Najpre, Nova.rs je došla u posed poslednje verzije nacrta Zakona, koji još nije zvanično prezentovan javnosti, a u kom su neke od ključnih tačaka kojima bi se imala zakonski urediti medijska scena u Srbiji. Zapravo, ključni su članovi 112 i 122.
Šta se, zapravo, u njima nalazi?
“Verzija Nacrta zakona koja je bila na javnoj raspravi nije uredila pitanje naknada u slučaju da regulatorna tela odrede obavezni prenos, što je u prošlosti dovodilo do značajnih problema u praksi. Vidimo da cirkulišu i nove verzije koje se bave naknadama, ali na način da probleme uočene u praksi ne rešavaju nego produbljuju” , kaže za Nova.rs Miloš Stojković, advokat i stručnjak za medijsko pravo.
„One kažu sledeće: operator i medij se dogovaraju o distribuciji kanala i ceni po kojoj će se ta distribucija vršiti, a ako ne dođe do dogovora, plaća se cena po “troškovnom principu”. Izgleda kao da su nove odredbe nabacivane bez nekog jasnog reda i logike, ali se može pretpostaviti da je intencija da ako se ne dogovore operatori sa televizijama, REM svojom metodologijom odredi cenu. Kako bi REM određivao tu cenu, to nije najjasnije“, kaže Stojković.
Izgleda da će se dilema oko naknade za prenos koji je obavezan rešavati po principu „must carry, must pay“. Logičnije rešenje, poput onog za javni medijski servis (RTS) bilo bi da obavezna distribucija tih kanala bude besplatna, a ako ne dođe do dogovora o ceni – da nema ni obaveze emitovanja programa, pa ni onih sa nacionalnom frekvencijom. Od toga se, izgleda, odustalo, i to na evidentnu štetu distributera, koji će sada biti ostavljeni na milost i nemilost REM-ove nezavisnosti u određivanju cenovnika. U situaciju u kojoj je tržišna trka na ovom polju već duboko kompromitovana favorizovanjem državnog operatora „Telekoma“ i pro-državnih televizija, jasno je da bi novo uplitanje države bilo negativno za sve ostale aktere. Ili je makar trebalo da bude jasno.
Jednostavnija su (i brutalnija) nametnuta rešenja u domenu plasiranja kanala u ponudi operatora. Novim zakonom bi se, na primer, nametnula obaveza svim operatorima da na prvoj poziciji „na televizoru“ bude javni servis. Potom, numeracija bi išla redom, tako da se favorizuju kanali sa nacionalnom frekvencijom, pa bi – hteli ne hteli – na prvih nekoliko pozicija vaše TV ponude morali da imate i, primera radi, Hepi i Pink…i druge nosioce nacionalnih frekvencija, inače višestruko kritikovane, uključujući brojne odluke o povredi zakona i novinarskih kodeksa, pa čak i od samog REM-a. Ponude drugih kanala, onih koji nemaju nacionalnu frekvenciju (o kojoj se lome koplja već godinama unazad), bili bi gurnuti u zapećak. I to – po zakonu.
„Do sada je bilo pravilo da raspored kanala određuje uz primenu objektivnih kriterijuma, a sad se zakonom favorizuje određena kategorija pružalaca medijskih usluga. Nema smislenog obrazloženja zašto je to tako“, pojašnjava Stojković. “Dodatno, niti jedna odredba koja bi se ticala nezavisnosti i odgovornosti REM-a, a koje su predlagale brojne zainteresovane strane nije usvojena, te će postojeća garnitura REM u dugoročnom periodu odlučivati o srpskoj medijskoj sceni.”
Podsećamo, javna rasprava o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrtu zakona o elektronskim medijima okončana je 11. oktobra i to, kako je premijerka Brnabić slavodobitno objavila „kompromisom oko najvažnijih pitanja koja se tiču implementiranja zakona“, što su osporile medijske organizacije. Nacrtom se, inače, praktično legalizuje vlasništvo države nad medijima, što posebno pogoduje „Telekomu“. Ipak, ako prođu i ove izmene, dodate u poslednji čas nakon javne rasprave, situacija će biti i mnogo gora i krajnji opstanak operatora na srpskom tržištu, pod ovakvim okolnostima, bio bi upitan.
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Filmovi o novinarima i za novinare
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.