POSLEDICE ODLUKE REM: Plati, pa prikaži emisije

Televizije sa nacionalnom frekvencijom bliže su nego ikada ostvarenju svog starog zahteva – da im kablovski operatori koji distribuišu njihov program za to isplaćuju naknadu. Ova praksa nije novina, budući da kablovski distributeri sadržaj koji emituju uredno plaćaju većini licenciranih stranih televizija.

Ova mogućnost postala je realna posle odluke Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) da ukine obavezu kablovskih operatera da prenose programe televizija sa nacionalnom frekvencijom – Prve, TV O2, Hepija i Pinka. Ovaj korak REM je napravio, kako su objasnili, zbog ravnopravnosti na tržištu i javnog interesa.

Lista obaveznih kanala odnedavno pripada prošlosti, a u REM naglašavaju da će odnos između kablovskih operatora i nacionalnih kanala biti definisan njihovim ugovorom, bez mešanja države.

– Kablovski operatori neće smeti da TV programe distribuišu bez ugovora sa vlasnicima ili zastupnicima programa – navode u REM. – Legitimno je ako emiter zahteva naknadu za distribuciju.

Zahtev da televizije ubiraju naknadu za ustupanje programa temelji se i na podatku da nacionalni emiteri čine više od 60 posto gledanosti na svim kablovskim sistemima. Svi ostali, čiji se programi plaćaju, donose manje od 40 odsto gledanosti. Smatra se zato da nema logike da strancima, poput Foksa, Univerzala, Vijasata ili Diznija sleduje apanaža, a da nacionalne kuće ostaju kratkih rukava.

Na ovu činjenicu podseća i stručnjak za medijsko pravo Slobodan Kremenjak, koji kaže i da je odluka o obaveznoj listi kanala promenjena, jer je oduvek bila teško održiva.

– Postavlja se pitanje tržišnog odnosa, kao i dilema – koga bi trebalo zaštititi, medije ili kablovske operatere – navodi Kremenjak. – Dugo postoji nelogičnost da kablovski operatori za sadržaje strancima plaćaju, dok našima ne ide ni dinar. Potrebno je postići ravnopravnost i propisati potpuno jasna pravila.

Na liberalizaciju ovog medijskog segmenta REM se odlučio iako je pre svega nešto više od godinu dana zauzeo sasvim drugačiji stav. Procenjeno je tada da su programi nacionalnih TV stanica, uz javne servise, obavezni za emitovanje, što je opravdano Zakonom o elektronskim medijima, javnim interesom i „jačanjem medijskog pluralizma“.

Milionska nadoknada

Pojedine televizije sa nacionalnim frekvencijama i ranije su tražile naknadu za svoje programe koji se emituju preko „kabla“. Argument koji je tada navođen jeste da distributeri stranim kućama isplaćuju između pet i 20 evrocenti po korisniku na čiju se „adresu“ plasira program. Procenjuje se da bi eventualna ovakva odluka domaćim nacionalnim televizijama godišnje donela i po nekoliko miliona evra.