Poniznost u novinarstvu se isplati – slučaj Mađar so

Pokrajinska vlada donela je ovakvu odluku na sednici održanoj 10. januara, s birokratski nejasnim obrazloženjem – “nedovoljno planiranih sredstava za realizaciju namene”, a namena je finansijska podrška za tekuće poslovanje – izdavanje novina na mađarskom jeziku.

Upitan na osnovu čega i iz kojih razloga je doneta ovakva odluka, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za javno informisanje Đorđe Vukmirović kaže da je od svih medija čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina, a koje se, u skladu sa važećim zakonskim propisima, direktno subvencionišu iz budžeta AP Vojvodine, Mađar So jedini koji, pored tri periodična, među svojim izdanjima ima i jedan dnevni list.

“To, razume se, znači i neuporedivo veće ukupne troškove nego za nedeljna ili mesečna izdanja listova na jezicima drugih nacionalnih manjina” – kazao je Vukmirović u pisanoj izjavi za VOICE, smatrajući da se ovakvom odlukom ne diskriminišu ostali manjinski mediji, za koje napominje da ove godine mogu da računaju na pet odsto više sredstava u odnosu na 2017. godinu.

Negativni plus i pozitivni minus

Dok Pokrajinska vlada iz budžetske rezerve pomaže Mađar so, njihova direktorka Rozalija Ekres istovremeno govori o pozitivnom poslovanju lista.

“Mogu da kažem da je prethodna godina bila uspešna, uspeli smo ostvariti planirani dobitak, i što nije beznačajan podatak da Mađar So već petu godinu unazad posluje sa pozitivnim rezultatom. Preduzeće je imalo dobiti, i na osnovu kolektivnog ugovora, 80% dobiti ćemo isplatiti radnicima. Sa januarskim ličnim dohotkom, u prvom delu isplate, će svaki zaposleni dobiti po 5.000 dinara od toga. Preduzeće je bilo u dobiti sa dva miliona dinara”, kazala je ona za ovaj list.

[povezaneprice]

Samo u prošloj godini, na ime državne pomoći Mađar so je ostvario iz budžeta prihod od 76.662.000 dinara. Taj iznos je isti kao i godinu dana ranije. 2016. godine Mađar so je prihodovao još skoro 20 miliona dinara na osnovu ostalih donacija i dotacija, tako da je iz ovih izvora imao ukupan prihod od nešto preko 96 miliona dinara, što govori i o nepotpunosti informacija u Registru medija.

I to nije sve. Preduzeće Mađar so, u okviru kojeg posluje i štamparija, dobijao je i poslove na tenderima državnih organa i kompanija – skoro 14 miliona dinara vredno štampanje Službenog lista APV, skoro 4,2 miliona dinara bez PDV-a za štampanje poštanskih maraka Pošta Srbije, kao i 687.200 dinara za štampanje revije Srbijašuma, itd.

Mađar so je jedan u nizu vojvođanskih medija čija je osnivačka prava Autonomna pokrajina Vojvodina prenela na nacionalne savete, s tim da je zadržala obavezu njihovog finansiranja. Tako je u 2018. godini za ove namene u Pokrajinskom budžetu opredeljeno 278.045.250 dinara, što je zamalo 13 miliona dinara više nego u prošloj godini. S tim da je pomenuta cifra, kako smo rekli, povećana za još deset miliona iz budžetske rezerve isključivo za Mađar so.

Potrebno je finansirati manjinske medije, ali moraju da se znaju kriterijumi

Prema istraživanju Nezavisnog društva novinara Vojvodine, jasno je da država treba da finansira informisanje na jezicima nacionalnih manjina, ali nisu jasni kriterijumi na osnovu kojih se ovaj novac dodeljuje.

“Sekretarijat arbitrarno, bez jasnih kriterijuma i sa nedovoljnom transparentnošću, dodeljuje sredstva izdavačkim kućama u vlasništvu nacionalnih saveta, te ne postoje evaluacija i efikasna kontrola trošenja ovih sredstava” – navodi se u ovom izveštaju.

Vukmirović, međutim, tvrdi da se subvencije izdavačkim kućama čiji su osnivači nacionalni saveti isplaćuju iz budžeta Vojvodine na mesečnom nivou, a da svaka od tih kuća ima obavezu da resornom sekretarijatu, najkasnije do 15. u mesecu, dostavi izveštaj o namenskom korišćenju sredstava dodeljenih za prethodni mesec, odnosno da najkasnije do 15. aprila podnesu godišnje izveštaje o trošenju celokupnog iznosa.

“Sve izdavačke kuće čiji osnivači su nacionalni saveti nacionalnih manjina, a koje dobijaju subvencije iz budžeta AP Vojvodine, uključujući, naravno, i Mađar So, sve te izveštaje dostavljaju redovno i bez izuzetka” – tvrdi Vukmirović.

Od Vukmirovića smo tražili na uvid ove izveštaje, ali do objavljivanja ovog teksta nismo ih dobili.

Postbožićni dar onima koji su blizu vatre

Medijska ekspertkinja Žužana Serenčeš ocenila je za VOICE da se nezavisno od pitanja zakonitosti januarsko rešenje Pokrajinske vlade čini problematičnim, i to sa više aspekata.

“Najpre, zbog potpune netransparentnosti, budući da o ovoj odluci – osim u Službenom listu APV – nije objavljena nijedna informacija, vest ili saopštenje, ni na sajtu Pokrajinske vlade, ili Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, niti, koliko je meni poznato, u medijima” – ističe ona.

Serenčeš ne veruje da je Mađar so “naprasno” zapao u finansijske probleme, te da ova odluka može da budi sumnju i u političku motivisanost rešenja o „postbožićnom daru onima koji su bliži vatri i čiji politički patroni čine deo vlasti, kao pouzdan partner naprednjacima i na republičkom i na pokrajinskom nivou”.

