„Pokazatelj kako radi ova vlast“: Kako su izgledali razgovori o medijskim zakonima

Direktor vesti TV Nova Slobodan Georgiev kaže da posle jučerašnjeg dana i dugotrajne rasprave ima dva utiska.

„Pozitivan je da je medijska zajednica reagovala, da tu ima ljudi koji drže oči otvorenim, da su svesni šta ova vlada pokušava da uradi i da su sposobni da neke stvari zaustave, ipak to postoji, uprkos svemu ovih 11 godina radikalske vlasti nije sve ugašeno, postoje ljudi koji pružaju otpor pokazujući da neke linije moraju da se uspostave. Negativni utisak, koji nije otklonjen, je pokazatelj kako radi ova vlast, oni stalno pokušavaju nešto da podmetnu, ovde podmeću u ovoj temi, jer im je tema važna zbog stranaca kako oni kažu i gde je juče bila rasprava – nije bila u institucijama, nego u OEBS. Hvala OEBS što je to ponudio, imamo vladu koja nije sposobna da organizuje razgovor sa građanima, institucijama, NVO, staleškim organizacijama… Nama je potreban posrednik, ja mislim da je to najveći pokazatelj lošeg rada vlasti, jer to nije normalno“, kaže Georgiev.

Upitao je „kako je moguće da vlada ne može da organizuje razgovor sa onima na koje treba da se odnosi neki zakon“.

„Šta vlada o njima misli kad dođemo u situaciju da moramo da angažujemo strane posrednike, ambasade, da bismo sačuvali živu glavu“, pitao je on.

Član Radne grupe za izradu medijskih zakona Rade Veljanovski kaže da ne očekuje da neko uradi isto što je bilo urađeno prošlog četvrtka.

„Ali da se amandmanom posle nešto promeni, to je moguće, kad uđe zakon u proceduru usvajanja u vladi“, kaže on.

Sastanak je, prema njegovim rečima, bio vrlo konstruktivan.

„Tačno je što je kolega rekao, treba da budemo zahvalni OEBS. Ja radim na medijskim zakonima 24 godine, OEBS nas podržava sve vreme. Prošli utorak je bio sastanak u vladi, posle toga su ostala neka pitanja nedorečena, a u četvrtak se pojavio tekst za koji se ne zna u Zakonu o elektronskim medijima“, kaže on.

Dodaje da je jučerašnji sastanak bio „na visokom nivou“.

„Sve vreme, osam sati je sa nama bio ambasador OEBS, ambasador EU, ambasadorka Norveške, organizacije koje podržavaju proces donošenja novih zakona, predstavnici medijskih udruženja. O ta dva sporna stava člana 122 Zakona o elektronskim medijima, to je posle sedmog stava dodat bio osmi i deveti, nismo raspravljali uopšte. Ja sam na početku rasprave rekao hajde da se dogovorimo da ovo jednostavno odmah izbacimo, jer nema smisla, odmah su se svi saglasili, i predstavnici Ministarstva i premijerka, mi smo o tome najmanje razgovarali“, ističe on.

Na pitanje o dopisivanju spornog stava, kaže da „znamo u kakvoj državi živimo“.

„Kako je to moguće, treba postaviti pitanje motivacije, interesa, čiji je to interes da to uđe, neko ko je imao interes je našao kanal do ministarstva i to je ušlo. Neće nam pomoći da pravimo pretpostavke, najvažnije je da to odmah izbačeno iz zakona. Član po član smo prošli oba zakona juče. Nije to jedino pitanje oko koga nismo imali iste stavove“, kaže.

Ističe da je osim ovoga, što je pozitivan pomak, za njega najvažniji detalj o „resetovanju Saveta REM“.

„Dobili smo mišljenje premijerke da nema problem s tim. Ljudi koji se bave pravosuđem, pravnim sistemom, govore kako to nije ustavno, kako nije po zakonu, ona kaže da joj je problem da li je po Ustavu. Argumentacijom smo uspeli to da nadjačamo i kažemo – ako nije ustavno, neka Ustavni sud kaže. Dogovorili smo se da odredbe o promeni celog sastava REM uđu u zakon. Dogovor, kompromis je da se te odredbe primenjuju kroz godinu dana. Moram da priznam da to nije loše, jer će i posle izbora proći vreme. Ovo u svakom slučaju jeste jedan pomak“, misli on.

Georgiev smatra da „ovo nije bio regularan proces“.

„Godine su prolazile dok vlada nije dogovorila Medijsku strategiju – dokument pre ovih zakona, koji određuje pravac u kome treba da idu mediji. Medijska strategija se završava za dve godine, a mi u ovom periodu na koji se ona odnosi imamo kakvu medijsku scenu. Šta je od ciljeva strategije urađeno – ništa. Da li država i ljudi koji je vode veruju u takav medijski sistem – ne veruju, i kako sad možemo da imamo poverenje? U koga? Poverenje mora da se izgradi“, kaže on.

