Pohvale Vučića glavna tema javnog servisa

Time, kako kažu, RTS ne samo da u izveštavanju ignoriše relevantne političke aktere već i ne otvara za društvo bitne političke teme, poput razloga tog bojkota, iako je to obaveza javnog servisa.

U isto vreme, monitorinzi glavnih političkih emisija na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, potvrđuju da su bitne opozicione stranke i njihovi lideri potpuno isto tretirane i pre odluke o bojkotu krajem 2018, pa gotovo da i nisu zastupljene, ili se pominju u negativnom kontekstu.

– RTS ne vrši funkciju javnog servisa, jer u izveštavanje ne uključuje „drugu stranu“, pogotovu one koje će kritički da sagledaju šta radi izvršna vlast oličena u predsedniku države. Bilo bi normalno da o bilo kojoj temi novinari RTS traže i stav opozicije, čak i u situaciji bojkota, to je posao javnog servisa. I pre bojkota, u našim monitorinzima 2019. i 2017, kao i van izbornog procesa, jasno se vidi da opozicije nema, čak ni one parlamentarne. Međutim, ono što je bitnije od toga kako izveštava o opoziciji ili vlasti, jeste činjenica da se RTS ne bavi relevantnim događajima. Neverovatno je da javni servis za vreme protesta građana 2019. nema ni jedan jedini prilog koji je napravljen tako što je novinar izašao među demonstrante i postavio pitanje, samo su sa bezbedne daljine prenosili saopštenja, i najčešće agencijske vesti. Prema analizama, RTS je tada više izveštavao o protestima u Francuskoj nego u Beogradu, koji su bili ispred njihove zgrade. Time su se novinari RTS pretvorili u držače mikrofona, kaže za Danas sociolog Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).

Interesantan trend, dodaje on, jeste i to da se u izveštavanju sve više gube stranke, čak i vladajuća, a da ubedljivo dominantni akter izveštavanja poslednjih godina postaje Aleksandar Vučić, ne kao šef SNS, već kao predsednik države, čime se otvaraju vrata personalizaciji politike i stalnoj funkcionerskoj kampanji. Zato Gavrilović pita zašto tema na RTS-u nije pitanje da li Vučić ima ustavno pravo da kaže da će parlament trajati godinu dana i može li da istovremeno bude predsednik stranke i države.

Tako je, prema podacima iz 2017, tokom 20 dana monitoringa u vreme prvog kruga predsedničkih izbora, RTS u udarnim informativnim emisijama o premijeru Aleksandru Vučiću pozitivno izveštavao 3.301 sekundu, a o Vučiću kandidatu 691 sekundu, gotovo isključivo pozitivno, ili sedam puta više nego o prvom sledećem kandidatu, Vuku Jeremiću, kome je posvećeno 579 sekundi.

S druge strane, tokom parlamentarnih i predsedničkih izbora 2012. današnja vlast a tadašnja opozicija imala je drugačije šanse. Tokom mesec dana predizborne kampanje, u udarnoj informativnoj emisiji RTS, Dnevniku 2, lista Borisa Tadića bila je zastupljena 16 minuta i 52 sekunde, lista Tomislava Nikolića 16 minuta i 28 sekundi, a SRS 10 minuta i 52 sekunde.

Već se 2014. godina medijska slika značajno promenila, pa su tokom parlamentarnih izbora te godine, u preovlađujuće pozitivnom tonalitetu, najzastupljeniji akteri na RTS-u bili vlada i predsednik Srbije sa 29,3 odsto ukupnog vremena, zatim sa 10,9 odsto Aleksandar Vučić i koalicija, a slede sa 6,6 Ivica Dačić i koalicija, Boris Tadić i koalicija sa 4,5 odsto i Za demokratsku Srbiju sa oko šest procenata.

Birodijevi podaci iz 2019. pokazuju da je RTS Aleksandru Vučiću kao predsedniku Srbije posvetio 3 sata i 38 minuta vremena, od čega je više od 80 odsto on predstavljen pozitivno, u ostatku neutralno, dok negativno nije ni pomenut. Takav, pozitivan tonalitet izveštavanja, ukoliko je prisutniji od 50 odsto ukupnog vremena, direktno je kršenje Zakona o elektronskim medijima, smatraju analitičari Birodija, jer se akteri i događaji ne predstavljaju objektivno i činjenično, već se izveštavanje svodi na čitanje saopštenja stranačkih PR timova.

