Okrugli sto: Javni medijski servisi ne rade u interesu javnosti

Istaknuto je i da je Koaliciji na sastanku sa resornim ministrom najavljeno formiranje radne grupe za izradu zakona o javnim servisima, nakon formiranja vlade, a da je stav Koalicije da je neophodno u nju izabrati predstavnike relevantnih novinarskih i medijskih udruženja i stručnjake.

Profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Smiljana Milinkov istakla je da ocene o lošem radu javnih servisa potvrđuju višegodišnji kontinuirani monitorinzi Novosadske novinarske škole, kada je reč o pokrajinskom javnom servisu, kao i brojne druge analize i godišnji izveštaji Evropske komisije, koji poslednjih desetak godina ukazuju na problematičan način funkcionisanja oba javna servisa.

„Najproblematičniji je informativni program, tu se oseća najveći pritisak. Pomenula sam sada ‘O radio’ koji funkcioniše dobro, postoje neke emisije na RTV koje takođe funkcionišu u skladu sa onim što bi i zakonski trebalo da rade“, navela je Milinkov.

Predsednica Evropske federacije novinara (European Federation of Journalists – EFJ) Maja Sever, istakla je da politički pritisak guši novinarske slobode, ne samo u javnim medijskim servisima, te da bi javni servisi trebalo da budu ti koji će se izboriti za medijske slobode u svakoj državi.

Istakla je da je u Evropskoj uniji to prepoznato, pa predstoji usvajanje Zakona o medijskim slobodama na nivou unije u kojem javni medijski servisi imaju važnu tačku.

„Dve su najvažnije stvari: osiguranje političke nezavisnosti, odnosno nezavisnost od uticaja politike i političkih autoriteta na uređivačku politiku tih servisa, druga je osiguravanje nezavisnog finansiranja javnih medijskih servisa. I jedna i druga tačka jako su ugrožene ne samo u Hrvatskoj nego i u celoj Evropi“, navela je Sever.

Darko Šper, predsednik Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ istakao je da je trenutno velika disproporcija u funkcionisanju dva javna servisa, te da novinari u RTV imaju oko 50 odsto niža primanja od kolega u RTS, kao i da su primanja u RTV duži niz godina ispod republičkog proseka.

U svetlu donošenja novog zakona o javnim medijskim servisima, istakao je da je jedino sindikat kojem pripada, reprezentativan u oba javna medijska servisa – i RTS i RTV, te da očekuje da budu uključeni i u izradu ovog zakona.

„Mi nikada nismo dobili priliku da sednemo i razgovaramo sa državom. Prihvatili smo da nismo u ovoj igri ravnopravni, ali na osnovu broja članova koje imamo i te reprezentativnosti, najmanje što očekujemo jeste da nas država sada prepozna prilikom pisanja ovog zakona“, rekao je Šper.

Snježana Milivojević, profesorka u penziji Fakulteta političkih nauka u Beogradu, istakla je da je u Evropi trenutno velika ofanziva u oblasti medijske politike i da Srbija treba da iskoristi taj trenutak.

„Sa jedne strane reguliše se digitalna infrastruktura, sa druge strane tržište. Zaštićena je i ideja o javnom servisu, gde se kaže da zakoni zemalja članica i EU štite poziciju javnog servisa, da se stvaraju uslovi da javni servis obavlja nezavisno i nepristrasno svoju ulogu za društvo“, navela je Milivojević.

Dodala je i da je na države članice prebačena obaveza za stabilno finansiranje medijskih servisa, ali i da obezbede nezavisnost uređivačke politike i svih funkcija koje javni servis obavlja.

„Države imaju obavezu da uspostave najmanje jedno telo koje će redovno monitorovati rad javnbog servisa i obaveštavati javnost o tome kako javni servis ispunjava svoju funkciju i imati ovlašćenja da u tom slučaju deluje, a ne da to bude nekakvo paravan telo kakvi su regulatori u nekim od zemalja“, navela je Milivojević.

Okrugli sto organizovan je u Novom Sadu, u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodne, a na početku je potpisan Memorandum o saradnji između Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ i Koalicije.