Paralelno uređivanje RTS i RTV, suprotno Evropi

Prvi predlog koji je ovih dana predmet čitanja, tumačenja i izjašnjavanja, sem što je prvi, ne obećava nikakvu konstruktivnu promenu.

Zahtev o „postavljanju paralelnog uredništva Informativnog programa javnih servisa RTS i RTV“, pored toga što je suprotan našim medijskim zakonima, izraz je potpunog nepoznavanja suštine evropske medijske politike, njenog regulatornog okvira i standarda.

Ovakav zahtev podriva postojanje i suštinu javnog medijskog servisa jer svaka intervencija u njegovu kadrovsku i uređivačku politiku spolja negira i poništava javni servis.

Nije teško razumeti da je ovaj zahtev sročen da bi se pariralo sadašnjem uticaju koji vlast ima na javne servise i da bi se uspostavila ravnoteža, ali zahtevom se zapravo legitimiše nezakonito ponašanje vlasti prema ovim medijskim servisima i zahteva da „kad mogu oni, može i opozicija“.

Teško je i zamisliti konfuziju koja bi nastala na istom programu kada bi jednog dana javnost obaveštavali jedni, a sledećeg drugi.

Nije, dakle, stvar u tome da svi politički akteri mogu da utiču na program javnog servisa, pogotovo informativni, već da ne može niko i za to se treba zalagati.

Evropa može da izvrši pritisak na vlast da makne ruke od javnih servisa, jer to je suština svih evropskih opredeljenja i dokumenata u vezi sa medijima i da ohrabri i podstakne zaposlene u javnim servisima da profesionalno i politički uravnoteženo rade svoj posao.

To je ono što treba tražiti, a od pomenutog zahteva treba odustati jer ga Evropa nikada ne bi mogla da prihvati. Naprotiv, videla bi u njemu površnost i nekompetentnost.

Ciljevi, dakle, sadržani u predloženoj Platformi za razgovore pod okriljem Evropskog parlamenta, nisu sporni, ali jeste način na koji se očekuje da oni budu ostvareni jer je način takav da potpuno ugrožava ciljeve.

To se odnosi i na zahtev za Ministarstvom za izbore koji još jednom ilustruje nastojanje dela opozicije da se do, bar nekih, pozicija vlasti dođe dogovorom, pristankom sadašnjih vladalaca, a mimo izbora.

Naredni izbori na svim nivoima su toliko važni, da greške ne bi smele da se ponavljaju. U tom smislu bilo bi mudro opredeljenje da se rešenja za dolazak do korektnih izbornih uslova traže u okvirima postojećeg zakonodavnog okvira, koji nije loš, pogotovo u odnosu na medije i u okvirima evropskog iskustva i standarda.

Ako tražimo podršku predstavnika evropskih institucija za što delotvornije razgovore opozicije i vlasti, ne treba te iste predstavnike da dovodimo u nelagodnu situaciju da treba da podrže nešto što je nemoguće i što nikada ne bi mogli da ostvare u sosptvenim zemljama.

Građanski demokratski forum je u koncipiranju svog predloga osnova za razgovor vlast – opozicija o izbornim uslovima pošao od takvog stava. U ovom predlogu konkretno su navedeni svi potezi koje treba učiniti u periodu do raspisivanja izbora i u predizbornoj kampanji.

Ideja je da za sam predizborni period, treba osnovati dva koordinaciona tela, kao ad-hoc tela: Koordinaciono telo za praćenje izbornog procesa i Koordinaciono telo za medijsko praćenje izbora. Za njihovo formiranje nisu potrebne izmene zakona, pa bi osnivanje, dogovorom vlasti i opozicije, bilo legitimno.

U prvom telu bili bi predstavanici nevladnih organizacija koje se bave ljudskim pravima i izborima: Crta, Yucom, Transparentnost Srbija, predstavanik koga predloži Zaštitnik građana i tri predstvanika koje predloži Vlada Srbije. Predlog je da se telo formira odlukom Vlade koja bi obezbeđivala i uslove za njegov rad.

Ovo telo bi trebalo da prima informacije, obaveštenja, predstavke građana i izbornih aktera u vezi sa izborima, posebno u pogledu kršenja zakona i pravila predizbornog ponašanja; pritiska na birače, pravljenja paralelnih evidencija birača i njihove izborne volje, zloupotrebe javnih resursa, funkcionerske kampanje.

Takođe, trebalo bi da može da izriče opomene, sugestije, zahteve za promenu ponašanja i pokreće postupke pred Izbornom komisijom i nadležnim sudovima.

Koordinaciono telo za medijsko praćenje izbora takođe bi imalo sedam članova i činili bi ga predstavnici dva državna i jednog privatnog fakulteta koji se bave medijima: Fakulteta političkih nauka, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, i Singidunuma, a uz njih i predstavnici organizacije BIRODI, Udruženja novinara Srbije, Nezavisnog udruženja novinara Srbnije i Ministarstva za kulturu i medije.

Ovo telo bi moglo da bude osnovano odlukom Ministarstva. Ono bi pratilo rad medija sa stanovišta ostvarivanja zakona o izborima i medijskih zakona i ostvarivanja uslova dogovorenih između opozicije i vlasti. Sarađivalo bi sa REM-om i Savetom za štampu, ali ne kao organ paralelan sa REM-om ili nadređen njemu, već kao telo koje savetuje, pomaže, podstiče regulatora da ostvaruje svoje obaveze i deluje i po predstavkama fizičkih i pravnih lica i po službenoj dužnosti.

Telo bi trebalo da ukazuje medijima na propuste i prekršaje u odnosu na predizbornu kampanju i posebno daje stručne sugestije u odnosu na funkcionersku kampanju, a da podstiče na objavljivanje odgovora i ispravke u skladu sa zakonom.

Ovakva tela, za čiji nastanak ne postoje ozbiljne institucionalne prepreke, mogla bi da obezbede mnogo bolju izbornu atmosferu, ona bi doprinela ostvarivanju zakona i javnog interesa, a javnost bi na dnevnom nivou bila obaveštena o njihovom radu i problemima sa kojima se suočavaju.

Autor je profesor univerziteta u penziji i potpredsednik Građanskog demokratskog foruma