Preko 100 miliona dinara javnog novca za medije koji krše Kodeks

Izdavači štampanih i onlajn izdanja navedenih medija, prema podacima Portala javnih nabavki, dobili su prošle godine ugovore u vrednosti od najmanje 108 miliona dinara za uglavnom za reklamiranje i oglašavanje državnih preduzeća i institucija.

Najviše novca putem javnih nabavki dobile su Večernje novosti i to nešto više od 21 milion dinara.

Ukupan broj tekstova po naslovima u kojima su Večernje novosti prekršile Kodeks novinara Srbije je 328, prema poslednjem monitornigu Saveta za štampu. Komisija za žalbe, tokom prošle godine, odlučivala je dva puta o prekršaju Kodeksa, po jednom za štampano izdanje i portal, i oba puta je odlučeno da je Kodeks prekršen.

Politika je dobila 17.7 miliona dinara putem javnih nabavki, ali je, od svih posmatranih medija najmanje kršila Kodeks, ukupno 38 puta, prema monitoringu, dok Komisija nije primila nijednu žalbu u vezi pisanja ovog medija.

Alo je dobio 17.5 miliona dinara, a imao je 581 prekršaj Kodeksa. Komisija za žalbe je primila četiri žalbe na tekstove Alo-a i svaki put je odlučeno da je  Kodeks prekršen.

Blic je dobio 13.6 miliona dinara. Ukupan broj tekstova po naslovima u kojima je prekršen Kodeks novinara Srbije bio je 174, dok je Komisija donela odluku da je štampano izdanje jednom prekršilo Kodeks, a onlajn izdanje 3 puta.

Srpski telegraf je dobio 13.4 miliona dinara, a imao je najviše prekršaja, čak 658. Budući da Srpski telegraf ne priznaje nadležnost Saveta za štampu, Komisija za žalbe je izrekla četiri javne opomene zbog kršenja Kodeksa, dva puta za štampano izdanje i dva puta za onlajn izdanje, tj. sajt republika.rs.

Kurir je imao 288 prekršaja, sa tendencijom opadanja, kako se vidi u izveštaju. Komisjia za žalbe je dva puta odlučila da je Kurir prekršio Kodeks. Ovaj medij je, uglavnom za oglašavanje u štampanom i onlajn izdanju, putem javnih nabavki dobio ugovore u vrednosti od 12.6 miliona dinara.

Po broju prekršaja kodeksa Informer se nalazi na trećem mestu, odmah iza Srpskog telegrafa i Alo-a, sa 512 prekršaja. Komisija žalbe je najviše odlučivala o tekstovima objavljenim upravo u Informeru i osam puta je izrečena javna opomena, po četiri za štampano i onlajn izdanje. I pored toga Informer je nagrađen sa 12.5 miliona dinara putem javnih nabavki.

Za medije koji krše Kodeks nema novca putem konkursa, ali to ne važi i za javne nabavke

Prema novom Zakonu o javnom informisanju i medijima, koji se primenjuje od 4. novembra prošle godine, projekti se ocenjuju prema meri u kojoj aktivnosti mogu da doprinesu ostvarivanju javnog interesa u oblasti javnog informisanja, ali i prema meri u kojoj se konkretan medij pridržava profesionalnih i etičkih standarda.

To bi značilo da organ koji dodeljuje sredstva mora da pribavi podatke od nadležnih tela (REM za elektronske medije  i Savet za štampu za štampane i onlajn medije) da u godini koja prethodi konkursu nije izrečena mera usled kršenja zakonskih odredaba, odnosno, profesionalnih etičkih standarda.

Ukoliko je medij ipak prekršio zakon ili Kodeks novinara Srbije, uzima se u obzir težina povrede i broj izrečenih mera, kao i ponašanje medija nakon izrečene mere. Ove odredbe detaljno će biti definisane u novom Pravilniku o sufinasiranju projekata proizvodnje medijskih sadržaja, koji je u procesu izrade u Ministarstvu infomrisanja i telekomunikacija.

Ipak ne postoji garancija da će u praksi konkretan medij biti kažnjen tako što će mu biti uskraćena sredstva na medijskim konkursima. Naime, i stari Zakon je sadržao sličnu odredbu prema kojoj je komisija koja odlučuje o raspodeli sredstava putem konkursa morala da oceni u kojoj meri “učesnik na konkursu pruža veću garanciju privrženosti profesionalnim i etičkim medijskim standardima”.

To je značilo da komisija mora da traži mišljenje regulatornog i samoregulatornog tela, ali u praksi njihovo mišljenje nije uticalo na odluku o dodeli sredstava.

Kada su u pitanju javne nabavke ponašanje medija ne utiče na odluke organa koji ih raspisuju.

Prilikom raspisivanja javnih nabavki naručilac bira ponuđača na osnovu drugih više tehničkih kriterijuma, ne ulazeći u suštinu onoga čime se mediji bave: vrsta medija, tiraž, odnosno gledanost i slušanost, pokrivenost teritorije, dinamika izlaženja itd.

Iako ne postoji zakonska obaveza da se vrednuju odluke Saveta za štampu, svaki naručilac koji sprovodi postupke javnih nabavki ipak bi trebalo da sagleda sve aspekte odgovornog ponašanja ponuđača kojima dodeljuje ugovore i da takva ponašanja vrednuje kroz svoje kriterijume odabira jer raspolaže sredstvima građana Srbije. Posebno ako su ta ponašanja negativna u oblastima kojima se mediji bave i predmet su usluga koje se nabavljaju, a jasno je da odluke Saveta za štampu govore o stotinama prekršaja kodeksa novinara Srbije. S druge strane, brojne javne nabavke se ne odnose samo na reklamiranje i oglašavanje, već predstavljaju druge vrste usluga koje mediji pružaju, poput pisanja određenih tekstova čije teme su gotovo identične temama iz projektnog sufinansiranja.

Uzimajući u obzir navedeno, za medije koji krše Kodeks ipak ne postoji bojazan da će biti uskraćeni za novac iz budžeta.