Poskupljuje pretplata za RTS, ali ima i većih problema, kažu stručnjaci

Bez bilo kakve diskusije. Članovi Odbora za kulturu i informisanje svoje mišljenje o poskupljenju takse za Radio televiziju Srbije i Radio televiziju Vojvodine poskupi iskazali su samo elektronski.

„Molim vas da se izjasnite…Konstatujem da su članovi odbora jednoglasnom većinom – za 14 od ukupno glasova 14 odlučili da predlože Narodnoj skupštini da prihvati predlog Zakona o izmenama zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski koji je podnela Vlada u načelu“.

Osim predsednice Odbora Sandre Božić, mogao se čuti samo glas gošće iz resornog ministarstva…

„Na ovaj način obezbeđivanjem dodatnog prihoda usled povećanja takse obezbeđuje se dovoljno finansiranje ali, drugi razlog je još značajniji, a to je da se pored institucionalne i programske nezavisnosti obezbeđuje i finansijska nezavisnost javnih medijskih servisa“, rekla je pomoćnica ministra za kulturu i informisanje Slavica Trifunović.

A da li se zaista to obezbeđuje? Možda, kada bi se kasa javnih servisa punila samo pretplatom.Smiljana Milinkov koja studentima predaje upravo o javnim medijskim servisima kaže – od poskupljenja više brine najava da će medijski servisi nastaviti da dobijaju novac i iz budžeta naredne godine.

„Zato što je jako važno da direktno sredstva idu javnom servisu, a ne da neko tamo posreduje u, hajde da kažem – u vladajućoj strukturi posreduje i odlučuje kada, koliko i koja sredstva će biti uplaćena RTS, a koliko RTV-u“, kaže Milinkov, stručnjak sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

To bi bilo moguće, objašnjava Milinkov, kada bi postojala svest građana.

A kako izgleda ta svest opisuje Danica Ilić, novinarka koja je radila za BBC.

Britanci, kaže, znaju šta je to javni servis i zato nema problema sa naplatom takse.

„Oni svoje novce ulažu, da bi im se kroz kvalitetne programe BBC-ja ti novci vratili. Najviše poverenja imaju u javni servis, jer osećaju da javni servis radi za njih“, naglašava Danica Ilić.

Osećaju i zato što imaju odličan uvid u to kako se troši njihov novac. I to veoma pojednostavljeno, da svaki građanin zna gde je otišlo njegovih 13 funti mesečno.

„Znači, koji je procenat i koliko novca je otišlo na TV program, na onlajn program, na radio, na post-produkciju i tako dalje“, kaže Ilić.

Kako se po tom pitanju kotiraju RTS i RTV?

Profesorka Odseka za medijske studije u Novom Sadu Smiljana Milinkov odgovara – neki podaci se objavljuju, ali nema jasnih informacija za koje namene su određena sredstva potrošena.

Da nije tako, možda 299 dinara mesečno i ne bi bilo upitno.

Video prilog N1