Poželjne osobine člana Upravnog odbora RTS: Bar pet godina iskustva u hvaljenju vlasti

Šta to „normalno“ i „poželjno“ treba da imate da biste ušli u Upravni odbor RTS objasnio je na Televiziji N1 novoizabrani član tog odbora Nebojša Krstić, predstavljen kao „medijski analitičar“ i „marketinški stručnjak“.

„Normalno je“, prema njemu, da „30 odsto ukupnog vremena svih dnevnika na RTS-u bude posvećeno predsedniku“. Objasnio je i zašto. Zato što najvišoj vlasti (tu je bar bio iskren) to pripada po zvanju, ali i po aktivnosti. Ako se tome doda i obilato prisustvo zvaničnika vlasti u informativnim programima, nesrazmera u mogućnosti da se na javnom servisu čuje i druga strana – još je očiglednija.

[povezaneprice]

Ne i za „medijskog analitičara“ i „marketinškog stručnjaka“, koji je na pitanje šta je s pravom da se na javnom servisu – koji po definiciji i sopstvenom predstavljanju služi svim građanima – i drugi oglase, uzvratio pitanjem: „Koji drugi?“

Pa, ako već kao „analitičar“ i „stručnjak“ ne zna ko su ti „drugi“, neko bi iz Saveta REM-a, koji ga je izabrao u Upravni odbor RTS-a, morao da mu objasni da su ti „drugi“, ma šta on o njima mislio, svi koji imaju „drugačije“ mišljenje od vladajućeg. Ne bi bilo zgoreg da ga pride pouče da je ne samo pravo već i suština demokratije da se čuje glas opozicije. Da je, najzad, i za samu vlast i za opšte dobro korisno da ga čuje.

Jedinstvena doktrina Ljiljane Smajlović

Da je „analitičara“ i „stručnjaka“ za Upravni odbor preporučilo ne samo mišljenje o tome šta je „normalno“ već i o tome šta je „poželjno“ otkrio je on sam izjavom kako bi voleo da „RTS bude sušta suprotnost Televiziji N1“. Zbog čega? Da li možda zbog toga što je N1 jedina preostala televizija na kojoj se još mogu čuti kritička zapažanja o prirodi i delovanju vlasti?

Pošto je, kako iz toga proizlazi, javno obelodanio šta je za njega „normalno“ i „poželjno“, ne postoji nikakva neizvesnost u vezi s tim za kakav će se model televizije zalagati. Za televiziju, kako sam kaže, koja će u svom programu „negovati visoke standarde objektivnosti i profesionalnog izveštavanja i poštovati različitosti“.

Prisni odnosi s vlastima čak i nisu smetnja da se dosegnu „visoki standardi objektivnosti i profesionalnog izražavanja i poštovanje različitosti“, ali je zato negovanje istih takvih odnosa s opozicijom neprihvatljiv izraz političke i svake druge pristrasnosti

Kako je takvo stanovište koje podrazumeva uravnoteženo prisustvo na javnom servisu svih društvenih činilaca – i vlasti i opozicije – teško pomiriti s činjenicom da, prema sopstvenoj izjavi, u čitavih pet godina za vlast ima samo reči hvale, on u pomoć poziva bivšu glavnu urednicu Politike Ljiljanu Smajlović.

U kolumni, koju mu je (kakva slučajnost!) upravo u dane kada se o njegovom imenovanju najviše govori velikodušno ponudio isto tako „slobodoumni“ Blic, više „stručnjak“ nego „analitičar“ navodi šta je na sopstveno pitanje „koji su mediji slobodni“ Ljiljana Smajlović sama odgovorila.

„Ispostavlja se“, kaže ona, „da je uglavnom reč o vlasti nenaklonjenim medijima ili medijima otvoreno naklonjenim opoziciji“. „Oni sebe proglašavaju jedinim pravim profesionalcima u ovoj državi, dok su svi ostali novinari poslušnici, bednici i ulizice vlasti.“

Osporavajući, na taj način, pravo šačici preostalih medija koji se još uvek usuđuju da izraze kakvo-takvo kritičko mišljenje da jedino sebe vide kao slobodne, našla se u neprilici kako da opiše drugu uveliko preovlađujuću stranu tabloidnih novina i režimskih televizija u kojoj pomenutih 30 procenata prisustva vlasti na RTS-u narasta i do svih stotinu.

Veštija od istomišljenika u prikrivanju i „naklonosti“ i „nenaklonosti“, dosetila se da izlaz potraži u pouci o nepristrasnosti. Prema toj, koliko se zna, jedinstvenoj doktrini, prisni odnosi s vlastima i čak (u slučaju „analitičara“) idolopoklonstvo nisu smetnja da se dosegnu „visoki standardi objektivnosti i profesionalnog izražavanja i poštovanje različitosti“, ali je zato negovanje istih takvih odnosa s opozicijom neprihvatljiv izraz političke i svake druge pristrasnosti.

Vrlo inteligentni predlagači Krstića

Da su upravo takva stanovišta preporuka, potvrdio je do sada nepoznati Centar za društvena istraživanja predlogom da „medijski analitičar“ i „marketinški stručnjak“ bude izabran u Upravni odbor RTS-a. Sa kakvim razlozima, još uvek se ne zna, kao što se ne zna zbog čega se „izvođači radova“ kao autori obrazloženja (ako ono uopšte postoji) kriju od javnosti.

Da nadoknadi odsustvo objašnjenja, koje se možda naknadno piše, postarao se novoizabrani član Upravnog odbora koji je izjavio da su podnosioci predloga „vrlo inteligentni jer su u njemu prepoznali osobu koja može da doprinese kvalitetnom radu RTS-a“.

Propustio je da primeti da su takođe promućurni jer su razumeli ne samo pouku o „prisnoj nepristrasnosti“ već i poruku da će njenim vernim upražnjavanjem i oni jednoga dana možda biti nagrađeni članstvom u Upravnom odboru RTS-a.