„Budući da već godinama podaci i iz različitih istraživanja i monitoringa svedoče o izrazito pristrasnom izveštavanju lista Mađar so u korist Saveza vojvođanskih Mađara na nivou ’partijskog biltena’, naravno da se onda pitanje postbožićnog dara toj kući može posmatrati kroz prizmu ne samo disproporcije i diskriminacije ostalih manjinskih listova nego i političke zloupotrebe u raspodeli javnih sredstava” – smatra Serenčeš.

Prihodi rastu, tiraž pada

Još manje se zna o novcu koji kao podrška stiže iz Mađarske. Kako je najavila Ekres, “iz izvora matične države uz posredovanje Ištvana Pastora”, u obnavljanje zgrade Mađar Soa ove godine biće uloženo 25,8 miliona dinara, dok će u preseljenje štamparije biti uloženo 190 miliona dinara.

Za to vreme, tiraž Mađar soa pada, a razlika između plana i ostvarenja meri se stotinama hiljada kopija godišnje.

Kontinuirani pad tiraža beleži se u poslednje tri godine, pošto je razlika u tiražu prijavljenom Registru medija između 2014. godine (1.989.072 primeraka) i 2016. godine (1.710.676) bezmalo 280.000 primeraka.

Ove cifre postaju posebno zanimljive ako se u uporede sa onim što otkriva finansijski i poslovni plan, gde se navodi da je list u 2016. godini štampan u 2,556,000 kopija. Ako se uporede cifre za 2014. godinu, razlika je još i veća, jer je štampano nešto preko tri miliona kopija.

Prodati tiraž je nešto sasvim drugo

“Jedan od ovih podataka je očigledno lažiran. Ako nije precizirano, tiraž znači broj primeraka štampanog izdanja koje izlazi iz štamparije. Prodati tiraž je već nešto sasvim drugo. To je prava brojka koja bi bila zanimljiva za javnost! Ne bi me čudilo da je remitenda lista iznad 30, ili možda čak i 40 odsto. U svakom slučaju, žalosno je da katastrofalan pad tiraža žele da prikriju, i to na takav nespretan način” – komentariše bivši glavni urednik ovog lista Čaba Presburger.

Presburger kaže da je tiraž lista u 2016. prepolovljen u odnosu na period kada je on bio urednik lista – od 2009. do 2011. godine, kada je smenjen (jedan od razloga je, inače, upravo bio navodni pad tiraža?!) zbog neslaganja sa vođstvom Nacionalnog saveta Mađara (samim tim i SVM-a), jer je vlasnik Izdavačkog preduzeća “Mađar so” Nacionalni savet Mađarske nacionalne manjine, u kojem većinu ima Savez vojvođanskih Mađara (SVM).

Sredinom 2016. godine šestoro ljudi, među njima četiri novinara, ostalo je bez posla u ovom listu zbog odbijanja da potpišu ugovor koji predviđa premeštanje na nova radna mesta iz Subotice u Novi Sad, što je, kako je ocenio novinar Kornel Bajtai, „nastavak političkog pritiska Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) i onemogućavanje obavljanja novinarskog posla”.

Četrnaest novinara lista Mađar so u junu 2016. u otvorenom pismu javnosti optužilo je SVM za politički pritisak na novinare tog lista. Pojedini novinari listova Mađar so i Het Nap održali su početkom jula u Subotici građanski protest ispred sedišta Nacionalnog saveta Mađara, na kojem su ponovo optužili SVM za politički pritisak.

Plate iz budžeta obezbeđuju se za 195 radnika – 169 na neodređeno i 26 na određeno vreme. Zaposleni u ovoj godini, prema najavama direktorke, mogu da računaju na povećanje plata od osam odsto.

Uz platu ide i poniznost

Ono što je zanimljivo jeste da u ovoj godini direktorka od svojih radnika očekuje i malo – poniznosti.

“Osećam da Mađar So, zahvaljujući snazi mađarske vlade, živi svoj značajan period. Na to treba da gledamo sa zahvalnošću, da se skoncentrišemo, da pažljivo obavljamo svoj posao, čak i sa malo poniznosti”, kaže Ekres.

Presburger kaže da pojam “poniznost” u mađarskom jeziku ima dva značenja – “alázatosság” i “megalázkodás”, a da je razlika između ta dva pojma dosta značajna.

“Kada kažemo ‘alázatos (an viselkedik valakivel szemben)’, to se pre svega odnosi na ljude koji nekoga jako poštuju i/ili su mu zahvalni zbog nečega, a kad kažemo ‘megalázkodik (valaki előtt)’, tu nema reči o poštovanju, samo o strahu od njega” – kaže on.

Podseća da je direktorka u svom novogodišnjem intervjuu koristila ovaj prvi, pozitivniji izraz, ali da redovno čitajući Mađar so, stiče utisak da su “u redakciji pogrešno shvatili direktorkine reči, pa se zato služe poslušnošću i ulizivanjem, čak i kada to od njih niko ne traži”.

“No, bilo kako bilo, očigledno je da je direktorka promašila svoju ulogu. Nije ona glavna urednica da određuje kako treba novinari, ‘sa zahvalnošću ili poniženjem’, da rade svoj posao. I sve to u kontekstu donacija mađarske vlade. Etički kodeks novinara određuje kako novinari treba da se ponašaju i služe svojoj profesiji, pa samim tim i svojoj publici. Jeste, treba da budu ponizni – ali prema svojoj profesiji, a ne prema ‘velikodušnim’ vladama, političarima i tajkunima” – kaže Presburger za VOICE.