Predstavljen izveštaj o stanju u manjinskim medijima u Srbiji

Ambasador Andrea Oricio, šef misije OEBS-a u Srbiji, posebno je izrazio značaj Izveštaja o medijima na jezicima manjina jer se, prema njegovim rečima, o ovoj temi ne govori dovoljno i šira javnost nije upoznata sa problemima u radu sa kojim se ovi mediji susreću.

Naglasio je pravo svakog građanina Republike Srbije na slobodnu, pravovremenu informaciju na svom maternjem jeziku. Nezavisni manjinski mediji omogućiće na taj način svakom građaninu da bude tačno i pravovremeno obavešten o svojim pravima i da bude aktivni učesnik svoje zajednice.

Nezavisni mediji na jezicima manjina su preduslov svakog demokratskog društva i cilj je svake države da ih podržava i razvija, složili su se svi učesnici konferencije.

Slavica Trifunović, predstavnica Ministarstva za kulturu i informisanje, pozitivno je ocenila dosadašnje napore države na ovom polju.

„Država je dosta toga učinila pre svega na uređenju zakonodavnog okvira, ali i procesa implementacije“, ocenila je saradnica za informisanje i medije Slavica Trifunović.

Između ostalog, posebno je naglasila da su mnogi od ovih medija bili isključeni iz procesa privatizacije upravo prepoznajući njihov značaj za političku i društvenu stabilnost države.

Kada su u pitanju mediji koji su prošli kroz proces privatizacije, naglasila je da su uspostavljeni mehanizmi koji regulišu nastavak emitovanja sadržaja na jezicima manjina.

„Republika Srbija kontinuirano obezbeđuje stabilan izvor finansiranja manjinskih mediija“, izjavila je Slavica Trifunović.

Projektno sufinansiranje je samo jedan od pozitivnih primera uticaja države u ovoj sferi, a ona je naglasila da je ohrabrujuće i što se svake godine na ove konkurse prijavljuje sve više projekata.

Zahvalila se i saradnji sa misijom OEBS-a u Srbiji, koje je doprinelo razvitku ovih medija, što je rezultiralo mnogo kvalitetnijim projektima koji se svake godine prijavljuju na državne konkurse za sufinansiranje.

Gordana Janković, šefica Odeljenja za medije Misije OEBS-a u Srbiji, izrazila je zabrinutost u vezi sa slobodom i autonomijom manjinskih medija u budućem periodu, jer ove godine ističu zakonski rokovi koji su obavezivali privatizovane medije da zadrže plan o emitovanju programa na jezicima manjina, te je pozvala na povećan oprez i monitoring ovih medija u narednom periodu.

Ona je trenutnu situaciju u manjinskim medijima ocenila veoma teškom naglasivši loš socijalni položaj novinara koji rade u ovim redakcijama, a kao poseban primer navela je trenutnu situaciju zaposlenih u Radio Televiziji Vojvodine koji se suočavaju sa iznenadnim otkazima.

Predstavnik NUNS-a Željko Bodrožić, složio se sa stavom Gordane Janković i posebno naglasio politički pritisak pod kojim rade ove redakcije, a sve u cilju da se manjinski mediji stave u svrhu propagande, kako je on rekao.

„Neophodno je ojačati profesionalizam u medijima na jezicima nacionalnih manjina, kako bi se obezbedila autonomija uređivačke politike, a  stabilni prihodi su veoma bitan temelj svakog nezavisnog medija“, zaključio je on.

Kreator Izveštaja o medijima na jezicima manjina, Nedim Sejdinović, izrazio je kompleksnost ovog pitanja, jer ono, prema njegovim rečima, nije samo pitanje slobode medija, već je kulturološko i političko pitanje od kog zavisi stabilnost svake zajednice.

Problem kreiranja registra svih manjinskih medija koja su aktivna u Republici Srbiji otkrio je i potencijalna mesta za dalji razvoj zakonskog okvira, kako bi se tačno razjasnilo šta jedan medij mora da ispuni kako bi ostvario parametre kvalitetnog manjinskog informisanja, ocenio je kreator Izveštaja.

Manjak kadrova je još jedan od problema o kome su govorili predstavnici manjinskih medija, posebno nacionalnih manjina čije su matične države članice Evropske Unije.

Uticaj privatizacije na problem nezavisnosti medija, posebno od političkog uticaja, različito su videli predstavnici nacionalnih saveta, koji su je ocenili negativno i predstavnici samostalnih manjinskih medija, koji privatizaciju vide kao pozitivno rešenje za ovaj problem.

Iako je Republika Srbija potpisnica mnogih konvencija o slobodama medija i iako postoji zadovoljavajući zakonski okvir, postoje problemi u procesu implementacije tih zakona.

Potrebno je osigurati ovim medijima stabilne prihode, uspostaviti mehanizme kontrole nezavisnosti ovih medija od političkih uticaja i dalje raditi na obuci ovih redakcija kako bi se poboljšao njihov rad, zaključci su ove konferencije.