Odbor za informisanje Skupštine Vojvodine, ipak, postoji: Raspisao konkurs za izbor članova Programskog saveta RTV

Posle sednice održane 18. aprila radno telo pokrajinskog parlamenta saopštilo je da članove Programskog saveta bira Upravni odbor RTV-a i to „na predlog tog odbora kao nadležnog skupštinskog radnog tela u oblasti javnog informisanja“.

Ovaj odbor, osim što se bavi radom pokrajinskog javnog servisa, ima stratešku misiju: „unapređenje javnog informisanja i radiodifuzije“. Razmatra program kulturnog razvoja i funkcionisanje glasila na jezicima nacionalnih manjina.

A tu su i nešto prozaičniji zadaci. Diskutuje se (živo) o „sadržini internet stranice Skupštine“ (sic!) ili o „predlozima za utvrđivanje mreže biblioteka“, da navedemo samo neke od njih.

Ovim skupom od 11 pokrajinskih poslanika predsedava Milan Subotin iz redova Srpske napredne stranke (SNS). Po zanimanju – inženjer saobraćaja.

U aktuelnom sazivu Skupštine Vojvodine (od 2020.) Odbor za kulturu i javno informisanje sastao se šest puta. Ništa opipljivo, međutim, odatle još nije izašlo. Ništa što bi spadalo u kategoriju „unapređenja javnog informisanja i radiodifuzije“.

Čonka: Odbor se više bavio kulturom

Aron Čonka, član istog odbora u prethodnom sazivu, priseća se da je to telo više raspravljao o kulturi, pre svega, kako kaže, zbog tada aktuelnog projketa „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“.

Po slovu zakona, član saveta ne bi smeo biti ni javni ili politički funkcioner. Sadašnji član tog Saveta, Gabor Agardi, istovremeno je i odbornik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) u Gradskoj skupštini Subotice, kao i zamenik direktora Fondacije Panonija

„Što se tiče informisanja, tog dela smo se dotakli u nekoliko navrata. Kada bi se donosio predlog budžeta, eventualno kada su bili konkursi u pitanju, pa gradnja stare – nove zgrade RTV. Toliko o razvoju i unapređenju javnog informisanja i radiodifuziji“, kaže Čonka.

Sagovornik Cenzolovke rekao je da je na njegov insistiranje na sednici prisutna bila direktorica Mađar Soa (Magyar Szó) Rozalija Ekres, danas narodna poslanica sa liste Saveza vojvođanskih Mađara (SVM).

„Već tada sam imao primedbe na uređivačku politiku jedinih dnevnih novina na mađarskom jeziku, a koje se finansiraju iz javnih izvora, između ostalog i iz budžeta Vojvodine, a zapravo predstavljaju partijsko glasilo SVM“, ističe Čonka.

„Sećam se da je gospođa Ekres na to reagovala prilično energično. Prebacila je temu na ugroženost medija na mađarskom jeziku. Kako će, ukoliko se ne povećaju sredstva, novine moći da se zatvore. Nije joj palo na pamet da je smanjen broj prodatih primeraka posledica toga što skoro niko ne želi da čita partijske novine.“

Odbor se RTV-om bavi samo kad predlaže članove Programskog saveta

Šta se događa s RTV-om? Izbor novog Programskog saveta dolazi u poprilično složenom trenutku za „onaj drugi“ javni servis u zemlji.

Generalnog direktora nema i tako je još od jula 2021. kada je istekao mandat Miodragu Koprivici. Konkurs za upražnjeno mesto takođe je otvoren i u javnosti se spekuliše s imenima pet potencijalnih kandidata.

Ne sećam da je Odbor za kulturu i javno informisanje Skupštine AP Vojvodine u značajnoj meri razgovarao o položaju RTV-a, načinu naplate i distribucije pretplate, o unapređenju informisanja ili o uređivačkim politikama redakcija na manjinskim jezicima javnog servisa (Aron Čonka, bivši član Odbora)

U međuvremenu, policija je, po nalogu tužilaštva, počela da proverava navode krivične prijave koju su prošle godine sindikati RTV podneli protiv članova Upravnog odbora zbog sumnje da su nesavesno obavljali svoj posao.

