Stoga smo uputili zahtev tražeći da RTS krene sa potpunim, istinitim, objektivnim i profesionalnim izveštavanjem građana o svim aktuelnim temama i dilemama – kaže za Danas naučni savetnik Instituta za fiziku Slobodan Prvanović, inicijator zahteva za promenu uređivačke politike javnog servisa.
Naš sagovornik ističe da zahtev nema za cilj da zastupa interese bilo koje političke stranke, već interese našeg društva da zna istinu i da bude potpuno obavešteno.
– Profesionalno i objektivno informisanje bi trebalo da podržavaju sve političke stranke, pa ih pozivam da se javno izjasne o našem zahtevu – da li ga podržavaju ili ne. Pozivam i sve organizacije, a pre svega udruženja novinara, da se i ona izjasne – kaže Prvanović.
On dodaje da ukoliko neko od pozvanih ne podrži zahtev, ili izbegava da se izjasni, „postaće jasno čije partikularne interese RTS svojim obmanjivanjima građana zastupa“.
– Naravno, pozivam i zaposlene u RTS-u da kažu i na delu pokažu šta misle – ističe Prvanović. On, kao i potpisnici zahteva, traže od RTS-a da pod hitno obezbedi objektivno izveštavanje o svim aktuelnim i akutnim problemima u političkoj i društvenoj sferi.
„Tražimo da se u udarnim terminima i u svim informativnim emisijama na objektivan način razmatraju sve afere – od afera Krušik, Jovanjica, Beograda na vodi, rušenja u Savamali, rampe u Doljevcima, tetke iz Kanade, plagiranih i falsifikovanih diploma i doktorata i ekološke katastrofe, pa do afera „Đilasovih miliona“ i odnosa Boška Obradovića prema LJotićevoj ideologiji, ali i sve druge postojeće i buduće afere koje se pre svega vezuju za stranke na vlasti, ali i za one u opoziciji“, navodi se u tekstu zahteva.
Potpisnici takođe traže da se na javnom servisu obezbedi mogućnost ravnopravnog nastupa svih relevantnih strana i aktera, koji bi mogli nesmetano i bez cenzure da iznesu svoje argumente i mišljenja, kao i to da se na uvid građanima daju detaljni prikazi dokumenata koji potkrepljuju njihove stavove.
Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i jedan od potpisnika, kaže za Danas da bi RTS trebalo da bude primer objektivnog i nepristrasnog izveštavanja i drugim TV kućama, ali da on to nije.
Takođe, naglašava, sem o ključnim događajima i aferama, javni servis ne izveštava ni o socijalnim temama koje su bitne za sve građane Srbije.
– Ljudi i organizacije koje se bave socijalnim temama i problemima su iz programa RTS-a isključeni čak i u većoj meri nego što su to političke organizacije. Svi koji su u okviru civilnog društva – udruženja novinara, profesionalna udruženja, predstavnici penzionera, poljoprivrednika, sindika… Kada ste ih videli u nekoj od emisija – pita Stojiljković. On dodaje da su visina zarade, penzije, dostojanstven rad… teme koje interesuju građane, a koje javni servis ne obrađuje.
– Kao predsednik jednog reprezentativnog sindikata (UGS Nezavisnost), koji učestvuje u socijalnom dijalogu, pojavljujem se veoma retko, i to kao slika bez tona. Nikada u nekom sučeljavanju sa drugim stranama a kamoli za izražavanje nekog mišljenja. Kada su u pitanju štrajkovi, nikada ne možete čuti reč štrajkača o tome zbog čega je nezadovoljan – naglašava Stojiljković.
Ivan Kljajić, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu, takođe jedan od potpisnika, kaže za Danas da se dobro seća vremena Komrakova, Čukića i ostalih, „kada je RTS bio sredstvo dezinformisanja, propagande i laži“ a danas je, dodaje RTS isto to „pa i mnogo gore“.
– Onda smo imali ratove, bedu, hiperinflaciju. Danas nemamo užase ratnih strahota. Te užase je zamenio propagandni rat koji u osnovnom kodu ima neverovatan primitivizam kojim se ubija zdrav razum čitavog naroda zarad ostanka na vlasti jedne male grupe ljudi, jednog čoveka kome je Srbija postala eksperiment u kome RTS igra odlučujuću ulogu jer se godinama ne čuje, ne samo reč opozicije, već reč zdravog razuma – naglašava Kljajić.
Galjina Ognjanov, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da se boji da naši građani, pa ni pojedini urednici i novinari RTS-a nisu zaista svesni važnosti javnog servisa za razvoj srpskog društva.
– Međutim, treba naglasiti i to da je ovde reč o pružaocu medijskih usluga čiji sadržaj smo kao građani svi u obavezi da plaćamo. Stoga, kada gledamo iz tržišnog ugla, treba da znamo da je upravo po osnovu naplate usluge informisanja građana, RTS dužan da poštuje potrebe za informativnim i edukativnim programa svih onih od kojih naplaćuje te usluge. Pošto u sadašnjem programu RTS-a neka značajna pitanja ostaju nedovoljno pokrivena ili potpuno sakrivena od javnosti očigledno je da izveštavanje RTS-a nije u skladu sa interesima svih građana, te otuda i ovaj javni apel akademske zajednice – ukazuje Ognjanov.
Ona dodaje da ne može sa sigurnošću da kaže da li ima direktnog mešanja predstavnika političkih partija na vlasti u uređivačku politiku RTS-a, ali je očigledno da određeni uticaj postoji, barem na nivou suptilnog i to kroz sveopštu kampanju zastrašivanja javnosti i novinara u Srbiji.
– Čini mi se da se pretežno radi o autocenzuri, koja bi mogla da bude posledica lošeg ekonomskog položaja novinara i straha za ličnu egzistenciju. No, problem je u tome što, ukoliko je ovde zaista reč o autocenzuri, RTS, njegovi urednici i novinari, posebno oni koji sebe vide među najboljima u Srbiji, moraju da shvate da im autocenzura nanosi štetu na dugi rok. Gubljenjem interesovanja i poverenja građana za RTS, neminovno će doći do smanjenja gledanosti, a RTS umesto da se trudi da ostane najjači na medijskom tržištu u Srbiji, dovodi sebe u opasnost da bude u potpunosti marginalizovan – zaključuje Ognjanov.
Tekst zahteva akademske zajednice može se naći na sajtu Peticije i svi koji žele mogu da ga potpišu. List Danas na strani 8 objavljuje spisak novih potpisnika.
Vuletić: Svaka inicijativa dobrodošla
Predsednik Upravnog odbora RTS-a Vladimir Vuletić kaže za Danas da je svaka građanska inicijativa dobrodošla i vredna pažnje.
– UO je i do sada raspravljao o predstavkama grupa građana koje su raznim povodima stizale na našu adresu, ako su bile u okviru naših ovlašćenja – rekao je Vuletić, ne preciziravši da li će i o ovom zahtevu biti rasprave na UO. Direktor RTS-a Dragan Bujošević nije odgovarao na naše pozive.
Bogdanović: Retko gledam RTS
Marija Bogdanović, profesorka Filozofskog fakulteta, kaže da retko gleda RTS, osim nekih sportskih prenosa.
– Gledam N1, Nova S i povremeno Prvu. Ali mnogi u mojoj okolini gledaju isključivo RTS. Tradicija. Ne žele da se „opterećuju“ jer im je manje više ovako udobno – kaže naša sagovornica, jedna od potpisnica zahteva akademaca nezadovoljnih programom javnog servisa.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.