Georgiev kaže i da profesor i još neki akteri prenose da je premijerka bila kooperativna.

„U redu, pošto je bila u procesu izrade strategije, trebalo bi da zna da država nema vlasništvo u medijima. Ipak smo videli da je država odlučiča da bude vlasnik u medijima“, kaže.

Ističe da bi svi voleli da sistem bude uređen.

„Da ljudi mogu profesionalno da se bave novinarstvom, da im niko ne preti, da javne institucije odgovaraju na pozive, dolaze u program, razgovaraju o politikama za koje kažu da veruju. Da bi se poverenje izgradilo, mora da dođe dobra volja“, kaže on.

Veljanovski podseća da već 23,24 godine „pokušavamo da reformišemo medijski sistem u tom smislu da država mora dalje ruke od medija“.

„Ovo se i do sada činilo, nije bio samo Telekom, nego i Politika, Večernje novosti, Tanjug… Država očigledno pokazuje da ne želi da izađe iz vlasništva u medijima, iako i u strategiji to piše. Mi smo od ministra dobili izričit stav da ćemo raditi po strategiji, a to u strategiji piše“, kaže on.

Na pitanje da li su ova dva stava uneta, pa izbačena, da bi se skrenula pažnja sa Telekoma, kaže „moguće“.

„Telekom je celih mesec dana bio priča o kojoj se najviše govorilo, nemoguće je skrenuti pažnju sa toga, i vrapci na grani znaju“, kaže on.

Georgievu sve vreme izgleda da „pregovaraju, a ne razgovaraju“.

„Zna se šta je razgovor o zakonima, dođu zainteresovani ljudi i dogovore se da spoje svoje interese. Mi ovde imamo pregovore. Sada kada se iscrpimo u tim pregovorima, treba da kažemo ‘dobro, hajde bar je ušao Savet, neće morati Olivera Zekić da naređuje ko će koliko da plaća, ali ovo što smo napravili sa Telekomom, to mora da ostane tako u vlasništvu države’“, smatra on.

Veljanovski objašnjava da „po zakonu sada ništa ne ostaje obaveza.

„Drugi član koji govori o logičnoj numeraciji, na prvom mestu da budu javni servisi, nema ovoga da oni koji imaju dozvolu za nacionalno pokrivanje moraju da budu posle toga. Plaćanje je kao i do sada, ako se ne dogovore, onda nema usluge, kao i do sada. Ja razumem da je pažnju javnosti privukao taj detalj, iznenadio je sve, postoje mediji čiji su interesi mogli da budu ugroženi, kad je ugrožen interes medija, ugrožen je interes javnosti“, kaže on.

Ističe da „ovo što su uradili, u ovom trenutku nije moglo bolje“.

„Ne učestvovati u svemu tome nije moguće. Svi su radili tako da poprave stanje koliko god bude moguće, ali vlast je vlast, moć je moć“, kaže on.

Georgiev smatra da je situacija u kojoj se mi nalazimo „užasna“.

„Ova vlast nam 11 godina govori da za nju prošlost ne postoji, imaju je samo njeni protivnici. Ipak mi neki, profesor je radio u medijima koji su kažnjavani po tom zakonu, znamo kako je izgledalo kada su zatvarane redakcije, plenjena imovina novinara, mediji proterivani iz Srbije, to je sve radio Vučić kao ministar informisanja. Ja bih voleo da mi neko kaže on se promenio. Ono što je pet godina rađeno ilegalno, sada pokušavaju u zakon da stave nešto što će njegove, one koje je on prozvao neprijateljima i protivnicima, da ukloni iz posla. Tome se treba odupreti“, kaže.

Naglašava da „svi znamo da je to za REM foliranje“.

„Savet REM sutra može da ne bude, da svi podnesu ostavke, sutra svi ti ljudi podnose ostavke, kažu hvala vam, stižu novi zakoni. To može sutra da se desi, ako se želi, da mi imamo regulatora koji je nezavisan. Ako bi taj regulator postojao, konkursi za javne frekvencije, niko od njih to ne ispunjava, čak ni RTS u delu informativnog programa. Ako se donese takva regulativa koja ti onemogućava da radiš, svi ćemo na ulicu“, kaže Georgiev.

Veljanovski podseća da smo imali situaciju pre 2,5 godine da su dva člana REM podnela ostavke.

„Ali mora da se postavi pitanje da li je i to dobro, da li je i to legitimno, jer su i oni pod određenim pritiskom podneli ostavke. Ja ne želim da se Savet REM promeni tako što će neko da podnese ostavke, nego ja želim da bude primenjen zakon, da ako neko po zakonu ne obavlja svoj posao dobro, i to sam juče ponovio, da Savet REM treba smeniti zato što nije radio dobro, nije radio po zakonu, u javnom interesu, i treba da bude smenjen, a ne da se neko s njima dogovori i da ih ubedi da oni podnesu ostavke“, kaže Veljanovski.

Video prilog N1