Petar Videnov: Mediji civilnog društva kao alternativa stranačkim medijima

Kao dobar primer Videnov navodi svoj portal koji objavljuje sadržaje na bugarskom i srpskom jeziku, a koji je, kako kaže, uneo dosta promena u informisanju bugarske nacionalne manjine.

„Mediji civilnog sektora su, ipak, najbliži građankama i građanima ili pak treba da se izbore za tu poziciju – da informišu, edukuju, ukažu na probleme u društvu i promovišu istinske vrednosti kojima svaka uređena država teži. Ovakvi mediji su trenutno jedina alternativa stranačkim medijima, u šta su nakon privatizacije prerasli mnogi elektronski mediji“, rekao je Videnov, inače bivši novinar i urednik RTV Caribrod koju je napustio nakon privatizacije 2015. godine.

Kako kaže, medijsko zakonodavstvo u oblasti manjinskih medija „i nije tako loše“, ali je „neophodno bolje regulisati izbor glavnog i odgovornog urednika u manjinskim medijima čiji su osnivači nacionalni saveti, kako bi se smanjio direktan politički uticaj“.

„Najveći uticaj na uređivačku politiku manjinskih medija imaju političke partije na vlasti, odnosno nacionalni saveti nacionalnih manjina, koji su, što se pokazalo i na poslednjim izborima 4. novembra ove godine, pretvoreni uglavnom u političke nacionalne savete. Određen broj nacionalnih saveta su osnivači medija, pa njihovo rukovodstvo često igra ulogu i svojevrsnog urednika. Postoje i privatizovani manjinski mediji, na koje veliki uticaj imaju sami vlasnici koji su bliski vladajućim političkim garniturama. Dosadašnje iskustvo, međutim, pokazalo je da postoje i mediji na jezicima manjina koji veoma profesionalno i objektivno obavljaju svoj posao“, kaže Videnov.

On navodi da su medijske slobode u Srbiji „pod znakom pitanja, o čemu svedoče i brojna domaća i strana istraživanja“.

„Zato novinari i medijski radnici treba da se zajedničkim snagama izbore za slobodu izražavanja u vremenu u kojem su, nažalost, uništene mnoge moralne vrednosti. Mediji treba da budu u službi svih građanki i građana bez obzira na nacionalne, verske i druge razlike, bez političkih uticaja, senzacionalizma i tabloidizacije“, kaže Videnov.

Govoreći o cenzuri u medijima na jezicima manjina, Videnov kaže da „postoji određeni vid cenzure u medijima koji su direktno ili indirektno pod uticajem vlasti”.

„Prisutna je i autocenzura, posebno u manjinskim medijima u malim sredinama i to najviše iz egzistencijalnih razloga. Raduje me i činjenica da postoje i ‘hrabri mediji’ koji uspevaju da izbegnu cenzuru i autoncezuru i oni se uglavnom finansiraju iz nezavisnih izvora. Zato novinari treba da budu istrajni i uporni, da se bore protiv cenzure i autocenzure, da se stalno edukuju i rukovode izrekom da je ‘istina jača od stotine laži“‘, rekao je Videnov.

On kaže da ipak, na osnovu njegovog dosadašnjeg iskustva, novinari nezavisnih i objektivnih medija teže dolaze do informacija koje nisu u interesu političara.

„Opštinske vlasti žele da se o njima piše samo afirmativno, a kada se pojavi problem, onda je veoma teško doći do prave informacije. Često su mediji koji nisu bliski vlastima u startu diskriminisani ili se na njih vrši pritisak, što pogoršava medijsku sliku u Srbiji“, rekao je Videnov.

Medijski konkursi važan izvor finansiranja

Govoreći o ekonomskom položaju manjinskih medija, Videnov navodi da manjinski mediji koji nisu komercijalni veoma teško opstaju, naročito nakon privatizacije, te da bi trebalo i zakonski obezbediti održivo finansiranje.

