Predizborne igre: REM kao zabranjuje Vučićev spot. SPS kao traži ostavke

Iako se do sada nikada nisu izjašnjavali o radu Regulatornog tela za elektronske medije, nadležni u Socijalističkoj partiji Srbije dokazali su svoju konstruktivnost i predložili rešenje kojim bi se u REM-u mnogo toga raščivijalo: ostavku svih članova tog tela.

Ovaj revolucionarni predlog socijalisti nisu izneli zbog niza skandala koji prate REM, zbog direktnog političkog uticaja na izbor članova Saveta, zbog nepotizma i političkih imenovanja, zbog upornog ćutanja na sve ono što se u srpskom etru dešava, zbog više priča o slučajevima milionske korupcije, pa čak ni zbog činjenice da je REM odlučio da slobodno interpretira Zakon o elektronskim medijima i saopšti da neće pratiti ove izbore.

[povezaneprice]

Nisu se socijalisti pobunili zbog činjenice da REM prošle godine nije objavio izveštaj o praćenju emitera tokom kampanje za parlamentarne izbore, a još manje zbog činjenice da su zaposleni u REM-u otvoreno slagali javnost i rekli kako nemaju softver za praćenje izbora.

Ne. Socijalisti su se silno potresli zbog činjenice da je Savet REM-a naložio emiterima da obustave emitovanje spota Aleksandra Vučića u kojem se čuje skandiranje „Vučiću, pederu!“.

Savet je saopštio da je „ovakvim sadržajem povređena odredba člana 6 stav 3 Zakona o oglašavanju“, u kome se precizira da „oglasna poruka ne sme da sadrži izjave ili vizuelno predstavljanje koje se može smatrati uvredljivim“, bez obzira na to što je u konkretnom slučaju, u spotu predsedničkog kandidata, skandiranje potpuno individualizovano.

Staljinizam i nadrealizam

Za razliku od ostalih storija o radu REM-a, u ovoj ništa nije crno-belo. Pre svega, odluka Saveta o obustavi emitovanja spota samo je na prvi pogled u korist LGBT organizacija koje su se žalile, pa i svih onih kojima je – iz ovog ili onog razloga – smetalo pogrdno skandiranje Vučiću.

Da je bila reč o LGBT pravima i želji da se iz programa emitera izbace diskriminacija i homofobija – isto bi tako bile ukinute silne emisije, a voditelji barem opomenuti zbog toga kako se ponašaju. Za takvo postupanje, pritom, ne bi im bile neophodne ni pritužbe: imaju dovoljno zakonskih ovlašćenja i da samostalno reaguju na svaku diskriminaciju, pre svega na osnovu Zakona o elektronskim medijima.

Osim toga, odluka je doneta u trenutku kada je taj spot i inače završio svoj „radni vek“: na društvenim mrežama prvi put je emitovan pre tri nedelje, a sledila su ga isto toliko bizarna predizborna video-ostvarenja s nepečenim hlebom i bibliotekom.

Kad bi sad članovi Saveta REM bili kao što nisu, trebalo bi da sami podnesu ostavke, a odmah zatim odu u prvu redakciju i otvore dušu. Zbog sebe i svog obraza, ako ni zbog čega drugog

Šteta za predsedničkog kandidata Vučića, dakle, nije nikakva: ono što je spotom hteo da prikaže, prikazao je. S druge strane, zalaganje protiv diskriminacije je u najmanju ruku lažno, iznuđeno i vrlo dobro politički iskorišćeno: Vučić je ispao kandidat kojeg, eto, sirotog kažnjava državno regulatorno telo, a REM je prikazao sebe kao instituciju koja pošteno radi svoj posao. Ovo drugo naročito je indikativno, imajući u vidu da je baš u danima kada je doneta ova odluka krenula kampanja zasipanja REM-a žalbama građana, i kada su analize rada REM-a i njegovog nepoštovanja zakona postale svakodnevna pojava. Kažete da ne radimo svoj posao? E pa, sad ćemo da vam pokažemo! Pa i po cenu da se na nas naljute oni koji nas kontrolišu.

