Pola decenije Bujoševićevog neispunjenog spiska zelja

Tako je Dragan Bujošević, kao kandidat za generalnog direktora javnog servisa 2015. godine, kada je prvi put konkurisao za to mesto, u jednoj od tačaka programa kojim se predstavio Upravnom odboru, dao svoju viziju najznačajnijeg segmenta televizijskog programa. Bujošević je nedavno izabran i u drugi petogodišnji mandat za čelnog čoveka RTS-a, a da ovakva obećanja, kojih je u elaboratu priličan broj, ni delom nije ispunio, saglasni su i sagovornici Danasa.

– Izgleda da postoje različita shvatanja o tome šta je profesionalizam i šta je novinarska sloboda. Ako se ne shvata da je u slučaju javnog medijskog servisa profesionalizam da se drži onog što je misija javnog servisa, i da bude otvoren za sva mišljenja, i vlasti i opozicije, i kritička mišljenja ne samo političkih aktera nego i civilnog sektora, građana, stručnjaka, onda imamo problem u poimanju profesionalnosti informativnog programa koji je do sada zastupao Dragan Bujošević, ocenjuje za Danas penzionisani profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski.

On dodaje da se javnom servisu pre svega mora zameriti to što je u njegovom informativnom programu, jer je Dragan Bujošević insistirao na tome i najavljivao da će ga unaprediti.

– Mi tu širinu, mogućnost kritičkog mišljenja, slobodnog izražavanja mišljenja, pluralizam u javnom servisu, pogotovo u informativnom programu, nemamo. Tako da to ne može da dobije prelaznu ocenu kao informativni program javnog servisa, a pošto se javni servis deklariše u javnosti pre svega svojim informativnim programom, onda znači da ne može da dobije prelaznu ocenu u celini, dodaje Veljanovski.

On napominje da je upravo informativni program ta „crvena nit“ po kojoj se vidi da li je javni servis pod uticajem nekih centara moći, vlasti, države, ili je otvoren za najširi javni interes.

– Osnovni kriterijum po kom se vidi da li je neka televizijska kuća javni servis ili državna televizija je informativni program. Naravno da su i ostale programske celine jako važne, u njima se vidi izvestan napredak, međutim, po mom mišljenju, u određenim segmentima koji su kulturni, serijski, ima malo više populizma nego što bi trebalo. Tu se insistira na nekim temama koje jesu deo sadašnje populističke politike vlasti, pa se vidi uticaj i na te segmente programa, kaže Veljanovski.

Kvalitet programa, smatra naš sagovornik, nije razlog iz kog program RTS ostaje među najgledanijima u Srbiji.

– Tu najpre postoji jedna inercija iz onih vremena kada je to bila jedina televizija u Srbiji, TV Beograd, pa i zbog toga što je dostupnost signala te televizije najveća, jer je cela Srbija pokrivena signalom RTS-a. Treća stvar, oni imaju jedan privid profesionalnosti u tome što na naoko uljudan način saopštavaju informacije, ne ulaze ni u kakve konflikte. U suštini, to samo znači da i ne tretiraju jedan broj tema koje su izuzetno aktuelne. To su sve razlozi zašto su toliko gledani. Ne mogu se oni porediti sa recimo, informativnim programima koji su samo u kablu, jer Srbija nije cela kablirana u dovoljnoj meri, pa onda programi N1 i Nove S ne mogu fizički da stignu do tolikog broja gledalaca, zaključuje Veljanovski.

Novinar Đorđe Vlajić najveći problem RTS-a vidi takođe u informativnom programu.

– Prema Zakonu o javnom informisanju i Zakonu o javnom servisu, RTS je dužan da u potpunosti ispunjava zahteve koji se tiču javnog interesa. I jedan i drugi zakon obavezuju i RTS i RTV na to, a kada je reč o komercijalnim emiterima oni su u nešto lagodnijoj poziciji, nisu u obavezi da se u potpunosti pridržavaju odredaba zakona kada je reč o javnom interesu, već da se njim bave samo iz ugla koji su oni odredili kao svoj programski okvir. Međutim, RTS nema tu olakšavajuću okolnost. Rekao bih da njih prati nešto što ja zovem „prokletstvom informativne sekunde“, jer se javnosti najviše govori o onome što se objavljuje u informativnom programu i mere se sekunde, koliko je ko zastupljen, dobio prostora i na koji način je predstavljen. Kada je reč o političkim akterima, da li uopšte ima šansu da iznese neki svoj stav ili politički program, posebno kada je reč o onima koji se mogu smatrati ozbiljnim kritičarima vlasti, navodi Vlajić.

