„Politika“ u v.d. statusu skoro pet godina

List od prošle godine nema ni zamenika glavnog urednika, a impresum „Politike“ postaje jedna od najzanimljivijih rubrika – na mestu gde treba da piše ime urednika spoljno-političke rubrike, koja je najprestižnija od osnivanja „Politike“, može se videti samo beli, upražnjeni prostor.

Iz impresuma „Politike“, dakle, zaključuje se da ovaj list nema urednika spoljne rubrike, a na sajtu ovog lista, umesto imena urednika rubrike „Svet“ stoji samo imejl rubrike. Na tom mestu bio je novinar Vladimir Vukasović koji je pre nekoliko meseci prešao na TV „Prva“, a direktorka Politike novine i magazini (PNM) Mira Glišić Simić nije potpisala rešenje o novom uredniku. V.d. glavnog urednika Marko Albunović, do objavljivanja teksta, nije odgovorio UNS-u ko sada uređuje rubriku „Svet“ i kada će novi urednik biti imenovan.

Urednica noćne rubrike Olivera Veselinović, čije se ime nalazi u impresumu, otišla je u penziju a novog urednika je izabrala direktorka PNM-a Glišić Simić, koja je na tu funkciju imenovana još 2008. godine za vreme vladavine Borisa Tadića. Na poziv i poruku UNS-a o novom uredniku te rubrike, ona nije odgovorila.

Na novinarskoj sceni „medijski transferi“ postali su sasvim uobičajeni, kao i odlazak u penziju, ali jeste čudno da urednička mesta ostaju upražnjena iako rubrike i dalje postoje i funkcionišu.

Maratonski v.d. status u listu „Politika“ i kadrovske kombinatorike samo su deo šire i ozbiljnije priče – vlasničke transformacije medija koje imaju državno vlasništvo. Posle privatizacije „Večernjih novosti“ i Tanjuga, „Politika“ ostaje poslednji medij u kojem država ima vlasništvo.

Žarko Rakić bio je vršilac dužnosti glavnog urednika pune četiri godine i tri meseca što nije zabeleženo u istoriji „Politike“ dugoj 116 godina.

Kada je Rakiću u septembru prošle godine uručeno rešenje o odlasku u penziju, nedelju dana ni članovi kolegijuma, niti redakcije nisu bili obavešteni ko će obavljati dužnosti glavnog urednika, o čemu je UNS pisao. On se tada odjavio sa viber kolegijuma, preko kojeg se „Politika“ uređuje zbog virusa korona, a potom je i obavestio svoj uređivački tim da više ne koristi službeni telefon.

Ova dilema je ubrzo rešena, te je ovaj dnevnik dobio urednika, ali ponovo u v.d. statusu. Prethodne glavne urednike „Politike“ imenovala je Skupština Politika ali se ona nije sastajala čitavih pet godina.

U medijskim krugovima vodi se polemika i zašto se umesto glavnih i odgovornih urednika najstarijeg lista na Balkanu, postavljaju vršioci dužnosti te funkcije, a posebno jer se pretposlednji urednik u tom statusu zadržao više od četiri godine, iako Zakon o javnim preduzećima kaže da period obavljanje te funkcije ne može biti duži od jedne godine.

Deo medijske scene misli da će na taj način država lakše uticati na uređivačku politiku lista jer je u Politici AD, koja ima 50 odsto udela u vlasništvu Politike novine i magazini, država najveći akcionar. Drugi, pak, misle da direktorka PNM-a odlaže sve značajne kadrovske odluke dok se ne dogodi vlasnička transformacija „Politike“.

To mišljenje potvrđuje se i Akcionom planom za primenu Medijske strategije kojim je predviđen potpuni izlazak države iz vlasništva Politike AD do četvrtog kvartala 2021. godine.

Tokom pisanja Medijske strategije, UNS je imao predlog da država izađe iz vlasništva „Politike“, tako što će preneti državni kapital na Fondaciju Politika čiji bi osnivači bile nacionalne institucije, poput Srpske akademije nauka i umetnosti i Matice srpske. Taj predlog, međutim, nije prihvaćen.

Druga polovina PNM-a u formalnom je vlasništvu Ist medija grupe, registrovane u Moskvi, koja se dovodi u vezu sa biznismenom Miroslavom Bogićevićem koji je nekada bio veoma blizak vrhu Demokratske stranke. Protiv njega su kasnije vođeni sudski procesi, a sam Bogićević odavno ne pokazuje interesovanje za svoj kapital u „Politici“.