Oštro razmimoilažnje vlasti i medijskih udruženja u Srbiji

U Ustavu Kraljevine Srbije iz 1903. ovako je bio definisan položaj štampe: „Štampa je slobodna. Ne može se ustanoviti ni cenzura ni kakva druga preventivna mera koja sprečava izlazak, prodaju ili rasturanje spisa i novina… Štampa ne može nikad biti podvrgnuta administrativnim opomenama…“. Danas vodeća novinarska udruženja i asocijacije, kao i nevladin sektor, ulaze u otvoren sukob sa vlastima upravo zbog osnovnih ideala proklamovanih u Ustavu pre više do sto godina – slobode medija i slobode javne reči. Oni optužuju vlasti da koriste sva moguća sredstva kako bi diskreditovale ili dovele do finansijske propasti medije koji se profesionalno bave izveštavanjem i komentarisanjem događaja.

Poslednji primer takvog odnosa vlasti dala je premijerka Ana Brnabić, reagujući na istraživanje imovine političara kojim se bave portali.

„Mi u ovom trenutku imamo razne takozvane istraživačke medije koji kako god hoće, bez ikakve odgovornosti i bez toga da njih neko pozove na odgovornost, kopaju po imovini funkcionera, što je u potpunosti ‘okej’ i pošto to nije u skladu sa zakonima, oni sami u skladu sa svojim željama određuju šta je bliža, a šta dalja porodica“, kazala je premijerka.

Portali odgovaraju da Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije, član dva, koji se odnosi na povezana lica sa javnim funkcionerima, koji oni poštuju, kaže: “Povezano lice je supružnik ili vanbračni partner funkcionera, krvni srodnik funkcionera u pravoj liniji, odnosno u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva, usvojitelj ili usvojenik funkcionera, kao i svako drugo pravno ili fizičko lice koje se prema drugim osnovama i okolnostima može opravdano smatrati interesno povezanim sa funkcionerom“.

Razlaz zbog medijske strategije

Premijerka je i pre ove izjave došla u sukob sa neformalnom Grupom za slobodu medija koju čine medijska udruženja i asocijacije i nevladin sektor. Ona je pre više od mesec dana imala sastanak sa predstavnicima te grupe na kome se javno obavezala da će za 15 dana odgovoriti na 13 zahteva vezanih za poboljšanje medijske situacije u Srbiji. Nakon što je kritikovana zog kašnjenja, izvinila se i u kratkom odgovoru na tviteru napisala da uskoro šalje odgovore na zahteve koje je dobila 14. novembra. Odgovori još nisu stigli.

Ovi i mnogi drugi primeri odnosa vlasti prema medijima postakli su otkazivanje učešća većine novinarskih udruženja i medijskih asocijacija u razgovorima o kreiranju nove medijske strategije. Oni su nezadovoljni jer su praktično isključeni iz neposrednog rada na konkretnim rešenjima za novu medijsku strategiju. Pre šest godina, kada je doneta važeća strategija, stvari su izgledale sasvim dručačije a udruženja i asocijacije bili su ravnopravni partneri u osmišljavanju i pisanju završne verzije medijske strategije.

Ovoga puta strategiju radi tim koji je odredilo Ministarstvo, a udruženja i asocijacije će o njihovom rezultatu moći da se izjasne tek kada posao bude završen. Takav pristup nije nezakonit, budući da je Ministarstvo nadležno da predloži strategiju, ali novinari i nevladin sektor smatraju da se njihovim isključivanjem iz celog procesa država legitimiše kao neko ko želi da nametne rešenja, a ne da ih donese kroz široku raspravu i proces usaglašavanja. Nadležni ministar tvrdi da će strategija biti gotova do kraja 2017, a o njoj javna rasprava nije ni počela.

Udruženja i asocijacie zbog toga su uvereni da država ne želi da napravi suštinske pomake i da joj je cilj da održi što veći nivo formalne saradnje. Oni traže konkretne rezultate, smatrajući da vlasti, baveći se formom, zapravo žele da Briselu i Vašingtonu, pokažu da se, kada je reč o medijskim slobodama i slobodi javne reči, stvari u Srbiji ubrzano popravljaju, a da istovremeno ništa suštinski ne promene.

Bojkot Radne grupe za zaštitu novinara

Odluka o bojkotu Radne grupe za zaštitu novinara sastavljene od predstavnika novinarskih i medijskih udruženja, sa jedne, i Tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova, sa druge strane, usledila je nakon što je nadležni tužilac odbacio krivične prijave povodom napada na novinare u vreme ovogodišnje inauguracije predsednika Aleksandra Vučiča u Beogradu. O tim napadima postoje video snimci i izjave novinara koji su izveštavli sa događaja, a fizički ih je napalo obezeđenje Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS).

Kao posebno ciničan stav novinari i mediji su ocenili obrazloženje tužioca da njihove kolege nisu napadnute nego je obezbeđenje pokušalo da ih zaštiti od gneva pristalica SNS-a, što su i naveli u odvojenim saopštenjima, dodajući da neće učestvovati u radu Radne grupe dok se ne razjasne sve okolnosti ovakve odluke.  Zahtevan je sastanak sa glavnom tužiteljkom Zagorkom Dolovac, a ideju o bojkotu nije podržalo Udruženje novinara Srbije (UNS).

Kada je Javno tužilaštvo sazvalo sastanak Radne grupe, prisustvo Dolovac nije potvrđeno ni nakon ponovljenih upita. Na kraju se ispostavilo da je ona na sastanak ipak došla, ali predstavnici većine medijskih organizacija i nevladinog sektora – izuzimajući člana UNS-a – nisu, pretpostavljajući da je neće biti na sastanku.

Dolovac je tom prilikom obrazložila postupak i najavila da će Više tužilaštvo razmotriti prigovor oštećenih na odluku Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu koje je odbacilo njihove krivične prijave. Udruženja, asocijacije i nevladine organizacije koje bojkotoju Radnu grupu su bili zadovoljni najavom, ali su takođe rekli da su smišljeno izigrani u vezi sa sastankom.

Razloge bojkota Radne grupe je teško objasniti međunarodnim predstavnicima, kako navode medijske organizacije, udruženja i nevladin sektor, pre svega zato što je reč o zakulisnim igrama i pokušaju da se „pacifikuje“ medijska scena. Malo je verovatno da će, bez detaljnijih i jasnijih objašnjenja, bojkot biti prekinut. Ono što im preostaje je da nastave da domaćoj i svetskoj javnosti ukazuju na svoje viđenje stanja na srpskoj medijskoj sceni i uloge države u gušenju slobode medija i slobode javne reči.