Država je odustala od medijske strategije koju je sama donela, a predlozi medijskih zakona imaju za cilj očuvanje statusa kvo – stav je novinarskih udruženja okupljenih u Koaliciji za slobodu medija.
“Situacija na medijskoj sceni je sve gora i gora i zapravo je potpuno jasna potreba Vlade da zadrži status kvo jer Vlada zapravo počiva na ovim i ovakvim medijima i nije joj u interesu da mi imamo medije koji su finansijski stabilni, koji profesionalno obavljaju svoj posao i koji rade u interesu javnosti a ne vladajuće stranke”, ocenjuje Ivana Stevanović iz Fondacije Slavko Ćuruvija.
Posle dvogodišnjeg rada na izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima, neposredno uoči javne rasprave, država je izašla sa zakonskim predlozima koji znatno odstupaju od dokumenata koji su ovog proleća dogovoreni sa medijskim ekspertima i novinarskim udruženjima.
“Ni pisma ni razglednice od maja do polovine avgusta nije bilo iako smo se svi veoma trudili da poštujemo rokove koje nam je Vlada zadavala za komentare. Iako su predstavnici različitih udruženja ozbiljno vreme, živce i energiju trošili na rad tih radnih grupa, sada jednom tako arbitrarnom odlukom odsutajemo od svega”, navodi Ivana Stevanović.
Da predložena zakonska rešenja nisu u saglasnosti ni sa važećom medijskom strategijom koju je usvojila Vlada, a potpisala premijerka Ana Brnabić smatra i Rade Veljanovski, član Radne grupe za izradu Zakona o elektronskim medijima.
”Kako sad stvari stoje, iako je mnogo toga solidnog upisano u radne verzije oba zakona, kod nekih krucijalnih stvari postoji nesaglasnost države iako je država u medijskoj strategiji tu saglasnost već dala pre tri i po godine”.
Jedna od ključnih mera oko koje su se 2020. godine usaglasila medijska udruženja, Vlada Srbije i novinari podrazumevala je i to da se posle usvajanja novog Zakona o elektronskim medijima kojim se pooštravaju kriterijumi za izbor članova Saveta REM-a, raspusti dosadašnji saziv Saveta. Uprkos primedbama koje na njihov rad već godinama iznose domaća udruženja, evropske organizacije ali i građani, predlog Ministarstva informisanja sada je da članovi Saveta REM-a ipak ostanu na svojim funkcijama.
“U Zakonu o elektronskim medijima imamo dosta dobrih odredaba ali kako možemo očekivati da će te bolje odredbe sprovoditi isti Savet koji do sada nije sprovodio ni one koje su bile male zahtevne. Dakle to je potpuno paradoksalno”, ocenjuje za Marker Rade Veljanovski.
Primer obesmišljavanja već dogovorenih mera predstavlja i odstupanje od usaglašenog rešenja kojim bi se na osnovu odluka Saveta za štampu onemogućilo budžetsko finansiranje medija koji učestalo krše Kodeks novinara Srbije, promovišu nasilje i targetiraju neistomišljenike.
“Mi sada na kraju leta dobijamo jedan predlog koji zapravo pokušava da obesmisli tu meru, predlogom da se član zakona ne odnosi na Savet za štampu već na samoregulatorna tela što bi moglo u praksi da se pretvori u situaciju da svaki medij može osnivati svoje samoregulatorno telo i sam sebi izdavati potvrde da ne krši kodeks, i bez problema nastaviti u pravcu gde tabloidi koji ne da krše kodeks nego krše i zakone , vrše i krivična dela, zapravo haraju po lokalnim samoupravama i dobijaju u zbiru ozbiljne sume novca na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata” kaže Ivana Stevanović iz Fondacije Slavko Ćuruvija.
Sagovornici Markera navode da je problematičan i naknadno dodati član, kojim se javnim preduzećima i lokalnim samoupravama dozvoljava da osnivaju medije. To je u suprotnosti sa važećim zakonskim rešenjima i pre skoro deset godina proklamovanim ciljevima o potpunom povlačenju države iz vlasništva u medijima.
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.