Ono što u ovom momentu znamo jeste da je sledeći korak odbora da sačini listu od ukupno 30 kandidata za članove i predloži ih Upravnom odboru RTV-a. Polovina će biti izabrana.

S druge strane, Čonka se, kako kaže, ne seća da je Odbor za kulturu i javno informisanje Skupštine AP Vojvodine u značajnoj meri razgovarao o položaju RTV-a, načinu naplate i distribucije pretplate, o unapređenju informisanja ili o uređivačkim politikama redakcija na manjinskim jezicima javnog servisa.

„Lično, baš i nisam bio zadovoljan radom odbora, jer smo se retko sastajali povodom značajnih pitanja. Pozive na sednicu i informacije vezane za dnevni red bismo dobijali u poslednjem momentu. A i onda ne bi bilo prave rasprave, niti odlučivanja. Vladajuća koalicija bila je u većini i oni bi se sve unapred dogovorili i izglasali bi to što su im naložili.“

Medijski stručnjaci, naučnici i kulturni stvaraoci

Ko bi se mogao naći u novom Programskom savetu u ovom trenutku je teško reći.

Kandidat za člana Programskog saveta, barem u teoriji, bira se iz redova medijskih stručnjaka, naučnika i stvaralaca iz oblasti kulture, te predstavnika udruženja čiji je cilj zaštita ljudskih prava i demokratije.

Glavni zadatak ovog tela je da „prati sprovođenje programskih načela i obaveza“.

U aktuelnom sazivu Skupštine Vojvodine (od 2020.) Odbor za kulturu i javno informisanje sastao se šest puta. Ništa opipljivo, međutim, odatle još nije izašlo. Ništa što bi spadalo u kategoriju „unapređenja javnog informisanja i radiodifuzije“.

Programski savet, takođe – najmanje jednom godišnje – organizuje javnu raspravu o programskom sadržaju RTV. Ipak, ako je nešto slično organizovano u poslednje tri godine, rasprave su bile toliko „javne“ da o njima nijedan popularni internet pretraživač nema nikakva saznanja.

Uopšteno, aktuelni Programski savet u protekle četiri godine nije se mnogo isticao u javnosti. Bio je takoreći – nevidljiv.

Da bi se videla i čula bila kakva otvorena kritika – ili možda pohvala, što da ne – na  temu „sprovođenja programskih načela i obaveza“ RTV-a mora se vratiti u vreme prethodnog sastava Programskog saveta.

Troje tadašnjih članova 2019. godine otvoreno su kritikovali rad javnog medijskog servisa Vojvodine.

Miloš Katić, Aleksandra Bosnić Đurić i Srđan Arsenijević su izveštavanje RTV-a o protestu studenata u kampusu novosadskog Univerziteta okarakterisali kao „skandalozno“. Ista trojka kritikovala je rukovodstvo RTV-a zbog odbijanja zahteva organizatora građanskih protesta „Jedan od pet miliona“ da daju više prostora u programu tim protestima.

Odbornik u Programskom savetu? Zašto da ne!

Odlazeći predsednik Programskog saveta RTV je Nenad Krstić, profesor na Odseku za romanistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. On sigurno neće ostati na toj funkciji, jer isti kandidati ne mogu biti izabrani više puta.

Po slovu zakona, član saveta ne bi smeo biti ni javni ili politički funkcioner. To, međutim, poslednjih godina – nije poštovano.

Subotičanin Gabor Agardi, na primer, obavlja tri funkcije odjednom: on je član Programskog saveta RTV, odbornik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) u Gradskoj skupštini, kao i zamenik direktora Fondacije Panonija (napredovao s mesta glavnog i odgovornog urednika Subotičkog mađarskog radija u sklopu iste fondacije).

Ovo je u suprotnosti s odredbama Zakona o javnim medijskim servisima.

Ali, očigledno, nije tema za Odbor za kulturu i javno informisanje Skupštine AP Vojvodine.