Povratak države u medije: Kažu da je tako u Evropi, a kakva je zaista praksa

Novinarska udruženja zabrinuta čekaju nastavak javne rasprave o izmenama dva medijska zakona, koji otvaraju dugu listu problema. Upozoravaju da država ima nameru da se vrati u vlasništvo nad medijima, a vlast, sa druge strane, odgovara kontratezom da su takvu praksu videli u Evropi. N1 je pitao medijske stručnjake koji rade u Evropskoj uniji - kakve su zaista relacije države i medija?

„Država će izaći iz medija“ – glasilo je obećanje koje je aktuelna vlast dala još 2014. godine. Krenula je Srbija putem reformi, ali vlast je odlučila da mišljenje promeni. Slovom zakona sada želi ponovo da uzme parče medijskog kolača u svoje ruke.

Argument države glasi – u 10 zemalja članica Evropske unije, telekomunikacione kompanije u kojima država ima udeo – imaju svoje medije. Kao primer navode se Austrija, Nemačka, Švedska, Belgija, Estonija. I to jeste tačno, ali u većini slučajeva država nema većinsko vlasništvo i ne radi se o ključnim njuz kanalima.

Uz to, stepen slobode medija u pomenutim državama, daleko je bolje ocenjen od medijskih sloboda u Srbiji. Tako je, recimo, prema izveštaju Reportera bez granica za 2023, Švedska na četvrtom, Nemačka na 21, Austrija na 29, a Srbija – na 91. mestu od 180 rangiranih država.

Izmene medijskih zakona doprinose daljem urušavanju slobode medija u Srbiji, zato su se i našle na meti kritika novinarskih udruženja. A država ne odustaje. Čak medije Junajted grupe optužuje da javnost obmanjuju kada kažu da takva praksa nije u skaldu sa standardima EU. Zaista, da li je?

„U Austriji pominjan je slučaj telekomunikatora A1, treba da se zna da je A1 u većinskom vlasništvu meksičkog tajkuna Karlosa Slima i država tu ima samo manjinski deo ili država u A1 tu ne kontroliše ništa, nego to čini Karlos Slim. Sličan je slučaj i u drugim zemljama, gde možda ponekad država ima neka mala vlasništva najčešće zbog prošlosti“, objašnjava profesor novinarstva iz Ljubljane Marko Milosavljević.

„Ove preporuke nisu u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima o slobodi medija i o slobodi izražavanja, zapravo smatramo da ako ovi zakoni zaista budu usvojeni, da će to učvrstiti političku kontrolu nad vašim regulatornim telom i blokiraće preko potrebne reforme za jačanje nezavisnosti regulatora i medija“, smatra Maja Sever iz Evropske federacije novinara.

A upravo je u stepenu i mehanizmima kontrole ključna razlika između Srbije i drugih evropskih zemalja. Vlast ne govori o tome kako se u Nemačkoj sprečava politički uticaj na medijsku sferu. Ili kako u takođe pomenutoj Austriji radi Tužilaštvo. Sebastijan Kurc „platio“ je odlaskom sa funkcije zbog medijske afere i sumnje da je uticao na medije.

„Recimo nemački Telekom, koji je ogromna firma i koji je takođe u mnogim zemljama hvatan u raznim slučajevima korupcije, međutim, samo 13 odsto njegovih akcija drži država Nemačka. Ogromnu većinu drže mali akcionari i ogromna većina akcija je u rukama nekog ko je izvan Nemačke. Mi imamo primer bivšeg kancelara Austrije – Sebastijana Kurca koji je uhvaćen u pokušaju da utiče na medije i nije se dobro proveo, mi kako vidimo u Srbiji o tome nema ni govora – ne samo da su hvatani u pokušaju uticaja na medije, nego su mediji otvoreno prorežimski“, rekao je novinar Dojče velea Nemanja Rujević.

Što je uočeno i u izveštajima Evropske komisije, koja od Srbije traži da bez odlaganja popravi stanje u medijima. Zato, sagovornici N1 smatraju da bi novine u zakonima mogle da izazovu još kritika iz Brisela.

„Državno vlasništvo u principu nije dobro, otvara mogućnosti zloupotrebe, političke i ekonomske, svakako će Srbija imati posledice zbog toga“, dodao je profesor Milosavljević.

Posledice će imati i celokupno društvo. To vodi demokratskom nazadovanju i pojačava mogućnost pritiska vladajućih elita na nezavisne medije, koji već sada rade u atmosferi straha.