A gde piše da medijska udruženja treba da budu članovi Radne grupe?
Nigde ne piše da oni moraju da budu, rekao je Gajović upitan da li Strategija koja je, kako je izjavio ministar Vladimir Vukosavljević gotova, ima legitimitet, ako su Radnu grupu napustila glavna novinarska udruženja.
To je jedna stvar. Druga stvar je da se, nažalost, mnogo više govori o onima koji su napustili Radnu grupu, a gotovo se uopšte ne pominje onih 12 ljudi, koji su krvavo radili u prethodnom periodu da iznedre Medijsku strategiju. Među tih 12, ima ih jako puno upravo iz udruženja, istakao je on.
Na primedbu da je reč o udruženjima koja okupljaju najveći broj članova, Gajović je, izražavajući žaljenje što su oni napustili grupu, rekao da to „nije dobro jer, ako je država poverila nekome da uradi jedan posao, a oni prihvatili da ga urade, pa ga nisu završili, ja to zovem neodgovornošću“.
Ako ćemo da razmatramo njihove razloge, doći ćemo vrlo lako do zaključka da ti razlozi ne postoje. Oni su postojali, osim kada je u pitanju UNS, i u julu mesecu, kada je formirana grupa. Metodologija, koju je pomoćnik ministra kulture i informisanja postavio u julu 2017, i koju su prihvatili svi članovi grupe, su postojali i tada, rekao je Gajović.
On je ocenio da „apsolutno nisu utemeljene“ ocene da sa izlaskom novinarskih udruženja, Strategiju donose ljudi bliski vlasti.
„Prethodnu Strategiju je donelo sedam ili osam članova radne grupe, od kojih samo jedan nije bio iz državne vlasti. Sada ih je bilo šest iz državnog dela, a ostalih je bilo deset. Deset ljudi koji ne pripadaju vlasti“, rekao je on.
Ovde nije stvar da li je Medijska strategija državna ili udruženja novinara. Ovo je zajednički posao, koji moramo da uradimo. Znači, mi moramo da se borimo za našu profesiju i baš me briga, mene kao člana grupe, da li je neko iz države ili ne. Ja te podele ne volim, izjavio je Gajović.
Mi smo dali mogućnost da se to četvoro koji su napustili vrate i nismo popunjavali Radnu grupu sa drugima. Uvek mogu da se vrate. Kroz javnu raspravu očekujemo da oni učestvuju, dodao je on.
On je objasnio da se Medijska strategija sastoji iz tri dela, analize, strateških ciljeva i akcionog plana.
Analiza je gotova, strateški ciljevi su tu negde, akcioni plan možemo da donesemo i posle javne rasprave. Javna rasprava nam je jako važna, dodao je on.
Upitan da li će se i koliko Strategija menjati u javnoj raspravi Gajović je odgovorio: „Potpuno, ako postoje osnove“.
Mene interesuje strašno šta će reći ljudi u Subotici, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Novom Pazaru. To je nekih pet gradova gde je plan da napravimo javnu raspravu, rekao je on.
Gajović je zamerio „kolegama iz Evrope jer su rekli da se uzmu u obzir svi prilozi članova Radne grupe koji su je napustili“.
Ja sam im rekao da su svi njihovi prilozi uzeti jer su dragoceni, oni su jako dobro radili. Svi su uzeti i imam uveravanja ljudi koji rade na tome da su uzeti, rekao je Gajović.
Gajović je rekao da je imao susret sa delegacijom Evropske federacije novinara i da su oni „došli jako dobro pripremljeni, sa određenim pitanjima“.
„Međutim, kada sam tražio konkretne dokaze, činjenice, samo su rekli – ugrožena je sloboda novinarstva. Ja sam pitao da mi kažu na šta tačno misle i koji su to primeri. Oni meni nijedan primer nisu dali“, rekao je Gajović.
„Oni nas posmatraju kao da smo banana zemlja i kao da je ovde divlji zapad. Ovde nije divlji zapad, mi nismo banana država, već imamo zakone po kojima treba da se ponašamo, koji su harmonizovani sa evropskom praksom i evropskim zakonima. Zanimljivo je da oni u tom izveštaju to uopšte nepominju, već kao da ovde ništa ne postoji“, rekao je Gajović za RSE.
Tacno je da Medijska strategija nije zakon, vec planski akt najšireg opsega koji sadrži analizu postojećeg stanja i vremenski oročen plan akcije za postizanje određenih ciljeva (videti, Pojmovnik Narodne skupštine).