Napominjući da se 22. avgusta navršilo godinu dana od početka primene novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Milan Marinović je u intervjuu Tanjugu ukazao na specifičnost ove godine u kojoj je bilo uvedeno vanredno stanje izazvano koronavirusom, pa su, kako je naveo, bili specifični i podaci i prava koja je trebalo zaštiti.
Podsetio je da još pre početka uvođenja vanrednog stanja 9. marta izdao saopštenje da mediji, pre svega štampani, ne objavljuju podatke o zaraženim licima, kao što je bilo slučajeva.
Mediji su na taj apel pozitivno odgovorili, pa su nadalje štićeni podaci o zaraženim i preminulim osobama, naveo je poverenik.
„Bilo je u toku vanrednog stanja još nekoliko situacija u kojima su podaci o zaraženim i preminulim osobama mogli da izađu u javnost, poput jednog doma zdravlja, opštine i srednje škole, ali su propusti u tom slučajevima reakcijom poverenika brzo otklonjeni“, napomenuo je Marinović.
Važnost „lica za zaštitu podataka o ličnosti“
Jedna od novina Zakona o zaštiti ličnih podataka je „lice za zaštitu podataka o ličnosti“, a u obavezi da ovo lice u svojim redovima predvidi je više desetina hiljada državnih organa – organa vlasti, privatnih kompanija, društvenih komapanija i preduzetnika, naveo je poverenik.
Do sada je od ukupnog broja obveznika, ovo lice odredilo tek njih 2.905. Iako je reč o malom procentu, poverenik se nada da će taj broj rasti.
Značaj ovih lica se, prema rečima poverenika, pokazao u situaciji tokom vanrednog stanja kada su kompromitovane šifre sajta jednog doma zdravlja sa podacima o zaraženim i preminulim osobama u Srbiji od kovida 19.
„Taj dom zdravlja je imao lice za zaštitu podataka o ličnosti i da nije bilo njega mi ne bismo mogli brzo da reagujemo i sprečimo dalju kompromitaciju sajta“, naveo je Marinović.
Na šta su se građani najviše žalili
Govoreći o pritužbama, poverenik je ukazao da se građani najviše žale jer im se u nekim slučajevima traži više podataka nego što bi trebalo, a tu je mahom reč o nagradnim igrama raznih promotera i kompanija.
Na primer, pored imena i prezimena traži im se matični broj, adresa stanovanja, a, kako je naveo, dovoljno je ostaviti ime prezime i imejl adresu ili broj telefona.
Bilo je, kako je dodao, i pritužbi građana da im se podaci nedovoljno dobro čuvaju, jer se dogodilo nekoliko kompromitacija ili proboja privatnih podataka.
U svim osnovanim slučajevima poverenik nalaže rukovaocima podacima da primene odgovarajuće mere zaštite podataka.
Nekad se to, kako je ukazao, tiče brisanja podataka iz evidencija u kojima ne treba da budu ili ne treba više da budu, a nekad poverenik nalaže rukovaocima ili obrađivačima podataka da daju podatke licima na koja se odnose.
Iako su pritužbe uglavnom osnovane, verovatno iz neznanja, pojedini građani traže podatke za drugo lice.
„To ne mogu da dobiju, jer svako može da traži podatke samo za sebe“, naglašava Marinović.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.