Političkog pluralizma ima više u izveštaju REM-a nego u medijima

Nalazi „monitoringa političkog pluralizma“ u programima televizija koje je sproveo REM, a javnosti predstavilo Privremeno nadzorno telo za praćenje medija, ne daju verodostojnu sliku objektivnosti i profesionalnosti glavnog toka medijske scene u Srbiji i zastupljenosti političkih aktera u televizijskom izveštavanju.

Objavljeni rezultati i njihove interpretacije nepotpuni su i nekredibilni zbog neadekvatne metodologije monitoringa koju REM primenjuje, a koja ne sadrži jasne kriterijume po kojima se vrši selekcija medija i programskih sadržaja za posmatranje, ne obuhvata sve bitne vidove medijske zastupljenosti političkih aktera, niti omogućava tačnost i doslednost u određivanju tonaliteta u kojem su oni predstavljeni.

Iz nedostataka u metodologiji proizlazi pogrešna ukupna ocena stepena neravnopravnosti predstavnika različitih političkih opcija – zastupljenost aktera vlasti prikazuje se manjom, a aktera opozicije većom nego što jeste. Drugim rečima, REM vidi politički pluralizam i tamo gde ga nema u medijima.

Nejasano je na osnovu kojih kriterijuma je napravljen izbor medija koju su predmet monitoringa REM-a, kao ni izbori emisija koje se analiziraju jer se u zvaničnom dokumentu samo navodi da odluku o tome donosi Savet REM-a.

U izveštaju se, na primer, ne objašnjava zašto su u izbor medija koji su predmet posmatranja ušle televizije s različitim tipom pokrivenosti (nacionalna, regionalna, kablovska) i kako se zbrajaju i upoređuju podaci prikupljeni njihovim posmatranjem.

Još veći problem je to što metodologija REM-a ne prepoznaje činjenicu da se politički akteri u programima televizija pojavljuju u dva svojstva – kao subjekti (kada se prikazuje audio-vizuelni zapis njihovog nastupa) i kao objekti (kada o njima, u neutralnom, pozitivnom ili negativnom tonu, govore prezenteri, novinari, drugi politički akteri itd.).

Monitoring REM-a beleži samo vreme koje je nekom političaru dato kao subjektu. „Ispod radara“ prolazi ogroman broj minuta u kojima o nekom političaru, krajnje afirmativno ili krajnje negativno, govori neko drugi iako to značajno utiče na utisak koji o tom akteru stiču gledaoci.

Paradoksalno je da REM kao subjekte tretira „političke analitičare“, a i to čini bez ikakvog kriterijuma, pa se u toj ulozi nalaze, na primer, lekari ali i narodni poslanici.

Crta zahteva od REM-a i Privremenog nadzornog tela za praćenje medija da u javnom interesu koriguju metodologiju nadzora nad medijima kako bi mogli da, na osnovu tačnih podataka i objektivnih uvida, obavljaju svoju regulatornu funkciju u predstojećoj izbornoj kampanji.