Pašalić objašnjava šta novinar treba da uradi kada se na njega vrši pritisak

Zoran Pašalić je, govoreći o sporazumu sa medijskim udruženjima koji je juče potpisan, rekao da je zaštitnik građana davalac logističke pomoći, a u pitanju je sedam asocijacija i tri sindikata.

„Ovaj put je to najvažniji sporazum koje je institucija potpisala jer je to objedinjena cela medijska scena. Cilj je da zaštiti medijske radnike ne samo od napada već i sva prava u oblasti ekonomske sfere, nestalnosti ugovora, malih ili neadekvatnih zarada i do svake vrste pritisaka, diskreditacija, udaljavanja sa konferencija“, rekao je zaštitnik, gostujući u Dnevniku RTS-a.

To je, kako kaže, platforma koja je urađena sa specifičnim detaljima koje naša sredina ima.

„Institucija zaštitnika građana će prateći tu platformu videti gde u korelaciji sa novinarskim udruženjima treba da se utiče na izmene zakona“, kaže on.

„Kada se vrši pritisak na novinara, u toj situaciji ćete pozvati organizacioni deo toga ko će to evidentirati, ko je vršio i kakvu vrstu pritisaka i to će biti javno na platformi“, kaže zaštitnik.

Govoreći o izborima, Pašalić kaže da nije bilo pritužbi, ali insistiraju da se ne zaborave osobe sa invaliditetom i lica na izdržavanju kazne, sve osobe kojima nije dostupno da lako glasaju.

„Upozoravamo na vreme da se tim osobama omogući da glasaju“, zaključio je Pašalić.

„Bilo je slučajeva gde nije moglo da se pomogne“ 

Po ukidanju vanrednog stanja, zaštitnik građana još se bavi pritužbama, kojih je u poslednja dva meseca bilo deset puta više nego inače.

Zaštitnik građana rekao je da je najteže kada imate kontakt koji se odnosi na preminule od kovida 19, kao i kontakte sa onima koji su u situaciji da se nalaze van zemlje i da ne mogu da dođu lako u Srbiju, kada su odvojeni od porodice i kada su izgubili posao u zemljama u kojoj su živeli i radili.

Pašalić kaže da je bilo slučajeva gde nije moglo da se pomogne.

„Nismo mogli da pomognemo mnogima kojima je naša pomoć praktično značila, povezivanje sa nekim institucijama koje su van zemlje, ali taj neki odnos između samih kancelarija ombudsmanskih u regionu mnogima je pomogao da reše probleme i da se vrate u Srbiju“, istakao je zaštitnik građana.

Prema njegovim rečima, kada se detaljnije razmotre slučajevi, bilo je sistemskih problema, oko testiranja, oko dozvole za kretanje roditeljima koje imaju pravo da vide dete, pravo kretanja roditeljima dece sa autizmom, staranje o licima koja nisu u stanju da se staraju sama o sebi, kontakti tokom vikenda za vreme vanrednog stanja.

Govoreći o problemima majki koje imaju malu decu, zaštitnik kaže da je to bio sistemski problem, gde je bilo konkretno situacija sa pribavljanjem dozvole ili sa poslom ili gde je bila potrebna pomoć, tu smo pomogli, ne samo za decu do 7 već i do 12 godina.

„Bilo je najvažnije da damo doprinos da ne dođe do zaraze i u romskim naseljima i migrantskim kampovima nije došlo, a sporadični problemi u kampovima su bili rešavani ne samo sa naše strane već i onih koji se bave organizacijom boravka“, kaže Pašalić.

Govoreći o saradnji sa državnim organima, Pašalić kaže da je bilo slučajeva da se neko ne odaziva i da ga „jurimo danima“ za nešto što je neko bio dužan da uradi.

U pitanju je lokalna samouprava, kaže on, dodajući da ingerenciju nad njima ima delimično ministarstvo, jer samouprave imaju svoja prava i propise.

„Često su u okviru tih njihovih aktivnosti činjene greške koje su javljene i morali smo da delujemo“, ukazao je Pašalić.

Video prilog RTS-a