Podanička RTS

„Da je Tijanić uradio ono što smo moj tim i ja uradili u poslednje tri godine, teško bi iko u Srbiji došao do reči. Mi smo uradili sve da Srbija ne bude umobolna država i to je jedan od najvećih uspeha RTS u ovo vreme apsolutne kretenizacije i medija i društva“, rekao je u nedavnom intervjuu direktor RTS-a Dragan Bujošević.

Foto: Cenzolovka

Prethodno je, povodom 60 godina postojanja televizije u Srbiji, rekao da je RTS u prethodnih šezdeset godina bio institucija pristojne i normalne Srbije, i da je u prethodne tri godine to sasvim sigurno bio.

Teško da bi se bilo ko, sem čelnika javnog servisa, u potpunosti saglasio sa Bujoševićevim viđenjem javnog servisa. Opozicija sa pravom prigovara da ne samo da nisu podjednako zastupljeni u informativnim emisijama kao predstavnici vlasti (kako slovo zakona nalaže), već ih gotovo i nema. Sem kada ih neko od funkcionera vladajuće koalicije „potkači“ uglavnom dobro poznatim terminima – lopov, tajkun, kriminalac… Kao što je nedavno zamenik gradonačelnika Goran Vesić prozvao jednog od lidera Saveza za Srbiju Dragana Đilasa. Iako u živom programu kolege nisu mogle da znaju da će Vesić bez ikakvih dokaza izneti ovakve optužbe, bile su dužne, u skladu sa novinarskim etičkim kodeksom i zakonima, da sutradan objave Đilasov odgovor. Međutim, RTS to nije uradio, zbog čega je dobio tužbu.

Da li je u pitanju strah od toga šta će onaj koji ima glavnu reč u Srbiji pomisliti ili reći o javnom servisu ako se slučajno na njemu čuje glas jednog od lidera opozicije? Kako drugačije protumačiti kršenje osnovnih postulata profesije nedavanjem prostora „drugoj strani“ za odgovor. A umeo je predsednik Vučić i te kako da kritikuje RTS. Te spušteni regleri, pa nezadovoljstvo minutažom u Dnevniku (iako prvih 15 minuta po pravilu pripada njemu), do kritike na račun sportskih komentatora i njihovog načina prenosa utakmica (isuviše navijaju za Hrvate).

Ako je RTS „institucija pristojne i normalne Srbije“ samo zato što nema rijalitije i emisije sličnog sadržaja, onda su to i svi sportski kanali u Srbiji. Međutim, javni servis je nešto drugo i gledaocima koji „imaju pravo da znaju sve“ duguje mnogo više. Gotovo podanički odnos prema vlasti ne može se nikako opravdati i ostaće zabeležen u istoriji RTS kao „crna mrlja“, poput one u devedesetim. Ukoliko se u uređivačkoj politici pod hitno nešto ne promeni.

Komentar redakcije lista „Danas“