I tu zapravo dolazimo do naročito nadrealnog momenta ove storije. Istog dana kada je REM saopštio svoju odluku, 17. marta 2017, javnosti su se saopštenjima obratili i SNS i SPS. Uz gomilu već poznatih floskula, naprednjaci su istakli da je odluka skandalozna i „da pokazuje da i dalje u REM-u sede oni koji podržavaju bivši dosovski režim po svaku cenu“.

Još maštovitiji bili su socijalisti, koji su REM uporedili sa „ideološkom komisijom iz vremena staljinističkih čistki“, a za članove REM-a (a verovatno su mislili na Savet REM-a) konstatovali kako su to „uglavnom dosovci koji drugačije i ne umeju da se ponašaju, nego kao komesari, koji se na ovaj način direktno mešaju u kampanju i to za račun svojih kandidata“.

Konačno, a neposredno pre poziva na ostavku svih članova REM-a, socijalisti kažu: „Oni bi da opet Srbiju vrate u vreme zabrana i moralno političke podobnosti“.

Svakome ko išta zna o radu REM-a u poslednjih nekoliko godina, teško je da ovakve teze prihvati bez ozbiljnog sedativa. Jer, tu nije reč o uobičajenim političkim frazetinama upućenim ovom ili onom konkurentu – pa ni o instituciji koju su socijalisti i naprednjaci „nasledili“ u „dosovskom“ obliku. Reč je o telu koje već godinama prate ozbiljni skandali, koje otvoreno radi u korist režima i njegovih medija i, konačno – telu koje je u potpunosti sastavljeno od kadrova odobrenih „s vrha“.

Biografije s težinom

U ovom trenutku, od ukupno devetoro članova Saveta, trojici ističe šestogodišnji mandat: Slobodanu Veljkoviću, Božidaru Nikoliću i Milošu Rajkoviću. Svi oni postali su članovi Saveta u maju 2011. i kao takvi realno su mogli biti „dosovski kadrovi“.

REM, uostalom, nikada nije bio „operisan od politike“ i njenih manje ili više direktnih uticaja. No, za jednog od te trojice čak ni to ne važi: Miloš Rajković je, naime, kandidat SNS-a za reizbor, a teško je pretpostaviti da bi sami naprednjaci kandidovali nekog „dosovca“.

Ali, da su i sva trojica „dosovci“, to svakako ne bi bilo dovoljno da se donese bilo kakva odluka suprotna volji bilo naprednjaka, bilo socijalista. Naime, čak i za najvažnije odluke Saveta neophodna je dvotrećinska većina glasova.

Nije poznato da li su sednici na kojoj je doneta odluka o prekidu emitovanja spota prisustvovali svi članovi Saveta – na sajtu regulatora poslednja prikazana sednica jeste ona koja je održana 25. januara, a poslednji zapisnik koji može da se nađe odnosi se na sednicu od 30. decembra.

Ipak, čak i ukoliko su bili prisutni svi članovi, samo tri glasa mogla su da budu „dosovska“ i samim tim preglasana. Pritom, da se ponovi, i ta tri su „dosovska“ samo u teoriji. Ako prenebregnemo činjenicu da je jednog od ta tri potencijalna „dosovca“ za novi mandat kandidovala upravo SNS.

Jednim udarcem ubijeno je 10 muva: REM je ispao hrabar i pošten, Vučić nemoćan protiv dosovskih sila, a ostali predsednički kandidati kao dovoljno podmukli da imaju svoje agenture čak i u REM-u

Sve ostale varijante – da je neko bio odsutan – podrazumevale su dvotrećinsku većinu onih koji nikako ne mogu da budu smatrani „dosovcima“.

