Poslaničko pitanje o zloupotrebama na konkursu Ministarstva informisanja

Pitanje poslanice Pavlović iz Kluba samostalnih poslanika koje je objavljeno na Jutjubu https://youtu.be/PHFJfIWlHXg prenosimo integralno:

Pitanje narodne poslanice Sonje Pavlović za ministra kulture i informisanja, g-dina Vladana Vukosavljevića:

„Upravo aktuelni rezultati konkursa  za budžetska sredstva opredeljena za proizvodnju TV medijskog sadržaja u 2018. kao i informacije u javnosti vezane za taj konkurs, dovode u pitanje valjanost i regularnost utroška budžetskih  sredstava u oblasti kulture i informisanja.

Na konkursu je Produkciji G.F.C. doo  iz Beograda opredeljeno 3,7 miliona dinara, što je među najvišim pojedinačnim iznosima a da je pri tom kao svoju referencu u zvaničnoj prijavi MIK u rubrici  ISKUSTVA podnosioca u sličnim projektima, navela  kinematografsko ostvarenje autora Boška Savkovića te time zloupotrebila tuđe autorstvo.

Prema dokumentaciji dobijenoj na uvid, nedvosmisleno se može videti da je privredno društvo G.F.C. DOO iz Beograda navelo da je učestvovalo u proizvodnji filma U IME ŽIVOTA 1999., da je za isti film dobitinik nagrade Zlatni Medved u Berlinu 2017. godine, kao i to da je dobitnik nagrade Srebrni delfin u Kanu.

Možda bi ovako data referenca bila komična u nekom filmu ali zapravo je zabrinjavajuća u realnom životu. Naime, neistina je da je pomenuti film dobio nagradu Zlatni Medved u Berlinu 2017. godine te zabrinjava činjenica da nadležni u Ministarstvu kulture i  informisanja nisu sa tim upoznati.

[povezaneprice]

Istina je da je film U IME ŽIVOTA 1999. nagrađen Nagradom za izuzetnost, na festivalu Zlatna vrata Berlina 2017. godine. Isti film je tokom 2017. godine dobio još 9 međunarodnih nagrada, između ostalog i Srebrnog viteza u Moskvi, Grand Prix u Varšavi, Nagradu žirija u Portu te takođe  zabrinjava činjenica da resorno ministarstvo sa tim nije upoznato.

Na konferenciji za medije upriličenoj zbog predmetnog konkursa, državni sekretar Aleksandar Gajović je između ostalog izjavio da reference nisu deo konkursne dokumentacije kao i da su učesnici potpisali dokument kojim pod moralnom i krivičnom odgovornošću tvrde da je sva dokumentacija koju su dostavili tačna i ispravna te celu problematiku prebacio na privatni spor između Boška Savkovića i Produkcije G.F.C. iz Beograda i time zatvorio temu konkursa za medijske sadržaje.

Ovim, tema ne može biti zatvorena već otvara niz pitanja koja upućujem ministru Vukosavljeviću.

1. Zašto zakonodavac, Ministarstvo kulture i informisanja, ne poštuje odredbe zakona koji je doneo, Zakona o autorskim i srodnim pravima?
2. Ukoliko Zakon nije dobar u punoj zaštiti interesa autorstva, zbog čega ne donese Predlog izmena i dopuna istog?
3. Zašto u ministarstvu nije izvršena provera podataka konkursne dokumentacije?
4. I što je najvažnije kako je moguće da sporna referenca bude navedena u zvaničnoj prijavi MIK u rubrici ISKUSTVA podnosioca u sličnim projektima a da to ne bude provereno i da pri tom državni sekretar izjavi da reference nisu deo konkursne dokumentacije?
5. Kako je moguće da sredstva budu dodeljena nekom ko je potpisao dokument kojim pod moralnom i krivičnom odgovornošću tvrdi da je sva dokumentacija koju su dostavili tačna i ispravna a da pri tom prisvoji tuđe autorstvo?

Profesionalnim udruženjima NUNS i UNS ostavljam na savesti da li će povodom ovog konkursa  iskoristiti sva regularna sredstva u zaštiti svoje profesije.“