Reći da je ljudima u Srbiji teško nije ništa novo, ali da li je moguće utvrditi kome je najteže? Može li neko u tako velikoj konkurenciji da uperi prstom na pojedinca, ili makar grupu ljudi, za koje može da kaže da joj je najteže. Da li su to judi koji su bez posla, ili možda oni koji imaju posao ali nemaju platu? Jesu li to penzioneri kojima je penzija smanjena, ili radinici koji se pitaju da li će uopšte biti penzije kada na njih dođe red? Možda su to mladi koji osećaju da nemaju perspektivu, a još uvek ne govore nemački ili norveški.
Srećom, ovih dana je moguće rešiti ovu misteriju, pokazati prstom na jednu osobu i reći – ovo je čovek kome je najteže. U pitanju je Bogdan Laban. Ako se sad pitate „ko beše Bogdan Laban?“, to samo potvrđuje da je ova teza tačna. Ako se ovo ne pitate, onda znate da je u pitanju gradonačelnik Subotice.
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.