Stvar je jednostavna. Uprkos onome što stoji u saopštenjima naprednjaka i socijalista, sve ostale članove Saveta birali su oni sami. Osim trojice kojima mandat upravo ističe, ostalih šestoro članova Saveta imenovani su ili reimenovani u periodu od 2015. do 2017, što znači da je za njih glasala ubedljiva naprednjačka većina u Skupštini Srbije.

Zamenik predsednika Goran Petrović reizabran je 27. decembra 2016, kada je u Savet ušao i Radoje Kujović.

Olivera Zekić postala je članica 24. jula 2015, a Aleksandra Janković 3. marta 2016. U oktobru 2016. svoj drugi mandat počeo je Goran Peković, a prvi put je član postao Đorđe Vozarević.

Izbor Gorana Pekovića pratio je skandal za skandalom, o čemu dovoljno govori činjenica da je neviđeni pritisak da se on kako-tako ugura u Savet trajao od decembra prethodne godine, tj. punih 11 meseci. Naprednjačka većina u Odboru za kulturu i informisanje, isto kao i većina u parlamentu, dala je bukvalno sve od sebe kako bi bio izabran baš on, pa bi bilo suludo pretpostaviti da čovek ima ikakve veze s prethodnom vlašću.

Zašto je Peković bio toliko neophodan u Savetu i dalje je predmet hipoteza, pa je istovremeni izbor Đorđa Vozarevića pao u drugi plan: prava šteta, zato što je u pitanju kum Gorana Karadžića, bivšeg predsednika Saveta, koji i dalje važi za sivu eminenciju tog tela

Zašto je i kome Peković bio toliko neophodan u Savetu i dalje je predmet hipoteza, pa je zahvaljujući svemu tome, istovremeni izbor Đorđa Vozarevića nekako pao u drugi plan: prava šteta, zato što je u pitanju kum Gorana Karadžića, bivšeg predsednika Saveta, koji i dalje važi za sivu eminenciju tog tela, i čoveka koji se o svemu i za sve pita, iako formalno nije u REM-u već godinu dana.

Prema navodima grupe zaposlenih u REM-u koja već duže vreme na odabrane adrese šalje vesti o dešavanjima u regulatornom telu, Karadžić je oduvek bio povezivan s ovom ili onom političkom opcijom, a „sada nastupa pod zastavom SNS-a, pozivajući se na autoritet Aleksandra Vučića lično“. „Karadžić širi priču kako je ‘od Šefa’ dobio zadatak da se pobrine za REM.“

O Aleksandri Janković suvišno je i trošiti reči: ova nacionalistkinja, desničarka i žena koja otvoreno zastupa homofobiju, manje je dosovski orijentisana od Aleksandra Vučića lično.

Posebna je priča Olivera Zekić. Pošto je na sajtu REM-a njena biografija svedena na jednu (1) rečenicu, neupućeni bi mogli da previde kako je reč o bivšoj novinarki koja se etablirala kao savetnica Branislava Baneta Ivkovića, nekadašnje udarne pesnice socijalista, a zatim i kao bliska saradnica Ivice Dačića – što je, po svim parametrima, čini kadrom SPS-a.

Ipak, džaba sakrivanja CV-ja: još uvek su živi oni koji pamte, a ti znaju da je Olivera Zekić sve, samo ne „dosovka“. I da je SPS poslednja partija koja bi tako nešto mogla da joj prebaci. Uostalom, nju je za članstvo u Savetu svojevremeno predložilo više poslaničkih grupa, među kojima SNS, SPS, PUPS, JS i drugi.

O kome je reč? O čemu se priča?

Na koga su onda socijalisti i naprednjaci mislili označivši članove Saveta kao pristalice prethodnog režima?

Kako je moguće da su upravo navodne pristalice tog režima bukvalno oćutale sve (do tada nezapamćene) prekršaje standarda izveštavanja u predizbornoj kampanji 2016? U čijem interesu ti ljudi rade ako odbijaju da prate ovu predizbornu kampanju?

