropska unija u izveštaju o napretku Srbije. „Mislim da delovi izveštaja nemaju nikakvog smisla, mislim da su u domenu političkih mišljenja, preferiranje političkih opcija i igrača“, prokomentarisala je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić. Dodala je i da „ima nekih stvari koje su joj nejasne, koje, kako ocenjuje, nemaju nikakvu logiku i „dolaze u domen zabave“.

Stojanović navodi da se u Srbiji bilo kakva kritika proglašava „političkom“ i da vlast, čim nešto hoće da diskredituje, kaže – politika. Ona ocenjuje da je samom dokumentu (izveštaju) ipak premalo primećen odnos države prema unutrašnjim kritikama.

Ono što je premijerka nazvala političkim u tom dokumentu je, prema njenoj oceni, ništa drugo nego usaglašenost stavova EU sa unutrašnjim. „Mislim da nema onoga što je EU rekla, a da već ne postoji kao stav javnosti u Srbiji i mislim da to njima smeta“, navodi Stojanovićeva.

Gošća N1 konstatuje da je reakcija premijerke svakako neprimerena.

Obradović ocenjuje da je „prvi put je reakcija vlasti prilično nervozna“. „To nam govori da je pred nama jedan period kada će doći, po mom mišljenju, do usporavanja na evropskom putu, a plašim se – i preispitivanja u kom pravcu ide Srbija među najvišim nosiocima vlasti. Jer očigledno je da nisu dobili izveštaj kakvom su se nadali“, navodi on.

Rekao bih da su iznenađeni oštrinom izraza i detaljnim skeniranjem stanja u Srbiji, dodaje Obradović. On navodi da postoje konkretni primeri i konkretne primedbe – što je, prema njegovom mišljenju, iziritiralo vlast. „Brine me ne toliko kritika u izveštaju koliko ovakva reakcija, koja mi ne uliva hrabrost da će Srbija ići ubrzano putem reformi, da će ubrzano koračati ka EU… Plašim se da sledi zastoj“, zaključio je gost N1.