Prikrivanje REM-a ‘štrajkom’

Foto: Cenzolovka

Judita Popović, članica REM-a u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) 9. decembra poručila je da je zatečena hitnom sednicom koja je održana dan ranije, na kojoj je doneta odluka o obustavi.

Kako je rekla, takođe je i iznenađena obrazloženjem te odluke.

Ona je kao članica Saveta REM-a dan ranije učestvovala na sednici na kojoj je doneta odluka da krovno telo za regulaciju rada elektronskih medija u Srbiji obustavi rad i praktično stupi u štrajk.

REM je u obrazloženju naveo da je „godinama izložen pritiscima dela opozicionih političkih stranaka, nezavisnih medija i dela organizacija civilnog sektora“.

REM u obrazloženju nije precizirao na koje se to medije, stranke i organizacije odnosi, ali ih je optužio da „direktno ugrožavaju njegovu nezavisnost u radu“.

Rad elektronskih medija – televizijskih i radijskih kanala, internet izdanja medija, distributera kablovske, satelitske i televizije putem interneta – po zakonu kontroliše REM.

Odluke u tom nezavisnom telu donosi Savet od devet članova koje bira Skupština Srbije.

Kako je došlo do obustave rada?

Odluka o obustavi rada REM-a nakon što su Televizije N1 i Nova S u vlasništvu United Media 6. decembra na 24 sata prekinule emitovanje programa u Srbiji.

Kako su te televizije navele, to su učinile kako bi skrenule pažnju javnosti na to „kakav mrak može da zavlada ako se TV N1 i Nova S ne budu emitovale“.

Poslanici dela opozicije istog dana pružili su javno podršku televizijama N1 i Nova S tako što su na sednici Skupštine istakli natpise „Mrak u Srbiji bez slobodnih medija“.

‘Ulazak duboko u političku sferu’

Judita Popović kaže za RSE da je sednica REM-a na kojoj se raspravljalo obustavi rada zakazana po hitnom postupku i da je održana telefonskim putem.

Po njenim rečima, radi se o „farsi“. Dodaje i da odluka REM-a o obustavi rada „izlazi iz sfere legislative u ulazi duboko u političku sferu“. Popović podvlači da je toprvi put da REM obustavlja rad.

Odluka REM-a o obustavi rada ulazi duboko u političku sferu (Judita Popović, članica Saveta REM-a)

„Oni (Savet REM-a) su izvrgli ruglu regulator, jednu ozbiljnu instituciju koja po zakonu i Ustavu ima ozbiljnu ulogu u ovom društvu“, navela je Popović.

Ona je rekla da je reč o „neetičkom skretanju pažnje“ sa stvarnih pritisaka.

„I njegovo (REM-ovo) nečinjenje i nepostupanje i nepreuzimanje odgovornosti za medijsku scenu je proizvelo ovaj medijski mrak u kome se nalazimo na koji su opravdano upozorili i N1 i Nova S kada su samo za jedan dan zatamnili svoje ekrane“, ukazala je Popović.

Iznela je ocenu da „ako postoji bilo kakav pritisak on potiče jedino od izvršne vlasti i predsednika Republike“.

Popović je navela da su protiv odluke o obustavi rada glasali ona i još jedan član Saveta REM-a, dok je sedam članova podržalo tu odluku.

REM u štrajku do daljeg

Predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić rekla je da će to telo prestati sa štrajkom kada policija pronađe i kazni osobu koja je nacrtala kukasti krst pored akronima REM na zgradi u kojoj živi njen zamenik Milorad Vukašinović, kao i kada prestanu pritisci u vezi sa odlukom o dozvoli za petu frekvenciju.

„Obustava rada će trajati dok se ne steknu zdravi uslovi rada, što podrazumeva da prestane hajka Nove S, N1 i određenog dela opozicionog dela društva i civilnog sektora koji traje već godinama“, rekla je Zekić 9. decembra za Udruženje novinara Srbije (UNS).

Zekić je rekla da dok traje štrajk REM neće odlučivati ni o čemu, ni o kakvim dozvolama, uključujući i dozvolu za petu frekvenciju, kao i o redovnim procesima kao što je naplata dugova.

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije je 9. decembra saopštilo da je identifikovana osoba koja je na zgradi u kojoj živi zamenik predsednika Regulatornog tela za elektronske medije Milorad Vukašinović nacrtala simbol kukastog krsta i natpis REM.

„Zbog postojanja osnova sumnje da je počinio krivično delo ugrožavanje sigurnosti, protiv njega će biti podneta krivična prijava nadležnom javnom tužilaštvu“, navodi se u saopštenju.

Slučaj pete frekvencije

REM je krajem jula dodelio nacionalne frekvencije za četiri televizijske kuće koje su i do tada imale dozvolu za televizijsko emitovanje na području cele Srbije – Prva, Pink, Happy i B92.

O petoj frekvenciji će se tek odlučivati.

N1 je upozorio 7. decembra da su rokovi za takvu odluku prošli.

