Posle pritiska javnosti i predloga za transparentniji rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koji su podneli članovi Saveta REM-a Slobodan Cvejić i Judita Popović, objavljeni su zapisnici sa poslednjih nekoliko sednica.
To se dogodilo i pored toga što od 12. marta nije održana nijedna redovna sednica, što je do sada bio osnovni argument predstavnika REM-a – da zapisnici na koje smo čekali ponekad i nekoliko meseci ne mogu biti objavljeni ranije na sajtu, već tek kada se usvoje na narednoj redovnoj sednici REM-a.
One se održavaju uglavnom jednom mesečno, ponekad i ređe.
Osim što su sada dostupni javnosti, zapisnici su i bitno sadržajniji. Dovoljno je uporediti zapisnik sa sednice od 2. marta, u kojem su odluke obrazložene u jednoj rečenici, sa dokumentima sa sastanka Saveta 12. marta, koji su daleko informativniji.
Upravo su Slobodan Cvejić i Judita Popović tražili da se uz odluke Saveta objavi i njihovo obrazloženje, te da se zapisnici sa sednica usvajaju, kao što to stoji u Poslovniku o radu Saveta, na prvoj sledećoj sednici, najkasnije sedam dana nakon održane sednice. To se odnosi i na vanredne sednice.
Osim toga, oni zahtevaju i da se vanredne sednice održavaju onlajn, da zainteresovane strane na koje se odnose odluke Saveta budu obaveštene o tim odlukama putem elektronske pošte najkasnije dva dana nakon održavanja sednice i da se prethodno pomenute promene ugrade u Poslovnik o radu Saveta.
Nakon što Stručna služba REM-a uradi analizu svih predloga, o njima će se izjasniti Savet REM-a.
Informacije na sajtu kasne
Novi član REM-a, profesor Filozofskog fakulteta Slobodan Cvejić smatra da je rad Regulatora javan u velikoj meri, ali da ima dosta mesta za unapređenje.
Cvejić za Cenzolovku kaže da je veb-sajt REM-a glavno sredstvo komunikacije tog tela sa javnošću, ali da se i sam uverio da ima dosta novinara i građana koji i ne pokušaju da iskoriste sve informacije koje se nalaze na sajtu REM-a.
„S druge strane, neke bitne informacije za koje su novinari i građani zainteresovani stižu na sajt sa znatnim odlaganjem“, navodi Cvejić.
I pored toga što ih na to zakon obavezuje, REM nije objavio ništa o peticiji o zabrani rijaliti programa, niti o nadrilekarstvu na Pinku, pa ni o tome da će izveštaje o nadzoru televizija objavljivati na svakih sedam dana
I Zakon o elektronskim medijima obavezuje REM da na svom veb-sajtu objavi doneta akta i druge potpune i ažurirane podatke. Ipak, taj kanal komunikacije nije mnogo korišćen tokom vanrednog stanja, pa na sajtu nije bila vidljiva informacija o peticiji o zabrani rijaliti programa tokom vanrednog stanja i odlukama regulatornog tela u vezi s tim.
Nije bilo ni vesti o nadrilekarstvu na Pinku. Nije objavljena ni odluka Saveta da će zbog toga, a nakon prijave NUNS-a, pokrenuti postupak protiv Željka Mitrovića, vlasnika TV Pink.
Javnost nisu zvanično izvestili ni o tome da će objavljivati izveštaje o nadzoru televizija na svakih sedam dana, a upravo su to bile teme za koje je javnost bila posebno zainteresovana.
Na sajtu Regulatora krajem marta objavljivane su samo vesti o radu REM-a tokom vanrednog stanja i o odlaganju plaćanja naknade.
Nakon meseca dana pauze, 29. aprila je objavljeno obaveštenje u vezi sa reklamom za „zaječarsko pivo“, koja nije usklađena sa odredbama Zakona o oglašavanju.
Sve do 18. maja, kada je REM obavestio da pokreće prekršajne postupke protiv više nacionalnih emitera, na sajtu Regulatora nije bilo novih obaveštenja.
Javnost je o svim ovim slučajevima saznavala tako što su pojedini članovi Saveta – najčešće Slobodan Cvejić – istupali u medijima.
RAD SAVETA ZA ŠTAMPU POTPUNO OTVOREN
Rad ovakvih tela očigledno može biti javan, kao što su javne sve sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu. Ceo postupak Komisije – od žalbe do odgovora i odluke – nalazi se na sajtu, ne postoji nikakva dokumentacija koja nije javno objavljena, navodi za Cenzolovku Gordana Novaković, sekretarka Saveta za štampu.
