Odbor podržao Milana Marinovića kao kandidata za poverenika za informacije od javnog značaja

Jednoglasno je prihvaćen predlog predsednika Odbora Mirka Krlića da se za svakog kandidata glasa pojedinačno, a da Skupštini bude predložen onaj s najviše glasova. Krlić je naglasio da je postupak izbora poverenika identičan kao i za prethodnog, kao i da je za sva tri kandidata dostavljena potpuna dokumentacija.

On je kao dokaz demokratičnosti naveo činjenicu da je prvi put za izbor poverenika predloženo tri kandidata, dok je prilikom prethodnog izbora bio predložen samo jedan. Istovremeno je naveo i da je prihvatio zahtev nevladinih organizacija da prisustvuju sednici Odbora.

„Drago mi je da imamo takav stepen demokratije”, rekao je Krlić.

Svaki kandidat imao je po pet minuta da se predstavi članovima Odbora.

Milan Marinović koga je predložila Srpska napredna stranka je naveo je da je mogao da se kandiduje za još jedan mandat za predsednika Prekršajnog suda, ali da misli da je 10 godina previše.

„Mislim da u ovoj oblasti mogu da pružim dosta. Kao sudija od 2010. postupam po oba zakona, imao sam čast da budem deo Radne grupe koja je radila Zakon o zaštiti uzbunjivača. Kao predsednik suda i sudija bio sam na čelu organa javne vlasti, odgovorno lice za pristup i dostavljanje informacija, a s druge strane sudio sam za kršenje zakona. Uvideo sam dobre i lose strane oba zakona o slobodnom pristupu informacijama i o zaštiti podataka o ličnosti. Uvideo sam anomalije i zakona i prakse koje mislim da mogu da se isprave”, rekao je članovima odbora Marinović.

Nevena Ružić navela je da se prvi put susreće sa političkim strankama i da nikada nije bila član nijedne. Kao jedan od razloga da prihvati kandidaturu navela je i novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

„Novine koje donosi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji će od avgusta stupiti na snagu je razlog zašto sam prihvatila kandidaturu. Mislim da je to veliki izazov. Nastupam s idejom da informacije pripadaju građanima, da svi imaju pravo da znaju kakve su odluke organi vlasti doneli u njihovo ime”, rekla je članovima Odbora Nevena Ružić koju je za Poverenika predložilo više od 70 organizacija civilnog društva, a podržale Demokratska stranka, poslaničke grupe „Pokret za spas Srbije-Nova Srbija” i Stranka moderne Srbije.

Na pitanje poslanice Tatjane Macure koji su planovi za budućnost institucije sva tri kandidata dala su svoje viđenje. Marinoviću je najvažnije da se stvori izvesnost.

„Najvažnije da institucija radi u korist građana i države, u skladu sa zakonom. Nadam se da ćemo stvoriti praksu u skladu sa zakonima i potrebama građana i koja će biti vidljiva. Meni je najvažnije da se stvori izvesnost. Važno je jednako postupanje i na taj način zadobićemo poverenje građana i ugled institucije”, smatra Marinović.

Nevena Ružić se osvrnula upravo na zakone po kojima institucija postupa.

„Prvi prioritet su izmene i dopune zakona o pristupu informacijama. Drugi prioritet je unapređivanje proaktivnog objavljivanja informacija. U oblasti zaštite podataka je izazov mnogo veći, a to je usklađivanje čitavog pravnog sistema. Fokus bi trebala da bude upotreba informacionih tehnologija i dece. Bez obzira na proces pridruživanja EU, Srbija bi morala dođe na listu adekvatne zaštite podataka o ličnosti”, navela je Ružić.

Treći kandidat Bojan Milosavljević smatra da je sedam godina koliko traje mandat Poverenika dovoljan period da se napravi promena.

„Bolja komunikacija između institucija, informisanje stanovništva o pravima i uslugama, kao i razmena iskustva i prakse sa poverenicima u okruženju i EU”, naveo je Milosavljević.

Kontinuitet ili diskontinuitet

Poslanici koji su prisustvovali sednici Odbora pre svega se nisu saglasili oko pitanja da li je potreban kontinuitete u radu institucije Poverenika.

Poslanik Đorđe Vukadinović smatrao je da je izbor sledećeg poverenika lak jer je, kako je naveo, jedan kandidat solidan, a drugi odličan.

„Pitanje je da li se želi kontinuitet ili diskontinuitet. Oni koji smatraju da je institucija dobro radila glasaće za kontinuitet i Nevenu Ružic”, rekao je Vukadinović.

Da je Ružić bolja opcija od drugih kandidata jasno je rekla Tatajana Macura.

„Nevena Ružić ima desetogodišnje iskustvo i učestvovala je u pisanju svih izveštaja. Slažem se sa Vukadinovićem da je kontinuitet važan, a na sedmogodišnji mandat bi trebalo da izaberemo nekoga ko ima kontinuitet”, rekla je Macura.

Poslanik Pokreta socijalista Đorđe Komlenski nije se saglasio sa tim da je kontinuitet važan.

„Kontinuitet je diskutabilan jer je pitanje šta ko misli da li je Srbiji kontinuitet potreban”, rekao je Komlenski.

U sličnom tonu diskutovao je i poslanik SNS Marko Atlagić koji je naglasio da je on „za kontinuitet zakona, a ne ličnosti”.

Šest meseci bez poverenika

Podsetimo, već gotovo šest meseci Srbija nema poverenika za informacije od javnog značaja, iako je institucija Poverenika jedna je od najvažnijih za građane, ali i medije.

Upravo preko te institucije i na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i građani i mediji su često uspevali da ostvare svoje pravo na informacije o tome kako rade državne institucije koje raspolažu novcem građana.

Mandat prvom i jedinom povereniku Rodoljubu Šabiću istekao je još 22. decembra, a tu funkciju do izbora njegovog naslednika obavlja nekadašnji Šabićev zamenik.

Prvu najavu za pokretanje procedura izbora novog Poverenika dao je predsednik skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Mirko Krlić u novembru prošle godine.

Kako je tada izjavio, u toku novembra će pokrenuti proceduru jer novi poverenik mora da bude izabran najkasnije do 4. decembra. To se, međutim, nije desilo, a Krić je sredinom februara ove godine rekao da će na sledećoj sednici Odbora za kulturu i informisanje postupak za izbor i formalno biti pokrenut.

Po Zakonu i predviđenim procedurama, poverenik se bira tako što skupštinski Odbor za informisanje šalje poziv svim poslaničkim grupama da predlože svoje kandidate. Odbor sužava izbor na dva kandidata, a konačnu odluku donose poslanici na sednici Skupštine.

Po Zakonu, za poverenika se bira „lice sa priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava, koje ispunjava uslove za rad u državnim organima“. Mora da ima završen Pravni fakultet i najmanje 10 godina radnog iskustva.