On nastavlja da analize sadržaja programa javnih servisa, „koje rade dosta uporno Novosadska novinarska škola i Birodi“, „belodano“ pokazuju da je nesrazmera prisustva predstavnika vlasti u informativnim programima „dramatična“, u odnosu na one sa drugačijim mišljenjem.

– Vlast je mnogostruko favorizovana u informativni programima u odnosu na oponente. To jeste problem javnog servisa i to traje veoma dugo. Čak je u nekim periodima javni servis imao izbalansiraniji informativni program, ističe Vlajić.

On napominje i da bi, uz televiziju, radijski program i sajt trebalo da imaju zajedničku uređivačku politiku, bar okvir ili koncept, koji se zasniva na zakonu.

– Mislim da u poslednjih nekoliko godina tu vrstu provere programa javnih servisa, oni ne bi prošli. Ako bi se uzelo ono što jasno piše u zakonu, šta je javni interes i na koji način javni servis treba da se njime bavi. Dodatno, ono što su elementarna profesionalna pravila, nešto što je zapisano u Kodeksu novinara, koji bi takođe trebalo da bude značajno merilo i neka vrsta okvira u kom se profesionalno kreću novinari i programski radnici na javnim servisima, jasan je Vlajić.

Javni servis kakav je sada, dodaje sagovornik Danasa, u najmanju ruku ide u korist vlasti, te ne vidi zašto bi se išta menjalo, a posledično, ni reizbor Dragana Bujoševića na mesto generalnog direktora, ne čudi.

– Promena generalnog direktora bi donela neku vrstu ozbiljnije promene u uređivačkoj politici i pristupu programu, ako ni zbog čega drugog onda zbog nastojanja da čovek koji upravlja ostavi neku vrstu svog ličnog pečata. Mislim da se dosta napora ulaže da informativni program na oba javna servisa izgleda baš ovako kako sada izgleda, smatra Vlajić.

Bujošević je u svom programu istakao da udarna informativna emisija Dnevnik 2 ne sme da bude „razvlačena“, a da se nakon njega emituju kraće informativne emisije ukoliko za to ima potrebe. Istakao je i jačanje emisije OKO, i njeno „kadrovsko i tematsko osvežavanje“, a obećao je i jednosatnu spoljnopolitičku emisiju, posvećenu odnosima u svetu i drugim državama, sa „relevantnim gostima iz inostranstva“. Takođe, ideja mu je bila da se oformi poseban Skupštinski kanal, kako bi se rasteretio Drugi program koji bi tada, „morao da bude krcat dokumentarnim, obrazovnim, naučnim, kulturnim i feljtonističkim programom“.

„Smatram da su osnovni zadaci RTS-a blagovremeno i tačno informisanje, vaspitno-obrazovna misija i snaženje nacionalnog samopouzdanja. Negovanjem jasnog sistema vrednosti i ukusa gledalaca najlakše je ostvariti i vaspitno-obrazovnu misiju i snaženje nacionalnog samopouzdanja. Ako podbaci u bilo kojem od ovih zadataka RTS neće biti ono što mora da bude moralna i duhovna vertikala društva Srbije“, zaključio je Bujošević u svom planu.

Rešavanje problema viška zaposlenih

Još neki potezi koje je Bujošević trebalo da ispuni u proteklih pet godina su i povećanje efikasnosti naplate takse, čak i kroz izmenu Zakona, kao i uvođenje radio takse prilikom registrovanja automobila. Tu je i povećanje reklamnih minuta, koje bi takođe predviđalo izmene Zakona o oglašavanju. Najavio je i obavezno zadržavanje ekskluzivnosti kada su u pitanju prenosi najgledanijih sportskih programa, stalne prenose utakmica domaćih ili stranih liga u fudbalu ili košarci vikendom, i u tom kontekstu, pritisak na Vladu za plaćanje sponzorstava prenosa sportskih manifestacija. I ovde Bujošević pominje izmene zakona. Posebne izvore sredstava Bujošević je planirao da traži u posebnim ugovorima sa stranim televizijama, nacionalnim i komercijalnim, kao i kroz saradnju sa televizijama susednih država. Između ostalog, obećao je i hitno rešavanje pitanja viška zaposlenih u RTS-u.