Samo neko totalno neupućen ili totalno medijsko-politički nepismen, mogao bi da pomisli da ovih devetoro ljudi radi u interesu pokojnog DOS-a, odnosno nekih „svojih kandidata“ kako su to objasnili socijalisti.

Način na koji su izabrani neki od njih, vreme u kojem su izabrani, kao i unisonost parlamenta koji je za njih glasao, dovoljan su argument u prilog tezi da su oni partijski ljudi. S druge strane, njihovo ćutanje povodom svega o čemu su morali da se izjasne, kao i njihovo odbijanje da javnost obaveste o onome što im je zakonska dužnost, jasno pokazuje čiju zaštitu uživaju.

Da su ikada pokazali bilo kakve političke ambicije – parlament je imao mehanizam da ih s te funkcije skloni. Član 16 Zakona o elektronskim medijima, naime, navodi sve razloge zbog kojih Narodna skupština može (da na predlog 20 poslanika) razreši člana Saveta. Između ostalog, kaže se da u te razloge spada i „ako se utvrdi da je nesavesno i nepravilno radio, odnosno ako postoje razlozi za nedostojnost i ako zanemaruje i nesavesno ispunjava svoje obaveze, što može dovesti do većih smetnji u radu regulatora“.

Šteta za predsedničkog kandidata Vučića nije nikakva: ono što je spotom hteo da prikaže, prikazao je. S druge strane, zalaganje protiv diskriminacije je u najmanju ruku lažno, iznuđeno i vrlo dobro politički iskorišćeno: Vučić je ispao kandidat kojeg, eto, sirotog kažnjava državno regulatorno telo

Ipak, saopštenja SNS-a i SPS-a nisu ni namenjena specifičnoj ciljnoj grupi i odlično ciljaju svoju „metu“: namenjena su biračima koji su načuli da taj REM tamo nešto brlja i neće da izveštava, da tamo ljudi primaju (za Srbiju) astronomske plate, da imaju rodbinu i kumove na visokim pozicijama itd.

Tim i takvim biračima sada su zamazane oči – jer se taj i takav REM usudio da zabrani spot, i to ne bilo čiji, već Vučićev lično! I to zašto? Zbog nečega što većina Srbije i dalje, nažalost, smatra perifernim i prenaduvanim problemom, zbog tamo nekih „pedera“.

Kad se tome dodaju objašnjenja naprednjaka i socijalista, računica postaje kompletna, a jednim udarcem ubijeno je deset muva: REM je ispao hrabar i pošten, Vučić nemoćan protiv dosovskih sila, a ostali predsednički kandidati kao dovoljno podmukli da imaju svoje agenture čak i u REM-u.

Sasvim nalik drugim Vučićevim manipulacijama, i ova „šahovska partija“ vrlo je inteligentno koncipirana i vrlo konkretno pokazuje stepen nemorala onih koji su je osmislili. Ipak, ona je pre i iznad svega korisna za same članove REM-a: oni su (što je inače retkost) odlučili onako kako bi se u pristojnom svetu inače očekivalo, ali je njihova odluka politički obezvređena, a oni sami diskreditovani. Konačno, pomenuta je i inicijativa za njihovu smenu.

Kad bi sad oni bili kao što nisu, trebalo bi da sami podnesu ostavke, a odmah zatim odu u prvu redakciju i otvore dušu. Zbog sebe i svog obraza, ako ni zbog čega drugog.

No, pošto su se članovi Saveta obraza odavno odrekli, takav je scenario teško zamisliv. Mnogo je verovatniji onaj u kojem će u to telo ući još troje politički podobnih, a ova epizoda biti zaboravljena i oproštena. U međuvremenu, naočigled „dosovskog“ REM-a, domaći etar tonuće sve dublje u političku, moralnu i profesionalnu kaljugu iz koje više teško da ima izlaza.