Sednice Komisije za žalbe takođe su otvorene za javnost, a poziv se objavljuje na sajtu i društvenim mrežama, dok se učesnici u postupku posebno obaveštavaju.
Sednice se emituju uživo kada se održavaju u većim prostorima, kao što su pozorišta ili medija centri. Savet sednice održava i u drugim gradovima, da bi se što više ljudi upoznalo sa radom Saveta za štampu.
Gordana Novaković objašnjava da Savet radi po norveškom modelu, a sve u cilju da bi se približili građanima.
„Nama je dragoceno da ljudi vide kako odlučujemo i da se otvori debata u stručnoj javnosti, da nam kolege ukažu na nešto ukoliko nije dobro. Na taj način unapređujemo standarde“, ističe Gordana Novaković.
Da li su sednice uvek otvorene za javnost ili samo po potrebi?
Prema članu 38 Zakona o elektronskim medijima, rad REM-a je javan, a tu spadaju i sednice Saveta. Ipak, na takav skup nikad nije bilo lako ući. Nedavno je REM odbio zahtev Udruženja novinara Srbije da prisustvuje sednici, pozivajući se na epidemiološke mere.
Komentarišući tu odluku, Slobodan Cvejić je rekao da je činjenica da je sala za sastanke mala, ali da je, u najmanju ruku, u uglu mogla da bude postavljena kamera koja bi snimala tok sednice.
Slobodan Cvejić i Judita Popović tražili su da se uz odluke Saveta objavi i njihovo obrazloženje, te da se zapisnici sa sednica usvajaju, kao što to stoji u Poslovniku o radu Saveta, na prvoj sledećoj sednici, najkasnije sedam dana nakon održane sednice
Prema Poslovniku o radu REM-а, „sednice Saveta su po pravilu javne, odnosno otvorene za akreditovane predstavnike javnih glasila“, a Savet može doneti odluku da sednica bude zatvorena za javnost.
Statut REM-a pak predviđa drugačije. U njemu piše da su „sednice Saveta otvorene za akreditovane predstavnike javnih glasila kada se odlučuje o izboru emitera kojima se po raspisanom konkursu odobrava odgovarajuća dozvola; u postupku trajnog oduzimanja dozvole; u slučajevima kada se radi o osnovnim pravima emitera; u drugim slučajevima kada predsednik Saveta, posle prethodnih konsultacija sa članovima Saveta, sednicu ili deo sednice proglasi otvorenom.“
O otvorenim sednicama Saveta i konferencijama za štampu, prema Statutu, Regulator je dužan da obavesti akreditovane redakcije najkasnije dva dana pre njihovog održavanja.
Na ovu nedoslednost ukazali smo predstavnicima REM-a, ali oni nisu objasnili taj „nesporazum“ u dokumentima. Nisu nam odgovorili koliko je akreditovanih redakcija i da li ti mediji koriste svoje pravo da prisustvuju sednicama.
Zamenik predsednika Saveta REM-a Goran Petrović, kojem smo mejlom poslali sedam pitanja, odgovorio nam je mejlom u kojem novinarku podučava koje sve akte Regulator koristi u svom radu i šta se sve objavljuje na sajtu, ne odgovarajući ni na jedno pitanje o javnosti rada REM-a.
Suša: Sajt REM-a služi za političke obračune
Gordana Suša, novinarka i bivša članica Saveta REM-a, kaže da je njegov rad ranije bio otvoreniji. Ona dodaje da je do 2012. godine „kada god je neko hteo da prisustvuje sednicama, to i mogao“, te da su zapisnici bili informativniji i da su redovno objavljivani. Suša napominje i da je sajt Regulatora nepregledan i da služi za političke obračune.
Osim pomenutih načina obezbeđivanja javnosti rada, REM može da održava konferencije za štampu, dok bi zaposleni trebalo da budu slobodni da govore o radu REM-a (njima je danas dozvoljeno da iznesu svoje mišljenje, ali ne i šta su drugi članovi Saveta govorili). Regulator može da izdaje saopštenja za medije i da objavljuje godišnje izveštaje o radu Saveta.
Na pitanje šta Regulator ima na raspolaganju od sredstava za obaveštavanje javnosti, a ne koristi ih, Slobodan Cvejić odgovara da bi Savet REM-a trebalo češće da se obraća javnosti i pružaocima medijskih usluga saopštenjima i apelima ili da organizuje tribine.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.