Petrović: Brojni problemi zbog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

„Javna uprava je nespremna dočekala primenu zakona. A svaka ustanova, od javnih preduzeća, preko notara, izvršitelja, crvenog krsta, sudova, tužilaštava, škola, skupština, ministarstava, opštinskih institucija… je u obavezi da imenuje osobu za zaštitu podataka o ličnosti. Verovatno je reč o 10 do 15 hiljada institucija javne uprave“, rekao je Petrović u Novom Sadu na konferenciji „Novi poverenik – novi zakon – nove obaveze“.

Prema njegovim rečima, teško je očekivati da će zakon biti primenjen do kraja 2020. godine, kao što je predviđeno, tim pre jer je 2020. izborna godina u Srbiji.

Petrović je naveo da je svega petnaestak javnih preduzeća, 5-6 bolnica, 3-4 škole prijavilo da su imenovali takvu osobu, dok su pokrajinski sekretarijati uglavnom svi prijavili da su imenovali osobe za zaštitu podataka o ličnosti.

Dodao je da je svega šest ministarstava to prijavilo, dok „ministarstvo koje je izradilo zakon“, odnosno Ministarstvo pravde, nije izabralo osobu zaduženu za zaštitu podataka o ličnosti.

Petrović je objasnio da evropska Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) ne predstavlja niti može predstavljati deo pravnog poretka u Srbiji, jer je reč o imperativnom aktu koji se primenjuje u Evropskoj uniji.

„U Srbiji se GDPR ne može primeniti direktno i neposredno, već može da dođe samo do indirektne, posredne primene, u slučajevima kada iz Srbije neko nudi robu, usluge i slično osobama sa teritorije EU“, objasnio je Petrović.

On je kazao da je u EU rok za primenu GDPR-a bio dve godine, pa se ispostavilo da ni to nije dovoljno. „A kod nas je po novom zakonu rok da se to primeni devet meseci!?“, začudio se Petrović.

Služba Poverenika i nevladine organizacije mesecima su upozoravali na to da je usvojeni zakon nejasan i da će doći od brojnih problema u primeni s obzirom na to da nije prilagođen pravnom sistemu Srbije, već je radna grupa samo prevela evropsku uredbu (GDPR) i policijsku direktivu koja uređuje oblast zaštite podataka o ličnosti.

„Više od 12.000 organa javne vlasti, ministarstava, lokalnih samouprava, gradova, opština, moraju da imenuju takozvane oficire za zaštitu podataka o ličnosti. Pitanje je da li mi uopšte imamo toliko ljudi sa potrebnim znanjem da bi mogli da obavljaju te poslove”, rekao je ranije za Insajder novi poverenik Milan Marinović.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti je usvojen početkom novembra prošle godine, a primena je počela devet meseci od usvajanja, odnosno 22. avgusta ove godine.

Na neprimenjivost njegovih odredbi ukazivao je prethodni poverenik Rodoljub Šabić, koji je rekao da „kada uđeš u pogrešan voz sve stanice su pogrešne”. Među najozbiljnijim zamerkama je bila ta da, iako je to propis koji uređuje osnovna građanska prava, napisan „jezivo teškim jezikom”, da ignoriše „akutne problem” poput toga da video-nadzor ili obrada biometrijskih podataka nije nigde pomenuta u tekstu Zakona.

I Evropska komisija je u svom ranijem mišljenju navela da je problematična struktura Zakona, da je nerazumljiv i komplikovan. Zakon je, međutim, usvojen bez predlaganih korekcija.

Predstavnik Fondacije za otvoreno društvo Dušan Šabić rekao je da novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti već izaziva brojne konfuzije i nedoslednosti u primeni.

Prema njegovim rečima, Srbija je propustila šansu da izbor za novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti bude transparentan, ali je pozdravio činjenicu što je Srbija, nakon sedam meseci kašnjenja, ipak izabrala novog poverenika.

Direktorica JUCOM-a Katarina Golubović izrazila je zadovoljstvo zato što je Kancelarija poverenika funkcionisala i bez samog Poverenika i dodala da su nevladine organizacije održale sastanak sa novim poverenikom Milanom Marinovićem i da su mu ponudili svoje kapacitete kao pomoć.

Konferenciju je u hotelu „Veliki“ organizovao Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), uz podršku Fondacije za otvoreno društvo u Srbiji.