Opasne emisione veze

Sholastici su se u Srednjem veku pitali koliko anđela može da stoji na vrhu igle, a medijski analitičari poslednjih godina, s pravom, pitaju koliko medijskih projekata može da stane u Televiziju Subotica Vladana Stefanovića.

Samo lane, iz „Video kreativa tima“ Milana Švelja, prhnulo je jato televizijskih anđela vredno oko 55.000 evra, sjativši se, bez vidljivog povoda, oko Televizije Subotica.

O tome, ali i još ponečemu, pored ostalih, svedoče podaci sa prošlogodišnjeg medijskog konkursa AP Vojvodina.

Svaki od ukupno pet kratkih televizijskih priloga, iz projekta “Upoznaj kulturu – upoznaj sebe” “Video kreativa tima” Milana Švelja, građani koji žive na području Autonomne pokrajine Vojvodine lane su platili oko hiljadu evra, tačnije 120.000 dinara.

Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama prošle godine je, u ime građana, izdvojo ukupno 600.000 dinara za pomenutih 5 video priloga, dok je firma Milana Švelja iz vlastitih izvora trebalo da obezbedi još toliko novca, budući da je ukupna vrednost projekta procenjena na ukupno 1.200.000 dinara.

To znači da je svaki od pet kratkih Šveljovih televizijskih priloga u zbiru koštao neverovatnih 240.000 dinara. Prema slovu projekta, priloge je, pogađate, trebalo da emituje Televizija Subotica Vladana Stefanovića.

Da li je Šveljo zaista obezbedio još 600.000 dinara iz vlastitih izvora, kako se obavezao ugovorom sa pokrajinskom administracijom, za sada nije poznato, kao ni tačno vreme emitovanja pomenutih Šveljovih priloga, zato što ni Šveljo ni Stefanović iz nekog samo njima znanog razloga ne žele da nam proslede te informacije.

Dokumentacija koju smo dobili od AP Vojvodina, sa druge strane, ne sadrži dokaze da je Šveljo obezbedio sredstva iz vlastitih izvora, niti da su njegovi prilozi uopšte emitovani na Televiziji Subotica, a kamoli kada.

Sav novac ponovo uplaćen Ognjani Starović

Sav novac dobijen na pokrajinskom konkursu raspisanom 4. februara, firma Milana Švelja, osnovana 8. februara, prebacila je firmi Ognjane Starović osnovanoj 8. juna 2021. godine.

Osim što je vlasnica sajta Gradskeinfo.rs, Ognjana Starović je i članica Nadzornog odbora Javnog preduzeća „Emisiona tehnika i veze“, a sudeći prema informacijama dostupnim na internetu do sada je bila član najmanje dve političke stranke.

Šveljo je firmi „Ognjana Starović PR Gradske info“ sve fakture, u okviru pomenutog pokrajinskog konkursa, izdate u jednom danu, 25. avgusta 2021. godine, platio tačno pet dana kasnije, 30. avgusta.

Za odabir tema i pripremu tekstova platio joj je ukupno 50.000 dinara. Za obezbeđenje muzike i tonskih efekata 35.000, a za troškove izrade špica, džinglova, foršpana i potrebe elektronske grafičke opreme 40.000 dinara.

Za troškove snimanja, montaže snimljenog materijala, izradu video grafike, tonsko snimanje i troškove pripreme potpisa i snimanja ofa, Šveljo je firmi Ognjane Starović uplatio po 75.000, a za troškove pregleda, ispravke i usvajanja izmontiranih materijala još 100.000 dinara.

Ukupno, 600.000 dinara.

Novosađani iste usluge plaćali skuplje

Istovetan iznos, 600.000 dinara, Šveljo je firmi Ognjane Starović platio iz sredstava koje je, takođe lane, dobio na medijskom konkursu u Novom Sadu (ukupno 700.000 dinara), ali su Novosađani istovetne usluge plaćali prema drugačijim kriterijumima u odnosu na projekat iz konkursa AP Vojvodine.

Njima je firma Ognjane Starović troškove snimanja pet ugovorenih (na fakturi je iz nekog razloga navedeno šest) medijskih priloga Milana Švelja naplatila čak 180.000, a troškove pripreme potpisa i snimanja „ofa“ 120.000, dok se u Šveljovom novosadskom projektu stavka „pregled, ispravka i usvajanja izmontiranih materijala“ uopšte ne pojavljuje.

Javnost s razlogom ima pravo da zna zašto je firma Ognjane Starović usluge iz konkursnih projekata Milana Švelja naplaćivala po različitim kriterijumima.

Snimanja pet kratkih televizijskih priloga iz jednog (pokrajinskog) projekta naplatila mu je 75.000 (račun 2021-15), a iz drugog (Grad Novi Sad) 180.000 dinara (račun 2021-9).

Slično je i sa montažom snimljenog materijala koja je u jednom (pokrajinskom) projektu koštala 75.000 (račun 2021-16), a u drugom (Grad Novi Sad) 210.000 dinara (račun 2021-10).

Slično je i sa troškovima pripreme potpisa i snimanja ofova: iz jednog (pokrajinskog) projekta ista usluga naplaćena je 75.000 (račun 2021-17), a iz drugog (Grad Novi Sad) 120.000 dinara (račun 2021-11).

Šveljo, Stefanović i Starović i dalje bez odgovora

Sve fakture koje je firma Ognjane Starović izdala „Video kreativa timu“ Milan Švelja istovetne su, poput jednojajčanih knjigovodstvenih blizanaca, računima koje su Švelju izdavali njegovi ostali klijenti: „VTV Production“ Vladana Stefanovića , Udruženje građana „Ja volim Sombor“, „Media 025“ iz Koluta i „Zoom Media“ iz Odžaka.

Javnost ne samo da ima pravo, već mora da zna da li je posredi puka slučajnost ili su pomenute fakture štampane na jednom mestu ili iz nekog prvobitno zajedničkog obrasca.

Milan Šveljo, Vladan Stefanović i Ognjana Starović, uprkos obećanjima da će to učiniti, do danas nisu odgovorili na pitanja koja smo im postavili.

Nije, naime, do kraja jasan motiv Milana Švelja da sva sredstva, dobijena u Subotici, Novom Sadu, od AP Vojvodina i u Somboru uplaćuje „podizvođačima“. Nisu jasne ni formulacije navedene u njegovim, ali i drugim projektima, o čemu će narednih nedelja takođe biti reči.

Ponajmanje je jasna Šveljova drskost, kada tvrdi da je sa po nekoliko kratkih priloga zaista naširoko menjao ekološku i kulturnu svest građana, u zamenu za paprene iznose koje su mu ovi za to plaćali iz pokrajinskog, opštinskih i gradskih budžeta, ali ne svojom, već po svoj prilici nečijom tuđom voljom.

Za više nego razumnu može da se drži pretpostavka da običan građanin ne bi pristao da u njegovo ime bude izdvojeno preko dve holjade evra za dvominutni ili trominutni televizijski prilog, upitnog profesionalnog kvaliteta.

Da se dokuči pomenuta, bez ikakve sumnje, tuđa volja, jedan je od najvažnijih zadataka koje pred sobom imaju novinari, a kako stvari stoje, možda i državni organi, osim ako neko smatra da Šveljov prilog od dva ili tri minuta zaista košta 2.000 evra i iz korena menja našu svest nabolje.