Privatizacija medija: poništeni ugovori i firme u stečaju

U svetlu pripreme novog seta medijskih zakona koji bi trebalo da budu napisani nakon donošenja nove Medijske strategije, neophodno je uzeti u obzir efekte važećih propisa i načina na koji su sprovedeni.

Prema podacima koje je BIRN dobio iz Ministarstva privrede, veliki broj medijskih kuća koje su ušle 2014. godine u proces privatizacije zaglavio se u postupku bilo da su ugovori o privatizaciji poništeni, bilo da nije pronađen kupac pa su firme „oterane“ u stečaj.

Od ukupno 73 medija koji su 2014. godine bili u vlasništvu države, 50 medija je ušlo u proces privatizacije koji je trebalo da bude okončan tokom 2015. godine. Njih 34 je tada privatizovano, dok za 16 nisu pronađeni kupci.

Od ovih koji su prvobitno imali kupca u 6 slučajeva su ugovori raskinuti, dok je u medijima koji nisu imali potencijalnog vlasnika pokrenut stečajni postupak.

U zbiru, od 50 medija koji su prošli kroz postupak privatizacije 29 je to uspelo dok su ostali, njih 21 ostali u nekoj vrsti vlasničkog limba, pokazuju podaci koje je BIRN dobio od Ministarstva privrede.

Raspodela kapitala zaposlenima i bivšim zaposlenima je sprovedena u 15 medija.

Prema postojećim propisima, kapital medija čiji su osnivači bile lokalne samouprave, a čiji postupak privatizacije nije uspešno okončan, prelazi u državni Registar akcija i udela i raspisuje se nova privatizacija.

Uredba o prenosu kapitala omogućava Ministarstvu privrede i da „akcije, odnosno udeo iz Registra akcija i udela“ budu prenete bez naknade gradovima ili opštinama na čijoj teritoriji je sedište izdavača medija, do sticanja uslova za novu privatizaciju.

Ovakva odluka se donosi na zahtev lokalne samouprave, a uz saglasnost Vlade.

Ukoliko se u roku od šest meseci od takvog prenosa ne pokrene novi postupak privatizacije izdavača medija, lokalna samouprava je obavezna da donese odluku o prestanku njegovog postojanja i promeni delatnosti ili o ukidanju izdavača medija.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Javni novac za javni interes“, koji sprovode BIRN, NUNS i SĆF, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odslikavaju stavove EU.