„Oni su uglavnom nekomercijalni mediji, ali su veoma važna spona između određene manjine sa zemljom maticom, ili pak važan izvor informisanja u manjinskim lokalnim sredinama. Ako tome dodamo i činjenicu da na javnom servisu, tj. na RTS-u praktično i ne postoje emisije na jezicima manjina, značaj ovakvih medija je veliki, ali pod uslovom da se oslobode političkih pritisaka kako bi na profesionalan i objektivan način bili svojevrsni korektiv, ne samo u manjinskim sredinama, već u i u društvu u celini“, kaže Videnov.

Na pitanje da li način finansiranja utiče na slobodu izražavanja, Videnov odgovara potvrdno, ali ističe „da je potrebno stvoriti uređivačku autonomiju i hrabro nastupati u javnosti“.

„Od hrabrosti se ne živi, ali sa odabranim i održivim medijskim projektima, uz istrajnost i posvećenost publici, putem Crowdfundinga i novih tendencija u finansiranju nezavisnih medija, uz pronalaženje i drugih izvora finansiranja, uključujući i inostrane projekte, može se u značajnoj meri postići nezavisnost i objektivnost u informisanju“, kaže Videnov i ističe da su „medijski konkursi u Srbiji jedan od važnih izvora sufinansiranja manjinskih medija“.

„Međutim, često nameštanje konkursa, posebno u opštinama i gradovima, kao i nekompetentne ili politički odabrane komisije obesmišljavaju model konkursnog sufinansiranja medija“, rekao je on.

Nacionalni saveti, kako kaže, imaju uticaja i na teme projekata, kao i na uređivačku politiku.

„Ne treba zaboraviti činjenicu da nacionalni saveti daju svoje mišljenje, odnosno preporuku projektima pojedinih medija, te je otuda i veliki uticaj“, kaže Videnov.

Govoreći o publici manjinskih medija, Videnov kaže da manjinski mediji imaju publiku među pripadnicima drugih manjina, kao i da imaju zajedničku misiju – negovanje tradicije i kulture određene manjinske zajednice.

„Naš model dvojezičnog informisanja, na primer, pruža informaciju široj čitalačkoj publici, ne samo u Srbiji i bivšim jugoslovenskim republikama, već i u susednoj Bugarskoj i dijaspori“, kaže Videnov.

Portal FAR, kaže on, neguje saradnju sa drugim medijima, istraživačkim mrežama, organizacijama i institucijama.

„Pored izuzetne saradnje sa NUNS-om, NDNV-om, UNS-om, Misijom OEBS-a u Srbiji, BIRN-om, istraživačkim mrežama, nevladinim organizacijama, kao i Ambasadom Republike Bugarske u Beogradu i Konzulatom u Nišu, članstva u AOM-u i prihvatanja nadležnosti Saveta za štampu, kruna našeg dosadašnjeg postojanja je, bez sumnje, partnerstvo sa kolegama iz Kragujevca i Pančeva, odnosno Deklaracija o saradnji koju su potpisali portali Pančevo City, Glas Šumadije i Far“, kaže Videnov.

On ističe da je ovo početak stvaranja alternativne medijske scene u Srbiji, zasnovane, kako piše u Deklaraciji, „na posvećenim vrednostima i pravilima profesionalnog, objektivnog, nezavisnog i blagovremenog novinarstva i sa namerom da pridobiju novo i opravdaju dosadašnje, novinarskim radom stečeno, poverenje u lokalnim zajednicama, ali i drugim sredinama u Srbiji”.

„Upravo različitost treba da nas spaja na putu ka EU, a to se ne odnosi samo na manjinske, već i na većinske medije“, zaključuje Videnov.

O portalu FAR

Medij civilnog društva, portal FAR na bugarskom i srpskom jeziku, koji je osnovalo Udruženje građana “Emblema” iz Dimitrovgrada, osnovan je marta 2016. godine.

„Jedna od specifičnosti FAR-a je očuvanje tradicije, kulture i jezika bugarske nacionalne manjine u Srbiji. Imamo dopisničku mrežu iz više gradova, uključujući Bosilegrad, Niš, Beograd, Sofiju… Još pri realizaciji ideje o osnivanju, ekipa FAR-a se rukovodila znanjem, iskustvom i željom da ovaj medij bude ‘svetionik’ poštenog i objektivnog novinarstva“, kaže odgovorni urednik portala FAR Petar Videnov.