Poverenik: Pazite šta ”kačite” na društvene mreže da se kasnije ne biste kajali

Sagovornik portala N1 naglašava da je važno da građani, a posebno mladi, vode računa koje podatke daju o sebi i koje slike i video-snimke ”kače” na društvene mreže, jer će, kako kaže, jednog dana možda poželeti da uklone određeni sadržaj, a to neće moći da učine tako lako.

”Ako govorimo o Fejsbuku, treba naglasiti da ta društvena mreža nije imenovala svog predstavnika za zaštitu podataka o ličnosti, kao i da nije odgovorila na dva upita Poverenika. Propisane kazne su suviše male za tako veliku kompaniju, tako da bi Fejsbuk pre platio kaznu nego što bi ispunio zakonsku obavezu. Dakle, mladi i svi ostali zainteresovani građani pre svega moraju da se informišu o politici privatnosti i da nauče da sami zaštite svoje podatke”, savetuje Marinović.

Poverenik smatra da je razvoj modernih tehnologija u velikoj meri ugrozio ličnu privatnost, a sama činjenica da je lične podatke moguće prikupljati, pohranjivati, distribuirati, umnožavati, objavljivati i činiti dostupnim širokom krugu ljudi, kako ističe, stvara osećaj nesigurnosti i nedovoljne zaštićenosti.

”Vrlo je važno da mladi i svi ostali zainteresovani građani budu upoznati sa politikom privatnosti koju svaka društvena mreža mora da ima i na taj način saznaju kako se obrađuju njihovi podaci, po kom pravnom osnovu i u koju svrhu, kome se prosleđuju, koliko dugo se čuvaju, kako se brišu…”, podvlači Marinović.

Korišćenje interneta, uz sve njegove dobre i korisne strane, nosi sa sobom i brojne opasnosti, upozorava naš sagovornik.

Kad socijalne mreže postanu važnije od škole i porodice

”Najčešće teškoće i opasnosti sa kojima se mladi susreću su preplavljenost sadržajima i izloženost nasilju. Nasilje na internetu podrazumeva preteće ili ucenjujuće poruke, uznemiravanje, vređanje, širenje neistina, objavljivanje privatnih podataka, montaže, seksualno uznemiravanje. Takva vrsta nasilja najčešće se dešava na društvenoj mreži Fejsbuk”, napominje Marinović.

Kako kaže, sve rašireniji oblici zloupotrebe mladih na internetu su sajber kriminalne aktivnosti poput krađe identiteta i informacija, zatim dečja pedofilija, sajber maltretiranje, kao i vršnjačko nasilje.

”Opasnost korišćenja interneta ogleda se i u tome što socijalni sajtovi postaju njihov prvi prioritet, a ne ono što zaista jeste prioritet – škola, porodica i sport. Mladi se prikazuju onakvim kakvi nisu zaista, upućuju im se poruke svakakvih sadržina, što može dovesti do depresije i samoubilačkih misli. Na neke tinejdžere je lako uticati da promene svoj fizički izgled tako što se upoređuju sa drugim osobama koje vide u medijima i mogu stvoriti zavisnost”, opominje Marinović.

Na pitanje kako zaštititi mlade od negativnih uticaja na internetu, Marinović odgovara da je cilj pre svega da “naučimo mlade da se kontrolišu i sačuvaju na internetu”.

”Bitno je da znaju da gašenjem interneta ne nestaje ono što je objavljeno. Mladi moraju da budu svesni posledica koje mogu da izazovu svojim ponašanjem u digitalnom svetu. Takođe, nužno je uvesti edukaciju u školama i sistematski raditi na razvijanju svesti o negativnim posledicama zloupotrebe digitalnih medija. Neophodno je pružiti informacije o pozitivnim i negativnim aspektima korišćenja interneta, potencijalnim rizicima i načinima bezbednog korišćenja digitalnih medija svim učenicima, nastavnicima i roditeljima”, napominje Marinović.

O zaštiti mladih bilo je reči i u inicijativi kojom je Poverenik predložio donošenje nove Strategije zaštite podataka o ličnosti za period do 2028. godine.

”Jedan od ciljeva Strategije je da se unaprede instrumenti zaštite maloletnih lica i pripadnika drugih osetljivih društvenih grupa u vezi sa obradom njihovih podataka. Jedna od mera koja vodi ostvarivanju ovog cilja je i uvođenje zaštite podataka u sadržaje programa nastave u svim nivoima obrazovanja”, ističe Marinović.

Kao član Radne grupe koja priprema izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Marinović navodi da u aktuelnom zakonu, osim odsustva sankcije za nepostupanje po zahtevu, nije u dovoljnoj meri bio širok krug organa vlasti obuhvaćenih obavezama iz zakona.

”Osnovni cilj predloženih izmena je da se tražiocima informacija, koji te informacije traže u duhu zakona bez namere zloupotrebe, omogući brže i lakše ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Želimo i da se određeni nivo ovlašćenja iz zakona prenese na Poverenika za informacije od javnog značaja, da se na precizniji način definišu odredbe koje se tiču izbora i prestanka mandata poverenika i rad njegove službe, kao i da se spreče eventualne zloupotrebe”.

Prema njegovim rečima, nije bilo ni precizno definisano šta se smatra pod pojmom ”odgovorno lice” u smislu izvršenja obaveza i odgovornosti za neizvršenje tih obaveza, a ubuduće će, najavljuje, biti napravljena razlika između pojmova ”rukovodilac organa” i ”ovlašćeno lice”.

Za tri meseca više od 1.300 žalbi na rad organa vlasti

”U praksi se pokazalo da Upravna inspekcija ne može u pravoj meri da odgovori na zahtev vršenja inspekcijskog nadzora u ovoj oblasti, a posebno ne na obavezu podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv učinilaca prekršaja propisanih ovim zakonom. Žalbe su se najviše odnosile na informacije vezane za postupanje organa uprave, trošenje javnog novca, rad pravosuđa, policije i bezbednosnih službi, ugrožavanje i zaštitu ljudi, kao i na javne nabavke”, kaže Marinović, precizirajući da je u prvom kvartalu ove godine izjavljeno 1.308 žalbi, dok je u 2020. godini izjavljeno ukupno 3.285 žalbi.

Ocenjujući da se tokom pandemije izazvane virusom kovid-19 najbolje pokazao značaj dostupnosti informacija od javnog značaja, a posebno onih koje se tiču ugrožavanja stanja zdravlja građana, Marinović naglašava da pravo na dostupnost takvih informacija građanima nije bilo uskraćeno ni tokom pandemije koronavirusa.

”Izjavljeno nam je ukupno 270 žalbi čiji je predmet uskraćivanje informacija u vezi sa epidemijom virusa kovid-19. Narodnoj skupštini i Vladi Srbije uputili smo predlog za donošenje izmena i dopuna Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u cilju njegove efikasnije primene i ostvarivanja veće zaštite podataka o ličnosti. Aktuelnom zakonu, između ostalog, nedostaju i odredbe o obradi podataka o ličnosti u vanrednim situacijama, što se pokazalo neophodnim za vreme pandemije izazvane virusom kovid-19”, zaključuje Marinović.