Pašalić je rekao i da smatra da bi novinari morali biti prepoznati i u Ustavu i da zaštita njihovih prava treba da bude prepoznata u najvišem pravnom aktu.
„Novinari raspolažu informacijama i moraju biti dovoljno zaštićeni da mogu da ih iznesu“, rekao je Pašalić i dodao da će se institucija Zaštitnika građana boriti za „novu platformu za zaštitu novinara, platformu za one koji se bore za pravovremeno, istinito i objektivno informisanje“.
Na današnjoj konferenciji govorila je i kolumnistkinja „Nedeljnika“ i nekadašnja predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) Ljiljana Smajlović koja je rekla da je ostavku na mesto urednice u „Politici“ dala zbog neslaganja sa rukovodstvom koje je „zaustavljalo novinare i govorilo im da su im tekstovi loši i da su uznemirili određene ljude“.
„Kao predsednica UNS-a borila sam se da ukažem da novinari u većini slučajeva imaju visoko obrazovanje, a zarađuju kao vozači autobusa. Zapanjila sam se koliko građani nisu bili na našoj strani. Mi gubimo bitku za srca i umove naših građana i to ohrabruje vlast i ljude koji kontrolišu sredstva“, rekla je Smajlović.
Ona je navela da vlast često koristi novinare u političkom ratu, ali i da novinari koriste svoje medijske kuće kao zaštitu.
Urednica Centra Šorenstin na Harvardu Deniz-Mari Ordvjej istakla je da „država kontroliše pristup informacijama, ljudima i procesima, ali da je posao novinara da se sa time izbori“.
„Kao novinarka nikada nisam želela da imam kontrolu nad tim informacijama ili ljudima, već samo da imam mogućnost da ih saopštim javnosti“, rekla je Ordvej.
Na panelu „Novinari i vlast: Ko koga kontroliše“ slobodna novinarka iz Bugarske Diljana Gajtandžijeva rekla je da je „novinarstvo oružje, jednako moćno koliko i konvencionalno“.
„Vlast i političari ovo oružje često koriste kao svoje, ali ono se može okrenuti protiv njih, tako da je uvek pitanje ko koga kontroliše“, rekla je Gajtandžijeva.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.