„Promena zakona je neophodna. U vreme kada je donet on je bio jedan od najboljih zakona u svetu, ali je sada prevaziđen. Treba da se dorađuje, jer prošlo je 15 godina, ali mislim da možemo da donesemo zakon koji će da bude na opštu dobrobit“, kazao je Marinović agenciji Beta.
Podsetio je da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, u koordinaciji sa Poverenikom, počelo rad na nacrtu izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a ministarka Marija Obradović je najavila ambiciozan plan da se ove izmene i dopune donesu u prvom kvartalu 2021. godine.
Marinović je naglasio da želi da ova institucija u budućnosti omogući svima koji traže informacije da brže i lakše do njih dođu, a da organi vlasti rade transparentnije.
„U ovom trenutku uloga Poverenika nije beznačajna, ali se svodi na ulogu jednog drugostepenog organa. Recimo kao što imate Osnovni sud i Apelacioni sud. Mi nismo u situaciji kao nezavisan državni organ da građanima obezbedimo informaciju, odnosno da je mi tražimo umesto njih“, naveo je Marinović.
Dodao je da Poverenik, prema važećim propisima, nije u situaciji ni da omogući prinudan pristup informаciji od javnog značaja nekog ministarstva ili drugog organa javne vlasti, ukoliko je građanin tražio neke podatke i nije ih dobio.
„Nismo u situaciji ni da, ukoliko neki organ vlasti odgovori tražiocu da ne raspolaže nekom informacijom, a postoje indicije da raspolaže, izvršimo nadzor i da proverimo da li je to tako“, kazao je Marinović.
Prema njegovim rečima, Poverenik trenutno jedino može da ukazuje na stanje u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja, a ima i obavezu da podnosi redovan godišnji izveštaj Skupštini Srbije, kao i Vladi Srbije.
Naveo je da i da kod Poverenika ne završe svi zahtevi za pristup informacijama od javnog značaja koje je neko tražio od nekog organa vlasti pa ih nije dobio, već samo oni gde je tražilac imao strpljenje i volju da podnesu žalbu.
„Tamo gde ne podnesu žalbu, to je jedna siva zona, mi ne znamo koliko je takvih slučajeva, kao što ne znamo ni koliko je informacija ukupno traženo od kojih organa, iz kojih oblasti“, kazao je on.
Podsetio je da su određeni organi vlasti u obavezi da sačinjavaju godišnji izveštaj i dostave ih Povereniku tokom januara.
„Neki to čine, neki ne. Nekažnjeno. Mi obaveštavamo upravnu inspekciju kada nam ne dostave te podatke, ali i ti podaci koji nam se dostave ne daju dovoljno dobru i objektivnu sliku da znamo u kojim oblastima najviše škripi, koji organi najbolje, odnosno najlošije postupaju po zahtevima“, rekao je Marinović.
Ukazao je da postoje dva načina da se neko natera da da informaciju.
„Jedno je putem administrativnih novčanih kazni, koje tom organu treba da izriče Poverenik, ali sad se to ne primenjuje, a drugo je putem dopisa Vladi koja koristi sredstva prinude, da ‘natera’ organ vlasti da da informaciju, ali to ne funkcioniše od 2005. godine, jer Vlada nema pravilnike i procedure koji bi to regulisali“, kazao je Marinović.
Kako je naveo, iako institucija Poverenika postoji 15 godina, a veći deo javnosti ne zna šta ona radi, svake godine raste broj žalbi u oblasti pristupa informacija od javnog značaja.
„Razlog može biti dvojak. Jedan je da organi vlasti više skrivaju informacije, pa samim tim dolazi do više žalbi. Drugi razlog može biti da je inače povećan broj zahteva za pristup informacijama, pa je sledstveno tome povećan broj žalbi i da građani imaju više poverenja u instituciju Poverenika da će mu obezbediti pristup informaciji“, rekao je Marinović.
Istakao je da će se zalagati da tražioci informacija, od kojih su 65 do 70 odsto građani, lakše i brže ostvare svoja prava.
„U 2019. godini imamo podnet jedan jedini zahtev za pokretanje prekršajnog postupka Prekršajnim sudovima od strane nadležnog organa, a to je upravna inspekcija i skoro 5.000 zahteva od strane građana, nevladinih organizacija, novinara. To je situacija koja mora da se izbegne“, precizirao je Poverenik.
Smatra da mora da se produži i rok za postupanje Poverenika.
„Mi imamo jako kratak rok za postupanje, a to je 30 dana i mi predlažemo da se on izjednači sa rokom koji je propisan u Zakonu o opštem upravnom postupku za sve upravne organe, znači od 60 dana“, istakao je Marinović.
Ocenio je da je nužna i neke vrsta teritorijalne decentralizacije institucije Poverenika.
„Želim da Poverenik malo više uđe u Srbiju. Da napusti Beograd u smislu da ima područne jedinice u nekim regionalnim centrima gde bi građani mogli da podnose žalbe, da se tu rešava po njihovim žalbama, da odatle inspektori idu, recimo iz Niša u Lebane, Vlasotince, Babušnicu, Leskovac, Vranje, Pirot da vrši nadzor, a ne iz Beograda“, objasnio je Marinović i dodao da je o tome već razgovarao sa resornom ministarkom.
Podseća se da, u sklopu reforme javne uprave, Evropska unija (EU) podržava nezavisne institucije od samog početka njihovog rada.
Osim insistiranja na njihovoj punoj samostalnosti u odnosu na izvršnu vlast i obezbeđivanju adekvatnih kapaciteta za rad, EU je u proteklih 16 godina konstantno pružala stručnu pomoć njihovom radu oslanjajući se na iskustva dobre prakse u svojim zemljama.
Takođe, EU je kroz program SIGMA pružala i stručnu podršku resornim ministarstvima za unapređenje pravnog okvira za njihov rad.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.