Oglasilo se Ministarstvo posle pet dana ćutanja, bez odgovora na pitanje ko je dodao sporne stavove

Iako smo obrazloženje o tome kako su sporne odredbe mogle da se nađu u nacrtu, a da niko iz Radne grupe nije znao za njih – tražili odmah, Ministarstvo je ćutalo sve dok juče nije postignut dogovor na sastanku sa udruženjima, koji je zakazan naknadno, uz posredovanje OEBS-a.

Danas se Ministarstvo, ipak, oglasilo saopštenjem u kome demantuje da su članovi „misteriozno dodavani preko noći“, da su novi medijski zakoni „reket za slobodne medije“…

Kažu da su čekali da se prvo tekst zakona usaglasi, pa da izdaju saopštenje, a zaboravljaju da pomenu da je sastanak organizovan posle negativnih reakcija u javnosti i zabrinutosti koja se pojavila nakon dodavanja odredaba koje niko iz radne grupe nije video.

Ministarstvo dalje kaže da sve što je objavljeno prethodnih dana o članovima 112. I 122. nije istina i dodaje da je sve što mediji na tu temu objavljuju – apsolutna neistina?! Čak kažu i da nikada nije bilo predloženo da REM određuje visinu naknade za emitovanje. Poslovanje operatora je definisano Zakonom o elektronskim komunikacija i za njihov rad je nadležan RATEL, tvrdi ministarstvo.

Istini za volju, novi stavovi u članu 122 jesu dodati preko noći, odnosno nakon okončanja javne rasprave. Ministarstvo i dalje ne pojašnjava ko je predložio ta dva stava, a mnogi učesnici u samom procesu, pa i članovi Radne grupe, tvrde da ih nije bilo ni u komentarima koji su dostavljeni u toku javne rasprave. Pored toga, u prvom dodatom stavu ne kaže se ko određuje cenu, nego da se ona određuje po troškovnom principu, uz upućivanje na Zakon o elektronskim komunikacijama. Ipak, odmah zatim, u drugom stavu piše da minimalne uslove za zaključenje ugovora između medija (kanala) i operatora određuje REM. Jedan od uslova ugovora je svakako i cena. Tako da je jasno da bi REM određivao i cenu uz ostale uslove.

Da je postojala druga namera, reklo bi se izričito da RATEL određuje cenu, ali čak ni to ne bi imalo logike, jer regulator u oblasti elektronskih komunikacija nema nikakvu ekspertizu da odredi naknadu za prenos medijskih sadržaja, niti bi mogao da zna kako bi u tom segmentu mogao da se primeni troškovni princip.

Ministarstvo je i sada propustilo da objasni koji je razlog uvođenja ove odredbe, nije obrazložilo ni šta su hteli tom odredbom da postignu, a nisu rekli ni ko je, i po čijem predlogu, ove stavove dodao.