Olivera Zekić, predsednica REM, je prethodno 6. decembra izjavila da rok za dodelu pete frekvencije ne postoji i pozvala se na Zakon o elektronskim medijima.

Sa druge strane, Judita Popović, članica REM-a, ocenila je takođe u izjavi od 6. decembra da je rok od 30 dana definisan oglasom za dodelu frekvencije.

Šta je izjavio ministar informisanja?

Povodom obustave rada REM-a reagovao je i ministar telekomunikacija i informisanja Mihailo Jovanović, navodeći da u izjavi za Javni servis da je bilo kakav uticaj na rad REM-a „nedozvoljen i nemoguć“.

Jovanović je apelovao na to da se ne vrši pritisak na regulatorne agencije i podvukao da ne može da sudi da li je REM neku odluku doneo brže ili sporije.

Govoreći o prekidu emitovanja programa na jedan dan televizija N1 i Nova S, ministar je rekao da je važno da građani znaju da su ove televizije to uradile samostalno i da na njih – kako je rekao „nije vršen nikakav uticaj od strane državnih institucija“.

Direktor N1 odluku REM-a opisao kao ‘apsurdnu’

Programski direktor televizije N1 naveo je u izjavi za Radio Slobodna Evropa da je obustava rada REM-a izgovor da ta institucija ne radi svoj posao.

„Apsurdna je situacija da se štrajkuje u telu koje je navodno pod pritiscima medija, koji samo traže da oni rade svoj posao i u zakonskom rokovima“, ocenio je Božić.

Na pitanje kako komentariše to što je predsednica REM-a Olivera Zekić izjavila da se to telo nalazi pod pritiscima, između ostalih i televizija N1 i Nova S, Božić je to nazvao manipulacijom.

„Ovo što radi REM je direktno pokazivanje političke instruisanosti, dok su te izjave na taj način davane da njima smeta što mi iskazujemo protest što oni ne rade svoj posao u zakonskom roku.“

Novinari televizija N1 i Nova S bili su ranije meta različitih napada. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je N1 nazivao „američkom“, a pojedini ministri „CIA televizijom“ i omalovažavali su novinare na javnim događajima.

Tokom 2020. godine nevladine organizacije u Srbiji osudile su govor mržnje koji je od pojedinih poslanika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) bio uperen prema televizijama N1 i Nova S.

Medijsko udruženje traži objašnjenje

Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović Stevanović rekla je za RSE da obustava rada REM-a deluje „kao cirkus“.

„I sada dolazimo u situaciju da njih neko ko nema apsolutnu moć, a to je opozicija, a to su nezavisni mediji, a to se nevladine organizacije – da oni trpe pritisak od njih“, navela je Filipović Stevanović.

Odluka REM-a je izvrgavanje ruglu i zakona i etike (Tamara Filipović Stevanović, NUNS)

Ona je ocenila da je odluka REM-a „izvrgavanje ruglu i zakona i etike“ i ukazala da je sa strane NUNS-a iz ugla zakona sporna odluka o stupanju u štrajk.

„Ne možemo naći nikakvo pravno obrazloženje za ovu odluku, a vidim da se gospođa Olivera Zekić pozvala na pravo na štrajk. Pravo na štrajk postoji ali za ljude koji su zaposleni u REM-u, a ja koliko znam članovi Saveta REM-a nemaju takvu vrstu ugovora o radu“, pojasnila je Filipović Stevanović.

Iz tog razloga, kako je navela, bi bilo neophodno da Savet REM-a da javnosti na uvid na osnovu kog zakona je doneo odluku o prekidu rada celokupne institucije.

Kritike iz EU na račun dodele televizijskih frekvencija

REM se zbog načina na koji su dodeljene nacionalne televizijske frekvencije našao u redovnom godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije ka evrointegracijama.

„Regulatorno telo za elektronske medije (REM) dodelilo je sve četiri nacionalne frekvencije, na period od osam godina, istim televizijskim kanalima kao i u prethodnom periodu, tokom kojeg su svi dobijali opomene od REM-a zbog kršenja svojih zakonskih obaveza“, navela je Evropska komisija u svom izveštaju za 2022. godinu.

Takođe su ukazali da je poziv za petu licencu objavljen u avgustu 2022. i na to da taj proces „treba da se vodi na transparentan način, uz poštovanje načela medijskog pluralizma“.

Prema izveštaju Evropske komisije, kada je reč o slobodi izražavanja Srbija nije ostvarila napredak u odnosu na prethodnu godinu.

U izveštaju se ističe da bi prioriteti za Srbiju u narednoj godini trebalo da budu pre svega jačanje bezbednosti i sigurnosti novinara, kao i to da se zvaničnici visokog nivoa uzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na novinare.

Takođe, među prioritetima je i jačanje medijskog pluralizma, kao i obezbeđivanje transparentnog i pravičnog sufinansiranja medijskih sadržaja koji služe javnom interesu.