„Slobodni mediji i slobodna medijska reč temelj su demokratije i osnova jakih institucija. Demokratsko društvo nezamislivo je bez slobodnih i odgovornih medija, a ostvarena ljudska i manjinska prava nemoguća bez ispunjavanja prava gradjana na informisanje“, naveo je Pašalić u saopštenju.
On je naveo i da godinama i decenijama urušavan materijalni položaj novinara, obeležen nepovoljnim ugovorima, neredovnim i malim platama, dodatno je oslabljen serijom čestih napada na medije.
„Govor mržnje, kojem gotovo svakodnevno svedočimo, doprinosi stvaranju takve društvene atmosfere koja lako eskalira u direktne fizičke napade na novinare“, upozorio je zaštitnik gradjana.
Pašalić je naveo da najdrastičniji primer napada koji se dogodio u decembru prošle godine (kada je novinaru portala Žig info Milanu Jovanoviću zapaljena kuća), kao i niz pretnji koje su upućene na adrese više redakcija i medijskih udruženja, iznova aktuelizuju pitanje bezbednosti novinara.
On je dodao i da uprkos takvom stanju u oblasti slobode medija, tačna i jedinstvena evidencija napada na novinare ne postoji, te se podaci različitih medijskih udruženja, i nadležnih državnih organa, razlikuju.
Jedinstvena evidencija i preciznije definisanje pojmova koji se odnose na napade i pritiske na novinare u značajnoj meri doprinele bi poboljšavanju njihovog položaja, ocenio je zaštitnik gradjana.
Kako je dodao, kroz seriju sastanaka sa predstavnicima medija i medijskih udruženja, inicirao je da se po ugledu na platformu Saveta Evrope, u Srbiji uspostavi medijska platforma koja bi registrovala sve napade na novinare i obezbedila tačnu evidenciju, precizno praćenje napada na novinare, kao i reagovanje nadležnih državnih organa.
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Filmovi o novinarima i za novinare
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.