„Ugovori koji ne podrazumevaju isključivo kratke rokove, već zapošljavanje za stalno, uticali bi na oslobađanje od svake vrste pritiska“, istakao je Pašalić i dodao da svaki pritisak i diskrideticaja novinara treba da se javno iznesu i izlože sudu javnosti.
Ombudsman je poručio da je suština informacije da bude pravovremena i tačna, kao i da novinar ne može da ima afinitet prema pojavi, događaju ili osobi o kojoj izveštava i da ne sme da bude ni animiziteta, ali ni ravnodušnosti.
Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandar Gajović ukazao je na postojanje lažnih vesti „na unutrašnjem i spoljašnjem planu“.
„Protiv toga se treba boriti“, smatra Gajović i dodaje da su lažne vesti te koje narušavaju kredibilitet novinarstva.
„Poverenje će se vratiti onog trenutka kada počnemo da se bavimo istinom“, smatra Gajović.
Na one koje objavljuju vesti Gajović je apelovao da budu svesni odgovornosti zbog načina na koji tu vest plasiraju i na uticaj koji ona može da ima.
Istakao je i da je ključ u jedinstvu i zajedništvu novinara i ocenio da bi to obezbedilo i bolju poziciju profesiji.
Direktor novinske agencije Beta Radomir Diklić konstatovao je da se mediji danas bave objašnjavanjem „toga šta neko treba da misli“, a ne informisanjem.
„To nije dobro, to je potcenjivački“, smatra Diklić.
On je ocenio da se u novinarstvu ne treba priklanjati nijednoj političkoj opciji, ni vlasti, jer, kako je rekao, postavlja se pitanje šta kada ta vlast ode.
„Kada si svoj i objektivan, onda si od toga zaštićen“, zaključio je Diklić.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.