Pluralizam na RTS-ov način

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) objavilo je novi izveštaj, za drugu polovinu januara, monitoringa nad televizijama sa nacionalnom frekvencijom i dva kablovska emitera, a na zahtev Privremenog nadzornog tela za praćenje medija, radi obezbeđivanja „političkog pluralizma“, odnosno ravnomerne zastupljenosti političkih aktera u predstavljanju tokom predizborne kampanje.

To bi trebalo da bude jedan od koraka da se koliko-toliko obezbedi opozicionim strankama da priđu javnom servisu i privatnim televizijama, režimski orijentisanim, što je godinama unazad nemoguća misija, pored još otvorenije funkcionerske kampanje vlast obilato koristi.

Tako podaci REM-ovog monitoringa kažu da je u informativnim emisijama RTS-a najviše vremena bilo posvećeno radu Vlade, oko 34 odsto, dok je predsednik Republike bio tema u oko 11 odsto ukupnog vremena.

Drugo, kaže izveštaj nadzora, da je RTS za tih 15 dana ugostio čak 18 vanparlamentarnih stranaka i pokreta, a da im je vreme na raspolaganju bilo sat i 27 minuta, od ukupno više od osam sati vremena posvećenog političkom pluralizmu.

Ovde bi pak moglo da se pomisli i da je RTS konačno počeo da radi svoj posao, te da svoja vrata otvara i za one političke aktere koji imaju drugačije mišljenje od vladajućeg.

Ali ipak nije tako, ako se malo bolje sagledaju podaci.

Najpre da napomenemo da monitoring obuhvata samo udarne informativne emisije poput Dnevnika 2 kao i one debatne emisije direktno posvećene predstavljanju kandidata i stranaka za predstojeće izbore, poput emisije Reč na reč, a u nadzor ne ulazi ostali program gde nas čeka još pozitivnog predstavljanja stranke na vlasti i lično Aleksandra Vučića, a opozicije ni u tragovima.

Svaka od ovih 18 opozicionih stranaka, prema prostoj računici, imala je zapravo 3,7 minuta na raspolaganju da predstavi svoj program, ili onoliko koliko je uspela da prigrabi u nekoj debatnoj emisiji.

Na manje od dva meseca do izbora, prvi podaci nadzora nisu ohrabrujući, a teško da je iko i očekivao drugačiji razvoj pokušaja da se na ovaj način obezbedi ono što je obaveza javnog servisa, bar približno jednaka šansa za bilo koje mišljenje osim režimskog.

Znamo onda kakvu izbornu trku da očekujemo.