Političari bi da tužbama ućutkaju profesionalne medije, dok prorežimski tabloidi iz budžeta pokriju ono što izgube na sudu

Mediji koji retko krše Kodeks novinara Srbije 11 puta se manje pojavljuju pred sudom kao tuženi u odnosu na medije koji su najviše kršili Kodeks, pokazalo je nedavno predstavljeno istraživanje „Sloboda izražavanja pred sudom” Slavko Ćuruvija fondacije (SĆF) i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).

Najveći broj onih koji su tužili tabloide (u 111 od 305 analiziranih predmeta, odnosno 35 odsto) nepoznati su široj javnosti, ali su u mestima u kojima žive poznati po profesiji koju obavljaju, kao lokalni funkcioneri i političari, ili kao izvršioci različitih krivičnih dela (nešto više od 10 odsto).

Među tužiocima u analiziranim predmetima bili su novinari, političari, preduzetnici, direktori, sportisti i druge javne ličnosti, pa i episkopi.

Profesionalne medije su, međutim, u najvećem broju slučajeva tužili političari – u skoro 60 odsto predmeta.

Stevanović: Tužbe opterećuju rad nezavisnih medija 

Jedna od autorki ovogodišnjeg istraživanja ispred CEPRIS-a, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero kaže za Cenzolovku da je očigledno da na taj način političari vrše pritisak na profesionalne medije, što je najizraženije u predizbornom periodu.

Nejednak tretman novinara i političkih funkcionera u slučajevima ugrožavanja sigurnosti, tužbe protiv medija koji retko krše Kodeks novinara manje uspešne od tužbi protiv tablioda

U postupcima protiv tabloida, odnosno medija koji često krše Kodeks novinara, daleko je veći broj pravosnažnih presuda nego u postupcima protiv medija koji retko ili nikada ne krše Kodeks.

Broj neuspešnih tužbi protiv medija koji se drže etičkih standarda daleko je veći kada se uporedi sa onim protiv tabloida.

„Ipak, podaci govore da su profesionalni mediji pod pritiskom političara, koji tužbama pokušavaju da ih ućutkaju. Sve ove tužbe opterećuju rad nezavisnih medija, i to je poruka koju uvek dobijamo u razgovoru sa njihovim novinarima”, napominje Ivana Stevanović, jedna od autorki izveštaja i izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije.

Petrović Škero: Stranke mestimično upravljaju postupkom

I pored toga što postupanje u medijskim sudskim postupcima predviđa hitnost, zbog čega su i rokovi za preduzimanje procesnih radnji kraći nego u uobičajenim građanskopravnim sporovima, podaci pokazuju da se sud još nije približio propisanim rokovima niti je obezbedio potrebnu urgentnost.

Istraživanje SĆF I CEPRIS-a: Retke presude za pretnje i napade na novinare, predugi medijski sporovi

Vida Petrović Škero objašnjava da se postupanje suda tokom analiziranog perioda nije bitno razlikovalo kada je dužina trajanja postupaka u pitanju – on je nerazumno dug i u predmetima protiv medija koji često krše Kodeks i kod onih koji to retko čine.

To implicira, kaže Petrović Škero, da stranke bar mestimično „upravljaju postupkom”, pošto je veliki broj neodržanih ročišta koje sud toleriše.

Od 117 ročišta u predmetima kojima se bavi poslednja analiza – nije održano čak 35. Postupci su do donošenja pravosnažne presude ukupno trajali od dva meseca do tri godine i tri meseca, navodi se u analizi SĆF i CEPRIS-a.

Zbog kršenja zakona, tabloidi plaćaju skoro 15x više novca od medija koji najmanje krše Kodeks novinara Srbije. 💸 #medijinasudu

🔗Analiza „Sloboda izražavanja pred sudom: drugi redovni izveštaj o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije”: https://t.co/5CoKv6xKKR pic.twitter.com/QPVL58oe1a

— Slavko Ćuruvija fond (@scfondacija) March 1, 2022

Naša sagovornica skreće pažnju i na to da se zakonski rokovi utvrđuju mimo kapaciteta sudija i administrativnih radnika i daktilografa i da se mora ili uspostaviti takva sistematizacija koja omogućava efikasan rad ili treba izvršiti izmene dužine rokova u zakonu u skladu sa stvarnim kapacitetima sudova.

Profesionalni mediji su pod pritiskom političara, koji tužbama pokušavaju da ih ućutkaju. Sve ove tužbe opterećuju rad nezavisnih medija, poruka je koju uvek dobijamo u razgovoru sa njihovim novinarima (Ivana Stevanović)

Medijske sporove rešava jedino Viši sud u Beogradu, u kome svaki sudija ima po 1.500 predmeta. U analizi se preporučuje da se oformi posebno odeljenje Višeg suda posvećeno medijskim procesima, kao i specijalizovana veća u drugostepenom sudu.

Prema rečima naše sagovornice, naknada oštećenima je niska i ne predstavlja pravu satisfakciju. Ovogodišnja analiza je pokazala da je prosečna visina dosuđene štete bila 120.000 dinara (najniža 30.000, najviša 850.000).

Mediji koji poštuju Kodeks i koji su bili predmet analize platili su najmanje 1,6 miliona dinara odšteta za četiri godine, dok su tabloide za tri godine sudski postupci koštali 25,1 milion dinara, što za tabloide i nije bio neki problem, jer su istovremeno dobijali i najviše novca na medijskim konkursima od 2017. do 2019. godine.

Stiče se zato utisak, zaključuje Vida Petrović Škero, da država pravi svoje medije, a onda im nadoknađuje štetu na sudu preko novca iz budžeta.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Zaštita prava na slobodu izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije“, koji sprovodi Slavko Ćuruvija fondacija, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odslikavaju stavove EU.