Vučić je kao predsednik SNS bio prisutan nešto manje od četiri minuta, a ni sekunde u negativnom kontekstu. SNS je imala šest minuta i 17 sekundi. S druge strane, opozicija generalno je bila tema 5,29 minuta, 26 sekundi negativno, neutralno u 60 odsto slučajeva i pozitivno 32 procenta. Pokret 1 od 5 miliona imao je 7,16 minuta, negativno pominjan u 20 odsto slučajeva. Svi ostali akteri nisu pominjani više od dva minuta ukupno u udarnom Dnevniku 2. Primera radi, Dragan Đilas bio je zastupljen 29 sekundi i to negativno, kao i Sergej Trifunović sa 1,1 minut kritika, dok ni pomenuti nisu Boško Obradović, lider Dveri ili Saša Radulović i pokret Dosta je bilo.

Govoreći o opširnom tekstu ponovno izabranog direktora RTS Dragana Bujoševića, u kome je prošlog meseca odgovorio Danasu a u kome navodi razloge za slabo pojavljivanje opozicionih političara u informativnim emisijama, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić kaže da je takva odbrana zaobilaženje istine.

– Teško mi je bilo da gledam pamflet naprednjačkog portparola na celoj strani Danasa, žao mi strane, a još teže da čitam to pisanije koje je kao nekakva kompilacija saopštenja Srpske napredne stranke i izjava Vladanke Malović i Aleksandra Vulina. I Bujošević nam servira red neumerene samohvale, pa red kuknjave što je ugrožen, pa red denunciranja i nipodaštavanja svakog ko ne deli njegovo mišljenje o informativnom programu RTS, a sve začinjeno zlobom i mrzovoljom. I naravno, kao i Aleksandar Vučić i naprednjaci, i njihov čuvar državne televizije često zaobilazi istinu i podvaljuje. To radi i kada govori o zastupljenosti opozicije na RTS, a i kada izjednačava propagandni napad svih tabloida na jednog opozicionog političara i slučaj Jovanjica, jedinstvenu spregu organizovanog kriminala i države u Evropi. Bujoševiću i njegovom uredniku propagandnog programa Stefanoviću očigledno ništa ne znače dve podignute obimne optužnice u slučaju Jovanjica, koje dokazuju vezu tajnih službi naše države i narkodilera, da bi zaslužile da budu nešto više od puke informacije u njihovom Dnevniku?! Pa, samo to je dovoljno da se konstatuje kako su njih dvojica u ime SNS oteli javni servis od građana Srbije, navodi Bodrožić.

Analitičar Boban Stojanović, koji odavno spada u „nepoželjne“ goste u studiju RTS-a, smatra da je javni servis prećutao sve bitne probleme države, dok njegov direktor „odavno ćuti, a sada počinje i da spletkari“, pa umesto nekadašnje autorske emisije „Nije srpski ćutati“, Bujošević počinje da vodi „Nije srpski spletkariti“.

– Mogao je uz to što je odgovorio da doda i kada je, na primer, neki opozicioni političar poslednji put bio u jutarnjem programu, pa bi mu sve bilo jasno. Dodatno, trebalo bi uputiti Bujoševića u to zašto su se bojkotovali izbori i kako je njegov „javni servis“ prećutao sve probleme u državi i objasniti mu da su, i on sam i servis koji vodi, deo problema. A to što je napravio od novinara javnog servisa njemu ide na čast, a ovo obrazloženje ga svrstava u red jednog od propagandnih urednika vladajuće stranke. Naravno da me nikad nisu zvali u neki uživo program, jednom su me pozvali da za prilog prokomentarišem, pazite sad, „sukobe u opozicionoj DS“. To mi je jedino iskustvo sa RTS-om, kaže Stojanović.

Bujošević Danasu: Šta nije jasno?

Dragan Bujošević je u odgovoru listu Danas napisao da „nije kriv što je opozicija izašla iz Skupštine“. „Kriterijumi pojavljivanja stranaka u debatnim i sličnim političkim emisijama javnih medijskih servisa u Evropi su isti: parlamentarni status, učešće na izborima i rezultati na njima, trenutni rejting na osnovu istraživanja javnog mnjenja i konačno tema o kojoj se raspravlja, što omogućava, na primer, protivnicima izgradnje hidrocentrala na Staroj planini da učestvuju u emisiji iako nisu u Skupštini, nisu učestvovali na izborima i ne čine nijedan procenat stanovništva. Šta nije jasno?… U redovnim debatnim emisijama RTS od 2000. do 2012. godine nije bilo vanparlamentarnih stranaka. Bilo ih je samo u vreme izbornih kampanja. A eto sada ih ima…“, napisao je Bujošević.